Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Kritika

Roksanda Ilinčić: Srpkinja u koju je zaljubljen London

Britanska modna kreatorka čije modele nosi prva dama Amerike, posle 13 godina, u sred Bregzita, održala je reviju u Beogradu. Iako je ovde počela, da se ne lažemo, Roksanda Ilinčić Beogradu ne duguje ništa. Ona nikako nije uspela zahvaljujući podršći iz rodne zemlje, nego uprkos mestu rođenja
PIše: Miljana Nešković
Datum: 27/06/2016

Roksanda Ilinčić: Srpkinja u koju je zaljubljen London

Foto Profimedia

Roksanda Ilinčić je posle 13 godina održala reviju u Beogradu, tačno na dan saopštavanja rezultata Bregzita, dok je svima ušima još bubnjalo saznanje da su Britanci većinom izglasali izlazak iz EU, na radost čitave palete desničara iz drugih zemalja.

Ne znam kako se u petak osećala kao londonski dizajner koji je poreklom iz Beograda, ali veče koje je Roksanda priredila u Belom dvoru bilo je dobro delo na nekoliko nivoa.

Prikazala je ready-to-wear kolekciju za sezonu jesen/zima 2016/2017 i time se priključila humanitarnoj akciji Fonda NjKV Princeze Katarine Karađorđević, u kojoj se prikupljaju sredstva za izgradnjuu odeljenja palijativnog zbrinjavanja dece obolele od raka. S obzirom na to da je broj zvanica koje su pohitale da uplate novac u humanitarne svrhe zarad prisustva reviji i kasnije humanitarnoj večeri - vrlo je konkretno doprinela jednom nimalo naivnom poduhvatu.

Simbolično, pored engleskog "Voice chember" hora, uoči revije svoje mesto u programu elitnog događaja imao je i dečiji hor "Čarolija". Još simboličnije, dok se nakon defilea poklanjala beogradskog publici na ovacije, Roksandi je u naručje dotrčala petogodišnja ćerkica, koju je svetska zvezda modnog dizajna, u maestralno osmišljenoj pink toaleti, srdačno podigla i uz osmeh izljubila.

Time što je reviju priredila baš sada, Roksanda je i pomogla svojim starim saveznicima sa beogradskog modnog bojišta. Modni studio Klik, organizator Beogradske Nedelje mode, ovih dana obeležava 25 godina od osnivanja - jubilej koji je zahvaljujući Roksandi postao zaista značajan i van naših oskudnih modnih krugova.

Baš na toj modnoj manifestaciji Roksanda je izlagala svoje autorske kolekcije pre nego što se London zaljubio u njen rad. U međuvremenu, Roksanda je samo rasla, srpska moda se, uglavnom, srozavala. Iako psiholozi kažu da kad navršimo 25 ujedno i navršavamo ciklus društvenog sazrevanja, beogradska moda je danas, nekako, asocijalnija nego ikad.

Foto Tanjug/Tanja Valic
Foto Tanjug/Tanja Valic
Na reviji u Beogradu

Sve u svemu, stigli smo do toga da jedna Roksanda Ilinčić može da gostuje u Beogradu samo kao humanitarac, a ne zato što ima poslovni motiv za to.

Dakle, došavši u Beograd na rođendan Modnog studija Klik, Roksanda je doprinela smislu daljeg postojanja te organizacije koja je, kao i Srbija, u protekloj deceniji ostala bez modnih virtuoza kao što su Sloba Mihajlović, Aleksandar Protić, Dejan Despotović, Bogomir Doringer... Da ne govorimo o vanserijskim umetnicima koji su ostali u Beogradu, ali bili primorani da pozatvaraju radnje. Danas rade nešto "od čega može da se živi".

Na rasporedima vegetirajućih beogradskih modnih fešti, oni su zamenjeni autorskim kolekcijama poznatih ličnosti koje smišljaju krpice iz hobija, mejnstrim brendovima za srednju klasu, mladim ljudima koji još uvek nisu ostali bez sredstava ili se spremaju za "paljbu", i pojedinim izuzecima koji, nažalost, samo potvrđuju pravilo. Reći bilo šta drugo bilo bi ignorisanje realnosti.

