Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Zašto su kineske finansijske reforme potencijalni izvoz krize

Prvi svetski izvoznik, Kina, u svojim trgovinskim razmenama zavisna je od dolara jer njena valuta nije konvertibilna. Reč je o finansijskoj i političkoj potčinjenosti koje se ona posle ekonomske krize iz 2008. i 2009. želi da oslobodi, i to internacionalizacijom juana. U manje od pet godina kineska valuta postala je peta svetska valuta u međunarodnoj trgovini. Ding Yfan, savetnik kineske vlade, pojašnjava etape tog procesa
Piše Ding Yfan, Le Monde diplomatique, foto AP/Mark Schiefelbein
Datum: 26/02/2016

Zašto su kineske finansijske reforme potencijalni izvoz krize

Počev od sredine devedesetih godina 20. veka, rastom trgovanja između Kine i njenih suseda, renminbi (RMB), ili juan, kao sredstvo plaćanja prihvaćen je u celoj regiji. Na samitu G20 u Vašingtonu u novembru 2008. godine, Hu Đintao, tadašnji predsednik, obavezao se na povećanje stranih deviza u kineskim rezervama. Nakon toga su preduzete mere za promovisanje internacionalizacije RMB-a, što nije prošlo neprimećeno. Krajem oktobra 2014. juan je postao rezervna valuta u više od pedeset zemalja i područja.

Prema Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication (SWIFT)(1), u decembru 2014. godine RMB je pretekao kanadski i australijski dolar i time postao peta valuta za plaćanje na svetu.(2) Ispred njega nalaze se samo američki dolar (koji zauzima 87 posto međunarodne trgovine(3)), evro (6,6 posto), funta i jen. RMB pokriva 2,17 posto globalnog tržišta, rame uz rame sa japanskom valutom (2,69 posto). Kako bismo sagledali ostvareni napredak, valja nam se prisetiti da je RMB u januaru 2013. predstavljao samo 0,63 posto sredstava plaćanja u međunarodnim transakcijama, što ga je svrstavalo na 13. mesto u svetu. "RMB se transformiše iz valute u usponu u pruhvaćenu valutu plaćanja", komentarisao je Wim Raymaekers koji je odgovoran za bankarska tržišta u SWIFT-u.(4) U 2014. godini ukupna vrednost svih plaćanja u RMB-u narasla je za 102 posto, što je znatno brži rast od onog koji su doživele ostale valute u istom razdoblju.

Ova internacionalizacija trebalo bi da omogući smanjenje valutnog rizika za centralnu banku, kao i za kineske kompanije, te smanji negativne učinke američkog dolara na ekonomiju zemlje. Naime, ako je kineska ekonomija otvorena prema svetu, njene kompanije ostvarivaće profit u juanu, naročito na domaćem tržištu. Kada izvoze, one najčešće uzimaju dolar koji će promeniti u RMB, prema kursu u datom trenutku. Ako je stopa volatilna, izvozne kompanije će teško kontrolisati svoje cene i profit. Centralna banka, Narodna banka Kine (NBK), stoga je prisiljena da interveniše na tržištu kako bi održavala relativno stabilni kurs; stručnjaci to nazivaju "kontrolisanim promenjivim kursom" (managed floating system).

Ali svaka inicijativa ima svoju cenu. Kako bi mogla da interveniše, centralna banka kupuje dolar i prodaje RMB, a ako u opticaj pusti previše kineske valute, izaziva inflaciju uz rizik da time potkopa svoju nezavisnu monetarnu politiku. Dakle, reevaluacija ili, obratno, prevelika deprecijacija dolara izazvala bi joj probleme. Zahvaljujući napretku u internacionalizaciji RMB-a, kineske kompanije sada mogu da zatraže da im se isplaćuje u domaćoj valuti, što smanjuje njihove valutne rizike, kao i troškove. Iz istog razloga centralna banka ima manju potrebu da se meša u tržište kako bi stabilizovala cene. Međutim, ovo novo preplitanje domaćeg i inostranog tržišta pretpostavlja brzu i temeljnu reformu finansijskog sustava.

Naravno, širenjem upotrebe RMB-a u međunarodnom monetarnom sistemu, Kina povećava svoj uticaj u svetu - čime podstiče ekonomski razvoj cele istočne Azije i doprinosi jačanju međunarodnog statusa zemlje. To je vidljivo na primeru uspeha njenog projekta Azijske banke za investicije u infrastrukturi (AIIB), lansiranog u oktobru 2014. godine. Tada je dvadeset azijskih zemalja u Pekingu potpisalo memorandum o razumevanju, a uskoro su im se pridružili partneri iz Evrope, poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, ili s Bliskog istoka, poput Egipta, Saudijske Arabije, Irana i Izraela. U manje od šest meseci projekat je privukao pedeset sedam zemalja. Kao glavni deoničar nove banke, Kina će izvršiti odlučujući uticaj na njeno usmerenje i razvoj. Razumno je pretpostaviti da će se upotreba RMB-a proširiti na projekte infrastrukturnih ulaganja u azijskim zemljama, čiji je glavni finansijer AIIB.

