Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Angela Merkel kreće u rat

Nemačka, predvođena Angelom Merkel, sigurnim koracima ulazi u borbu protiv Islamske države (ID). Iz solidarnosti sa Francuskom, žrtvom napada, ali ne samo zbog toga; u isto vreme, uzimajući u obzir dobar prijem miliona izbeglica, većinom iz Sirije, ali ne isključivo zbog toga; takođe, da bi pokazala da Nemačka, ostajući pritom uglavnom pacifistička iako joj godi što je treći po veličini proizvođač oružja u svetu, treba ubuduće da preuzme svoj deo odgovornosti kao bogata evropska sila. Uprkos tome što se čini da joj vojska nije (još uvek) pripremljena za ovu ulogu…
PIŠE FILIP LEMARI
Datum: 15/03/2016

Angela Merkel kreće u rat

NIKOLA KORAĆ – „Breme prošlosti“

Nemačka je bila prva evropska zemlja koja je odgovorila na apel za pomoć koji je uputila Francuska nakon pariskih napada. Na podsticaj demohrišćanske kancelarke (CDU) Angele Merkel, koja je na čelu koalicije sa partijom socijaldemokrata (SPD), parlament je dao zeleno svetlo za manje od tri dana. Ovaj glas je u Nemačkoj apsolutno nužan pre bilo kakvog vojnog angažmana, za razliku od Francuske, gde jedan desničarski kvazibožanski predsednik ima odrešene ruke da sasvim sam objavi rat po svom nahođenju. Ali ovaj naročito ozbiljan politički proces otegao se u Nemačkoj na više meseci…

Raspoređivanje oko sirijske pozornice odobreno je na godinu dana, uz finansijsku podršku od 134 miliona evra, sa vojnom efektivom koja bi mogla brojati, ako bude potrebno, i do 1.200 vojnika, ali u okviru operacije koja podrazumeva opservaciju, bez učešća u vazdušnim napadima kojima rukovodi koalicija (i ruska avijacija). Zapravo, ovo je pre politička i diplomatska nego vojna operacija. U svakom slučaju, nije ona ta koja rizikuje da preokrene odnos snaga na terenu. Ali njen doprinos može da bude značajan, naročito u obaveštajnom smislu: BND je, ističe Nikolas Gros-Verhejde, naročito aktivan unutar zone na svom položaju B2, koji dostavlja izveštaje evropskih vojnih misija prethodnih nedelja.

Uopšteno govoreći, nemačka vojska angažovana je isključivo pod međunarodnim mandatom – UN, NATO ili koalicija – u ograničenom okviru, sa ne preterano ofanzivnim propisima za delovanje, na takozvanim misijima „niskog intenziteta” (podrška, stabilizacija, rekonstrukcija, formacija) koje ne podrazumevaju da se „ulazi prvi“... 

 Vitalni interesi

Govoreći o svojim motivima, nemačka vlada se pozvala – kao i Francuska prošlog septembra – na legitimnu odbranu: „Imamo sopstveni interes da se borimo protiv Daeša, objašnjava Ursula von der Lejen, ministarka odbrane. Istina je da solidarnost zahteva jedan važan politički proces, ali Nemačka ima sopstvene vitalne interese da se u toj regiji postigne mir“. (1) 

Reč je o, kako ističe vlada, trećem angažovanju nemačke vojske od formiranja Bundesvera 1955. godine, nakon Bosne, Kosova i Avganistana (misije koju je nemačka vlada upravo produžila na severu Avganistana, povećavši gornju granicu svoje efektive na 980 vojnika).

Drugi solidarni angažman sa Francuzima, koji sledi posle novembarskih napada: odluka kancelarke da pošalje 650 vojnika u Mali, među kojima veliki broj specijalizovanih inženjera i izvidnica. Radi se, u stvari, o pojačavanju operacije koja je bila razmatrana mesecima, ali koja ne bi brojala više od 400 ljudi.

Postavljeni od početka iduće godine u središte snaga Ujedinjenih nacija, tzv. Minuzmu (10.000 vojnika i 1.000 policijaca), nemački vojnici bi uglavnom trebalo da budu stacionirani u Gaou, luci na severu Malija, gde je smešten prvi francuski kontingent bivše operacije „Ris“, sada „Barkhane“. Makar indirektno, ovo osnažujuće učešće trebalo bi da olakša posao francuskoj armiji koja je, uz mnoge frontove u Africi, na Bliskom istoku i sada na nacionalnoj teritoriji, na granici svojih kapaciteta.

Smesta ovlašćena, operacija na terenu oko Sirije započela je u podjednako rekordnom roku: izvidnica eskadrona lovačkih aviona „tornado“ upućena je već sredinom ove nedelje na bazu Indžirlik, na jugu Turske, sa avionom za snabdevanje u letu MRTT i jednim A400M za vojni transport. Nemački avioni tipa „tornado“, opremljeni sistemom za optičko prepoznavanje ASSTA3, doprineće da se, naročito u sprezi sa američkim i francuskim generalštabima, ustanove dosijei sa metama, imajući u vidu eventualne vazdušne napade koalicije.

