Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Kultura

Bolivar u Srbiji: Jedina čovekova sudbina je sloboda

Film kojim je zabeležen put Simona Bolivara, poznatijeg kao Oslobodilac, premijerno je prikazan pred srpskom publikom. Projekcijom filma " El Libertador" režisera Alberta Alvarela obeleženo je 233 godine od rođenja Simona Bolivara, ključne ličnosti za nezavisnost zemalja Južne Amerike
Piše Aleksandra Makarić
Datum: 25/07/2016

Bolivar u Srbiji: Jedina čovekova sudbina je sloboda

Foto Profimedia

Okupljene je pre početka filma pozdravio konzul Bolivarske Republike Venecuele Darvin Kastiljo, podsećajući na esej Ive Andrića u kom je pisao o oslobodilačkom pohodu Simona Bolivara kada je oslobođeno 500 hiljada duša.

Bolivar je rođen 1783. u bogatoj i uglednoj porodici iz Karakasa, koja mu je omogućila dobro obrazovanje i novac za brojna putovanja.

Film prati politički i vojni život čoveka koji je predvodio pobunu protiv Španije, uz osvrte na njegov ljubavni život. Kako je prikazano, Marija Teresa, Bolivarova supruga, koja je preminula ubrzo nakon dolaska u Karakas, bila je njegova najveća ljubav.

Dva izazova s kojima je bio suočen su njegovo legitimno priznanje kao lidera vojske otpora - što nije imao do 1817. godine - i implementiranje vizije o uniji južnoameričkih zemalja, slobodnih od španskog pritiska. Njegova želja bila je republika, slobodna i pravedna. Inspirisan delima Rusoa i idejom samovlade naroda. Kao glavnu slabost svog naroda video je u podeljenosti koja nije bila ništa drugo do veštačka. Ove razlike činile su mu se kao oruđe kojim Španci kontrolišu kontinent, sabotirajući ujedinjenje ugnjetavanog i neobrazovanog naroda.

Njegovoj revoluciji prethodila su dva neuspela pokušaja. Jedan su vodili Manuel Gal i Hose Marija Espanja, a drugi Francisko de Miranda uz pomoć malog broja britanskih vojnika.

Plan da pređe preko Anda sa 2 hiljade vojnika bio je sulud i suicidalan, ali ocenjen kao genijalan od strane vojnih eksperata. Jer, napao je Špance tamo gde su najmanje očekivali - u Novoj Granadi. Brojni vojnici nisu preživeli sneg, niske temperature i oštar vetar koji nije prestajao mesecima. Simon je tada imao 36 godina i mnogo bitaka iza sebe.

Nizom krvavo dobijenih bitaka nastavljena je borba za slobodu, u kojima se Bolivar dokazao u prvim redovima. Nova Granada je bila spremna i sloboda je bila osvojena.

Ono što ga je koštalo popularnosti bile su diktatorske tendencije. Iako je verovao u ideju demokratije kao vladavine naroda, smatrao je da Venecuela nije još uvek spremna za nju, pa je svu moć koncentrisao u sopstvenim rukama. Poznat je kao Džordž Vašington Južne Amerike zbog uloge koju je odigrao u oslobađanju kontinenta.

"Pismo sa Jamajke" koje je Simon napisao, pronađeno pre dvadeset godina, tek je prošle godine dobilo potvrdu autentičnosti. Ovaj dokument, koji je sačuvan pukom srećom - neki spekulišu da je to učinila Bolivarova ljubavnica Manuela Sanz - predstavlja prikaz tadašnjih političkih i religijskih odnosa na svim kontinentima.

"Ovo pismo je najvažniji dokument koji je Oslobodilac napisao" , smatra Almikar Varela, istoričar. On veruje da ovo pismo predstavlja istorijsko blago napisano u ključnom momentu borbe za slobodu, kada je španski kralj Fernando VII povratio vlast, posle šestogodišnjeg boravka u zatvoru.

Priče o Bolivarovoj smrti su brojne, mada zvanična verzija glasi da je umro od tuberkuloze. Poslednje godine života nije proveo uz punu podršku naroda, pa ni generala koji su ga okruživali, jer su oni želeli da dele moć, a Simon da je zadrži. Spekuliše se da su ga ubili njemu bliski ljudi, što je i verzija podržana u filmu.

Njegova vojska nije osvajala. Ona je oslobađala.



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.