Kina još nije postigla punu konvertibilnost svoje valute te je i dalje zavisna od dolara. Internacionalizacija RMB-a, tačnije, interoperabilnost između domaćeg i inostranih tržišta, ostvaruje se u prvom redu kroz četiri kanala: trgovinu, neposredna ulaganja, kupovinu vrednosnih papira na finansijskim tržištima, koju je odobrila Narodna banka Kine, i swap (razmenu) deviza između kineske centralne banke i centralnih banaka drugih zemalja. Od kada je 2001. godine pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), Kina je doživela brz rast svoje spoljne trgovine: danas je najveći svetski izvoznik i drugi najveći uvoznik. To je podstaklo korišćenje RMB-a kao sredstva plaćanja: u 2014. godini kineska spoljna trgovina denominovana u njenoj valuti dosegla je 6.550 milijardi juana od ukupno 26.433 milijarde, dakle više od petine.

Kompanije od toga mogu samo da profitiraju. Pri ovim direktnim transakcijama one ne moraju da prođu kroz banke pa tako izbegavaju plaćanje provizije, što poboljšava njihov protok novca (cash flow), a time i njihovu konkurentnost, pošteđujući ih pritom valutnih rizika uzrokovanih fluktuiranjem kursa američkog dolara, evra i drugih valuta. Kada kineski uvoznici kupuju u juanu, oni olakšavaju puštanje valute na međunarodno tržište; s druge strane, kada kineski izvoznici zahtevaju plaćanje u juanu, oni potpomažu njegov povratak na domaće tržište. Porast međunarodnih transakcija u juanu predstavlja, dakle, neophodnu etapu za prelazak sa statusa valute plaćanja u status rezervne valute za centralne banke.

Kina još uvek nije u potpunosti liberalizovala kapitalni račun, to jest finansijske tokove kao što su ulazna i izlazna neposredna strana ulaganja, ulaganja u deonice, patente, itd., koji su još uvek podvrgnuti određenim uslovima. Sada se RMB već koristi za neposredna ulaganja. Narodna banka Kine je 13. oktobra 2011. godine ovlastila kompanije, ekonomske institucije, pa čak i pojedine strance da ulažu u domaćoj valuti. Oni se takođe mogu obratiti direktno bankama da urede svoje poslove, dok im je ranije za to bilo potrebno odobrenje. U 2014. godini ove investicije u juanu činile su 37 posto svih neposrednih ulaganja u Kini od inostranih nebankovnih institucija. Već tri i po godine inostrane finansijske institucije takođe mogu poslovati na kineskom finansijskom tržištu, unutar granica od dvadeset milijardi juana. Program za institucionalne investitore, Renminbi Qualified Financial Institutional Investors (RQFII), uistinu otvara nove mogućnosti na domaćem tržištu.

Uz to, hongkonška berza, sa dugom tradicijom, od 17. novembra 2014. godine povezana je sa šangajskom. Sada hongkonški investitori mogu da ulažu u Šangaju i obratno. Trenutno su dnevne transakcije ograničene na 23,5 milijardi juana, dok ukupna količina ne sme preći 550 milijardi. U budućnosti će ova dva finansijska centra, zajedno s onim iz Šenžena, biti povezana i nuditi više mogućnosti. Naposletku, centralna banka je s dvadeset osam zemalja i teritorija potpisala sporazume o razmeni valuta koji uključuju više od tri hiljade milijardi juana, što je više od mesečnog obima međunarodne trgovine u Kini.

Prvo ofšor-tržište RMB-a ustanovljeno je u Hongkongu, koji predstavlja rezervoar finansijskih proizvoda denominovanih u RMB-u. Singapur, Tajvan i Makao takođe su vrlo aktivni. Kina je 2014. godine potpisala sporazum o isplati u juanu s Velikom Britanijom, Nemačkom, Francuskom i Luksemburgom. Ako računamo i sporazum koji je njena centralna banka potpisala sa Švajcarskom narodnom bankom u martu 2015. godine, u Evropi je formirano pet ofšor RMB tržišta, i to u Londonu, Frankfurtu, Parizu, Luksemburgu i Cirihu. Uz to, Južna Koreja, Kanada, Australija i Katar takođe su posegnule za opcijama iz sporazuma o razmeni valuta.

U Hongkongu se takođe eksperimentisalo s prvim ofšor-tržištem obveznica u RMB-u, koje su se, zbog ograničenog volumena tržišta, nazivale "dim sum" obveznice (na kantonskom: "mali ravioli"). Od tada su se malo-pomalo svuda pojavili drugi zajmovi u RMB-u, poput "dugova grada lavova" koje je izdao Singapur, ili pak "dugova ostrva s blagom" koje je izdao Tajvan. Druge obaveze ovog tipa pojavile su se u Londonu i Luksemburgu.