Drugi podvig: fregata „Augzburg“ upravljena je prema arabijsko-persijskom zalivu, gde će se udružiti sa zaštitnom eskadrom, nosačem aviona „Šarl de Gol“. Nemački sateliti SAR-Lupe takođe će biti iskorišćeni. A pomoć kurdskim pešmergama na severu Iraka biće pojačana: ova potpora u materijalima i formacijama već uključuje stotinak nemačkih vojnika angažovanih na terenu od oktobra 2014. godine.

Dotrajali avioni 

Ovo raspoređivanje oko Sirije nije, međutim, nimalo lak poduhvat za nemačku odbranu.

Na političkom planu, čak i u slučaju da komforna većina koalicije u Bundestagu da vladi odrešene ruke, radikalna levica (Die Linke), kao i frakcija ekologa (Zeleni) i desetine drugih poslanika koalicije ostaće protiv ovog angažmana, ili barem prilično suzdržani. Uostalom, početkom decembra je ministar ekonomije Zigmar Gabrijel obećao, na kongresu partije socijaldemokrata (SPD) čiji je predsednik, kako će usloviti svako povećanje nemačkog mandata unutrašnjim referendumom o ovom pitanju. (2)

Na tehničkom planu, takođe, napomenuće se da dva „tornada“, poslata u izvidnicu, nisu opremljena sistemom optičkog prepoznavanja, koji ih čini u punoj meri operativnim: trebalo bi sačekati januar, pa da se ovih šest najavljenih aviona, koji se modernizuju u nemačkim radionicama, pošalje u zonu.

Od 93 „tornada“ kojima raspolaže Luftvafe, samo njih 29 bi bilo sposobno da leti (nasuprot 38 u 2014): većina tih aviona stara je tridesetak godina. „Transall“ avioni za taktički transport, od kojih je polovina zakovana za tle, kao i avioni A310 za snabdevanje, podjednako su dotrajali. A raspoloživost lovačkih aviona „eurofighter“, iako su noviji, tek je 57% u odnosu na prošlu godinu. 

Stanje našeg sistema avijacije ostaje nezadovoljavajuće”, priznaje general Folker Viker, generalni inspektor Bundesvera. U svom izveštaju, on preporučuje usvajanje kataloga od 117 mera, koje bi koštale 5,6 milijardi evra u narednih deset godina, dodajući uz to da se „ne mogu očekivati brzi rezultati”. (3)

No, prema Hansu Georgu Erhartu, predsedniku sindikata vojnika, ovaj konflikt „rizikuje da potraje najmanje deset godina”. (4) Po njemu, problem nije u nedostatku sredstava, u zemlji koja posvećuje gotovo 34 milijarde evra godišnje odbrani (što je više od Francuske, ali sa mnogo većom vojnom efikasnošću). On usput pledira za pokretanje evropskog programa za naoružavanje da bi se smanjili troškovi, na primer u sektoru lovačkih aviona.

Nemačka nije jedina zemlja koja je odgovorila na poziv za zajedničku pomoć koji je uputila Francuska pre mesec dana, pozivajući se na primenu člana 42.7 ugovora o Evropskoj uniji. Velika Britanija se 2. decembra najzad pridružila maloj grupi zemalja koje bombarduju pozicije ID, te istovremeno objavila da će investirati 17 milijardi evra za deset godina u modernizaciju i renoviranje svojih odbrambenih sredstava. Italija, oklevajući da se uključi u borbu, objavila je ipak da će poslati 450 vojnika da bi zaštitila gradilište za renoviranje hidroelektričnih brana u Mosulu (Irak), blizu linije fronta sa Daešom.

Belgija je poslala jednu fregatu u zaliv blizu nosača aviona „Šarl de Gol“, i ostavila je za 2016. u rezervi 300 ljudi za intervenciju u Sahelu. Švedska je, umesto angažovanja na Bliskom istoku, radije odabrala da pošalje logističku podršku kojom će olakšati francuske napore u Maliju i u zemljama koje vojnici nazivaju BSS (banda sahelo-saharska). (5) Na desetine drugih zemalja ponudile su avio-prevoz vojnih transportera, ili neku manju pripomoć u vidu osoblja.

 


(1) AFP, 3. decembar 2015.

(2) Cf. “Un démarrage difficile”, TTU, 16. decembar 2015.

(3) Nathalie Versieux, “En Allemagne, l’aviation militaire loin d’être opérationnelle”, Libération, 2. decembar 2015.

(4) Christophe Bourdoiseau, “L’armée allemande est-elle apte au combat?”, 24 Heures, 4. decembar 2015.

(5) Cf. Actu Défense, nedeljna sinteza tekstova za medije, Ministarstvo odbrane, 17. decembar 2015.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.