Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Sećanje

Čeda Jovanović o Bori Todoroviću: Stajao je naspram ratnog ludila i kiča

Povodom dvogodišnjice smrti velikog dramskog umetnika Bore Todorovića, objavljujemo tekst u kojem se “navećeg beogradskog šmekera”, nakon njegove smrti za Nedeljnik prisetio Čedomir Jovanović
Za Nedeljnik pisao Čedomir Jovanović
Datum: 07/07/2016

Čeda Jovanović o Bori Todoroviću: Stajao je naspram ratnog ludila i kiča

Film Dom za vešanje, 1988. Foto Profimedia

Bora Todorović je bio jedan od ljudi čije reči su značile i čule se. Ono što je govorio imalo je uvek težinu, na filmu i u pozorištu, ali što je jednako važno, i na tvrdoj i velikoj sceni stvarnog sveta. Bio je jedan od retkih ljudi koje centrifuga koja je zahvatila naše živote poslednjih dve i po decenije nikada nije bacila na pogrešnu stranu. Stajao je naspram ratnog ludila, naspram kiča koji je jednako zahvatio politiku, život i umetnost.

Od početka je bio tvrd protivnik nacionalizma i zatucanosti kojim su društvo uspešno zagađivali vođe naših devedesetih i dvehiljaditih.

Kao i svakog drugog i mene su njegov glumački šarm i snaga opčinili na prvi pogled. Trebalo mi je neko vreme da otkrijem da iza lica koje sam gledao prvo u TV serijama, pa u filmovima sa urnebesnim replikama koje svi znamo na pamet, pa na scenama Ateljea i Zvezdara teatra, stoji čovek sa ozbiljnim i čvrstim stavovima, kojih se drži bez obzira na cenu. Čovek koji dokazuje da je komedija ozbiljan posao i koji jasno vidi kad ozbiljni poslovi postanu komedije.

Prvi put sam imao sreću da preskočim rampu koja nas je razdvajala u pozorištu i bioskopu u vreme studentskog protesta '96. Od tada smo se stalno sretali, imam utisak kad je išlo loše češće nego kad je išlo dobro. U vreme dok sam bio u Demokratskoj stranci, u vladi, kasnije u frakciji, kad sam bio izbačen iz DS-a i sam kao duh, i kasnije kad smo pravili LDP, u svim kampanjama redom, sa ovakvim i onakvim rezultatima.

U poslednju šetnju 12. marta došao je prekinuvši terapiju. Sačekao nas je kod Vukovog spomenika i rekao mi da je prekinuo terapeuta uz komentar da mora da me sačeka, jer me Srbija nikad na vreme ne razume, pa će možda ljudima to biti lakše ako me vide sa njim. Sve te dugove Bori nikad nisam bio u prilici da vratim i čini mi se da je takav naš odnos bio mera koju je on nametnuo. Ima ljudi koji vam u životu konstantno čine dobro, razumeju vas i podržavaju a nikada se ne desi situacija da im se revanširate za to bar nekim delićem onog što od njih dobijate.

Poslednji put sam se čuo sa njim početkom maja kada je dobio unuka. Uz zdravlje i sreću za unuka poželeo sam da nam još jedan Todorović poboljša grad i zemlju onakvim talentom i duhom kakav imaju njegov otac i deda. Zahvalio se i rekao da ne zaboravim da je uz nas, jednako kao i do sada. Iako sam ga već dovoljno dugo poznavao da to ne treba ni da mi kaže, valjda je ovo period kad je ljudima lakše i logičnije da pobegnu, pa je Bora imao potrebu da mi kaže da takva logika nije i njegova.

I sad, kada jedan po jedan umiru ljudi iza kojih ostaje praznina koju niko neće moći da popuni, moramo više nego ikada osluškivati ono što smo od njih čuli i naučili. Do sada nas je Bora podržavao glasno, stojeći uz nas. Ono što je radio, govorio i pričao biće nam jednako važno i sada kada ga nosimo u srcima i mislima.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.