U oktobru 2014. Kineska razvojna banka i Ministarstvo finansija Velike Britanije izdali su u Londonu obveznice u vrednosti od tri milijarde juana. Reč je o prvom izdavanju kvazi-nezavisnih obveznica u inostranstvu denominovanih u RMB-u. To je još jedan korak prema uspostavljanju RMB-a kao rezervne valute, budući da će prihodi biti dodani britanskim deviznim rezervama. London u tom domenu prednjači u odnosima s Pekingom. Velika Britanija se čak prva odlučila za učešće u AIIB-u, ostavljajući utisak da je u taj posao povela ostale evropske zemlje.

Očekuje se još jedna promena: ulazak RMB-a u korpu „specijalnih prava vučenja" (SDR) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), možda u januaru 2016. godine.(5) Ti SDR-ovi, novčane jedinice i rezerve stvorene veštački od strane MMF-a, izvorno su se mogli pretvarati u sve ostale valute ili u zlato. Trenutno je njihova vrednost određena "korpom" valuta koja sadrži dolar, evro, jen i funtu. Kada se jednom uključi u tu korpu, valuta se automatski zadržava u više od dve stotine dvadeset zemalja i područja. Uslovi primanja u ovaj ekskluzivni klub su sledeći: pokazati da je vaša trgovina tokom poslednjih pet godina među prvima u svetu i raspolagati konvertibilnom valutom.

Kina odavno ispunjava prvi uslov: ona je nesumnjivo prva svetska trgovinska sila. Što se tiče drugog, Sjedinjene Američke Države joj prebacuju to što ne dopušta da se njena valuta slobodno kreće i što održava devizna ograničenja. Sa svoje strane, predsednik Si Đinping je 5. septembra 2013. na samitu G20 u Sankt Peterburgu procenio da je "za izgradnju stabilnog međunarodnog monetarnog sistema, sposobnijeg da se suoči s rizicima, važno reformisati sastav korpe SDR-a." Dodao je: "Kina će snagom tržišta nastojati da produbi reforme kamatnih i kursnih stopa, proširi fleksibilnost kursa RMB-a i postepeno ostvari konvertibilnost kapitalnog računa u RMB-u."

Zaista, kurs RMB-a postepeno se smanjio. Njegov prostor klizanja 1994. godine je iznosio samo 0,3 posto; 2007. je narastao na 0,5 posto, zatim na 1 posto 2012. te na 2 posto 2014. godine. Vlast se angažovala oko puštanja juana da slobodno klizi, zavisno od ponude i potražnje, otprilike dve ili tri godine, i oko postizanja potpune konvertibilnosti kapitalnog računa od danas do perioda 2018-2020. U toku je eksperiment u zoni slobodne trgovine u Šangaju.

On zahteva tri etape: ubrzanje liberalizacije kamatnih stopa od strane tržišta i poboljšanje mehanizama formiranja kursa RMB-a, kako bi krivulja prinosa dobara u riznicu odražavala ponudu i potražnju; promovisanje otvorenog tržišta kapitala i postepeno podizanje nivoa prekograničnih finansijskih transakcija; i na kraju, nakon što su prethodne dve etape uspešno pređene, postizanje pune konvertibilnosti kapitalnog računa.

Ponekad nas pitaju nije li Kina pod rizikom da doživi iste teškoće kao i zemlje poput Brazila, koje trpe zbog nepouzdanosti spekulativnih fondova. No situacija uopšte nije ista. Većina zemalja u razvoju morala je da otvori svoj kapitalni račun zbog nedostatka stranog kapitala, kako bi ga privukla i time uravnotežila svoj međunarodni bilans. Kina, s druge strane, ima ogroman trgovinski višak, što je čini sigurnom od tog scenarija. Istina, s vremena na vreme je uznemiri masivni priliv kratkoročnog kapitala; ona zato preduzima mere sterilizacije kapitala kako bi kompenzovala inflatorna dejstva. Zauzvrat, liberalizacija kapitalnog računa ublažiće spekulativni pritisak jer izlaz kapitala može kompenzovati masivni unos. Uz to, ogromne devizne rezerve (gotovo četiri hiljade milijardi dolara) trebalo bi da odvrate špekulante od poduhvata vezanih uz kurs kineske valute.

Proces internacionalizacije RMB-a će se ubrzati. Dugoročno, dubina i obim tržišta obveznica u juanima odrediće može li on da postane globalna valuta, a njegovu internacionalizaciju možemo pratiti posmatranjem prekograničnih kretanja i razvoja ofšor-tržišta.

*Ding Yfan je zamenik direktora Centra za istraživanje razvoja.

(1) Američka kooperativa sa sedištem u Belgiji koja okuplja najveće svetske banke.

(2) "RMB breaks into the top five as the world payments currency", Swift.com, 28. januara 2015.

(3) 60 posto svetskih rezervi koje čuvaju centralne banke je u dolarima.

(4) "RMB breaks into the top five as the world payments currency", op. cit.

(5) Reuters, 27. januara 2015.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.