Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Kultura

Pitanje za sledećeg ministra kulture: Šta ćemo sa pozorištima u unutrašnjosti?

Zašto je poseta ministra u unutrašnjosti uvek vezana za nastup KUD-a, a ne za jednu pozorišnu premijeru Gorkog, Berharda ili nekog savremenog srpskog autora? Ko je odgovoran za nametanje činjenice da se samo u prestonici stvara visoka kultura? I ko će biti odgovoran za uskraćivanje odgovorajućih sadržaja gomili mladih u Negotinu, Zaječaru, Nišu, Sjenici, Užicu, Senti?
Piše Jelena Paligorić
Datum: 11/07/2016

Pitanje za sledećeg ministra kulture: Šta ćemo sa pozorištima u unutrašnjosti?

Foto Arhiva Pozorišta Bora Stanković

Navršilo se četiri godine od kada pozorište u Vranju nije obnovljeno, a niko čak i ne priča o tome. Takođe, ono o čemu se tek nerado govori je status pozorišta na severu Kosova i Metohije.

Beogradska pozorišta su mahom u fokusu kada se o ovoj sferi kulture govori, što zbog smanjenog broja premijera, što zbog objektivnog problema oko opšteg finansiranja.

Međutim, ono o čemu je sve manje prostora da se govori je značaj pozorišta u unutrašnjosti za razvijanje globalne kulturne mreže. Kultura jedne zemlje počiva u njenoj decentralizaciji, u razuđenosti kako mentalitetskoj tako geografskoj pri stvaranju umetničkih dela. To je naravno nemoguće, ako se sistematski zaboravlja i uništava lokalna kultura.

Mnogi veliki glumci, reditelji i pisci, počeli su u lokalnim trupama pri nekadašnjim Sokolskim domovima. Socijalizam je doneo sekcije, smotre i takmičenja iz kojih su se rađali kasnije ozbiljni profesionalci. Rapadom zemlje, taj zdrav amaterizam izgubio je svoj zamah, a finansiranje lokalne, profesionalne kulture postaje nevidljivo ili nepostojeće.

Susedna Slovenija, koja nam dolazi kako na Bitef, tako i svake godine na redovna gostovanja, jedan je od odličnih primera kako pozorišna scena može da funkcioniše u manjim gradovima - Mariboru, Kranju i Celju, a ne samo u prestonici. Svaki od ovih ansambla pokazuje zavidni umetnički nivo, uprava dovodi najbolje slovenačke i regionalne reditelje. Scena za decu u manjim gradovima, što se najtransparentnije može videti na festivalima, u Sloveniji radi perfektno. Sistem razmene umetnika i cirkulisanje različitih umetničkih energija, kada o pozorištu govorimo, Sloveniju stavlja u lidersku poziciju.

Kod nas je situacija potpuno drugačija. Sem Subotice, koja je svoj izraz nametnula pre svega umetničkom progresivnošću i Novog Sada, pozorišni rad kuća u unutrašnjosti sveden je na nešto što se jako često okarakteriše kao provincijalna umetnost. Zašto je to tako? Pre svega, zato što je jako važno razgraničiti šta je ono što vole široke narodne mase, i ono što ljudi koji su u vrhu medijske vlasti misle da taj isti narod voli.

Takođe, potcenjivanje unutrašnjosti kao ozbiljne publike je tek problem. Apsolutno ostaje nejasno zašto se podrazumeva da ljudi koji su iz unutrašnjosti imaju manje rafiniran ukus od ljudi iz prestonice. Naročito ako se vratimo na nasleđe SFRJ gde je raspodela kulturnih događanja išla tako, da jedan Niš nije nimalo zaostajao za Beogradom ili Zagrebom. Lokalne umetničke scene, često su bile interesantnije i življe od prestoničkih.

"Kritičarski karavan", pozorišno-kritičarski projekat koji obuhvata prikaze i kritike predstava regiona prvi je korak u medijskoj vidljivosti pozorišnih premijera koje se dešavanju van Beograda. Ono što bi bio sledeći korak je ozbiljan program finansiranja, uključenja lokalne zajednice i razmene kako reditelja, pisaca tako i glumaca.

Pitanje za budućeg ministra kulture upravo je to - Vranje nema pozorište, ne svojom krivicom - šta će se s tim dogoditi? Pozorišne ustanove u ostalim gradovima jako često su cenzurisane od lokalnih vlasti, “ savetovane “ u vezi repertoara, pa čak i kada postoji objektivna želja za progresivnim umetničkim idejama one ne dođu do realizacije.

Zašto je poseta ministra u unutrašnjosti uvek vezana za nastup KUD-a, a ne za jednu pozorišnu premijeru Gorkog, Berharda ili nekog savremenog srpskog autora? Ko je odgovoran za nametanje činjenice da se samo u prestonici stvara visoka kultura? I ko će biti odgovoran za uskraćivanje odgovorajućih sadržaja gomili mladih u Negotinu, Zaječaru, Nišu, Sjenici, Užicu, Senti?

Lokalne zajednice imaju obavezu da neguju svoje narodne običaje, ali i da stvaraju hrabre i smele umetničke prakse i šanse. Nismo svesni koliko nas košta podela na crno i belo, na mejnstrim i elitu i koliko će nas tek koštati.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Drakce
19.07.2016 - 15:57
pio
Kako sta ce?Da cini tako da sto veci broj glumaca umre i tako rastereti PIO fond.Nista oni tu nece menjati.