Iako je počela u Beogradu, da se ne lažemo, Roksanda Ilinčić Beogradu ne duguje ništa. Ona nikako nije uspela zahvaljujući podršći iz rodne zemlje, nego uprkos mestu rođenja. I zato danas kad je tako velika ne možemo da je svojatamo. Lepo je i jedino prikladno da joj se divimo i, da je sreće, nešto od nje naučimo.

Pre nešto više od deset godina publika cenjenog London Fashion Week-a je počela da upoznaje njenu modnu priču. Predstavila je "old school" ženstvenost u estetici modernih linija, besprekornu likovnost i ogromnu ozbiljnost u poimanju mode. Londonska modna scena je značajna i specifična.

Možda čak i danas, London Fashion Week je prepoznatljiv po dve dominirajuće struje. Na jednoj strani su dizajneri koji pripadaju vizuali koju je lansirao Pol Smit, a na drugoj su autori koji kreiraju povučeni modnom harizmom Vivien Vestvud. Kao što u Srbiji svi studenti ili kopiraju Dodu Komad ili beže od njenih ideja glavom bez obzira.

Roksanda, nije pripadala nijednoj od dve londonske struje. Prikazala je umetički vrednu odeću koju zaista može da ponese svaka prva dama, princeza i uspešna žena; da se pritom oseća dobro i da, garantovano, "izgleda najbolje u prostoriji".

Danas, Roksanda Ilinčić je "prvi izbor ove prve dame Amerike", kako je svojevremeno pisao Vogue UK, a posle toga svi nastavili to da citiraju, možda iz nemoći da smisle nešto podjednako moćno. No, Mišel Obama zaista redovno nosi njen potpis u značajnim posetama, nije "jednom i negde obukla neku njenu haljinu".

Upravo je Roksanda, srpkinja sa prezimenom koje se teško izgovara, uspela da postane taj britanski modni kreator čije modele nosi prva dama Amerike, ne samo iz stilskih preferencija, već i u slanju političke poruke o odnosu Amerike prema Britaniji kao prijateljskoj državi. Po protokolu, prve dame uglavnom nose domaće dizajnere jer time promovišu domaću industriju. Stranog autora ponesu onda kad time imaju šta da poruče.

Pored Mišel Obame, na listi ljubiteljki estetike Roksande Ilinčić su i Kejt Midlton, Kejt Blanšet, Šerliz Teron, Kristin Stjuart... Ipak, Roksanda uvek ističe da ne voli da je etiketiraju kao dizajnerku čije kreacije nose poznate, već uspešne žene. I ona sama je prvo uspešna, pa tek onda poznata dama.

Harper's Bazaar UK joj je 2014. godine dodelio nagradu za Poslovnu ženu godine, a pored brojnih nagrada za modni dizajn, njeno ime se nalazi i u čuvenoj listi "Bussiness of Fashion 500", čime je svrstana u krug dizajnera koji oblikuju globalnu modnu industriju današnjice.

Kolekcija koju je prikazala u Beogradu otkrila je Roksandin modni senzibilitet u nešto suženijim siluetama nego ranijih sezona, kao da je arhitekta u njoj ustupio mesto likovnosti. Kolekcija odiše elegantnim duhom četrdesetih godina, ali uz nadgradnju.

Inspirisana filmom "Noćni portir" i radovima fotografkinje Debore Turbevil, smelim rezovima, kompatibilnim koloritom i, najzad, svom tom svilom, stvorila je "četrdesete za 21. vek", koje su pojačane mistikom, snagom i samostalnošću. Nikako nije bila "progutana epohom". Naprotiv, oživela je epohu i dala joj karakter savremene žene.

Kad je već tu, oživela je i nas, beogradsku modnu publiku. Od izbora do izbora, između raznoraznih rezanja budžeta za kulturu, skandala, otkaza i ostalih katastrofa, polako ali sigurno počeli smo da zaboravljamo zbog čega, uopšte, toliko volimo tu modnu umetnost i čemu se više nadamo.

To je treće dobro delo koje je Roksanda Ilinčić postigla revijom u Beogradu.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.