Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Biz news

Dr Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma: Spremni smo za maraton

Neki od glavnih izazova koji su pred Srbijom su stagniranje prihoda domaćinstva, potreba za kreiranjem radnih mesta u privatnom sektoru i strukturna reforma javnih preduzeća, kao i strateške reforme u javnom sektoru, navodi dr Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma
Datum: 19/03/2019

Dr Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma: Spremni smo za maraton

Foto: Dragan Milić

Kako ocenjujete ukupnu makroekonomsku situaciju u Srbiji?
Srbija je uspela u otklanjanju glavnih makroekonomskih neravnoteža, a sledeći zadatak je da se ekonomija trgne i podstakne dalji rast. Potreban nam je snažan, inkluzivan i održiv privredni rast, a dalje reforme potrebne su u ovom delu. Neki od glavnih izazova koji su pred Srbijom su stagniranje prihoda domaćinstva, potreba za kreiranjem radnih mesta u privatnom sektoru i strukturna reforma javnih preduzeća, kao i strateške reforme u javnom sektoru. Osim toga, dalje reforme neophodne su i u nekim „neprivrednim" oblastima i to ne bi trebalo gubiti iz vida. Na primer, potpuna primena vladavine prava u praksi, intenzivnija borba protiv korupcije, dalje jačanje pravne bezbednosti i transparentnosti u javnim nabavkama, poboljšavanje poreskog sistema i rada poreske uprave, kao i potreba za većom efikasnošću javne uprave - sve su to izazovi sa kojima zemlja dugoročno mora da se uhvati u koštac. Ukratko, zadatak sa kojim se Srbija sada suočava je bildovanje mišića u sektoru privrede uz simultani kondicioni rad u ovim drugim oblastima.

Koliko je snažan duh reformi u današnjoj Srbiji i koliko napora Srbija ulaže u stvaranje poslovnih uslova sličnih onima u zemljama EU?
Često ponavljam da je za Srbiju veoma važno da postane članica EU, a da bi to postigla mora da nastavi sa temeljnim i dugoročnim sprovođenjem strukturnih reformi i promenom određenih ustaljenih načina poslovanja i ponašanja. Kao što sam već napomenuo, Srbiji je neophodan snažan i održiv rast upravo u cilju bržeg približavanja standardima EU. Kad poredimo uslove poslovanja ovde i u zemljama EU, neki od njih su veoma slični, dok opet postoje i momenti koji se razlikuju. Na primer, ono što je Srbiji potrebno jeste upravo predvidljivost poslovanja, nešto o čemu sam takođe često govorio. Predvidljivost poslovanja, tj. mogućnost poslovanja u jasnim, preciznim i očekivanim okvirima veoma je važna svakom poslovnom čoveku i Srbija u tom pogledu mora bolje da napreduje.

Koliko su nemačke kompanije voljne da svoju proizvodnju premeste u Srbiju?
Koliko sam u svojstvu predsednika Nemačko-srpske privredne komore obavešten, u ovom trenutku neke od kompanija razmišljaju o premeštanju nekih delova svoje proizvodnje u Srbiju. Ali, da budem jasan, sve dok se ne postigne konačan dogovor, svaki investitor istovremeno traži i rezervne opcije i u razmatranje uzima i druge zemlje. Poslovni ljudi posmatraju nekoliko zemalja istovremeno, a zatim odlučuju gde će otpočeti svoje poslovanje. Reći ću vam nešto iz nemačke prakse: po nekom pravilu, proizvodnja se seli iz Nemačke u druge zemlje zbog nedostatka radnika u Nemačkoj. Samo u izuzetnim slučajevima, kompanije su već bile aktivne drugde u istočnoj Evropi pre nego što su se preselile u Srbiju.

Budući da kompanija kojom rukovodite posluje u privrednom segmentu gde su inovacije u tehnologiji i inovacije proizvoda od velikog značaja, možete li nam reći koliko brzo se Srbija kreće ka željenim promenama u strukturi privrede, dakle u pravcu privrede zasnovane na znanju?
Da budemo jasni, prelaz na privredu zasnovanu na znanju ne dešava se preko noći. Prvi korak je već načinjen uvođenjem dualnog obrazovanja. Osim toga, jednoj industrijalizovanoj zemlji nisu potrebni samo inženjeri, već i dobro obučeni, kvalifikovani ljudi koji razumeju ideje inženjera i znaju kako da ih u praksi realizuju. Kad već pričamo o tome, obrazovanje inženjera ima dugu tradiciju u Srbiji i prilično je dobro, mereno prema međunarodnim standardima. Što se tiče akademskih studija, rekao bih da je svakako potrebno više praktične obuke tokom studija ovde u Srbiji.

Nakon uvođenja dualnog obrazovanja, Srbija je otpočela reformu stručnih studija. Da li će AHK učestvovati u ovoj reformi?
Nemačka ima veliko iskustvo u oblasti dualnog obrazovanja i Komora se glasno zalagala za uvođenje dualnog obrazovanja u sistem srednjoškolskog obrazovanja u Srbiji. Razlog je jasan: dualno obrazovanje omogućava stvaranje posebne veze između škola i kompanija i rezultira sposobnijom i bolje obučenom radnom snagom. Ovo je oblast u kojoj možemo da damo doprinos i ponudimo svoju pomoć, ali svaka država se time svakako mora baviti uz sistematičan pristup. Takozvane dualne studije na univerzitetima u Nemačkoj i drugde nisu jednoobrazne kao što je slučaj sa dualnim sistemom pozivnog obrazovanja za mlade od 14 do 18 godina. Za studente univerziteta postoje različiti modeli dualnih studija. Kao i kod srednjoškolskog obrazovanja, studentima univerziteta takođe je potrebno što više praktičnog iskustva. Jedno je takođe sigurno - AHK je na raspolaganju srpskoj strani ukoliko bude zainteresovana da stekne uvid u modele koji su dogovoreni između kompanija i univerziteta u Nemačkoj. Mi u potpunosti podržavamo ideju dualnih studija.

Već sedam godina ste na čelu Hemofarma. Koliko se farmaceutsko tržište izmenilo u tom periodu i kako ono stoji danas?
Na globalnom tržištu dogodile su se značajne promene poslednjih godina. Digitalizacija je postala prioritet, u svakom smislu: kako u delu proizvodnje, tako i delu prodaje. Svedoci smo i činjenice da velike svetske farmaceutske kompanije između sebe trguju delovima kompanija, a u cilju da se što bolje prilagode novim postulatima tržišne igre i da iz nje izađu kao pobednici. Zanimljiv je i sledeći trend: tržište Indije jača iz dana u dan. Sve su to faktori koje stratezi u našem sektoru imaju u svom fokusu prilikom planiranja budućih aktivnosti. Štada, u okviru koje i Hemofarm posluje, takođe igra ovu globalnu utakmicu i činimo sve da joj se prilagodimo na što bolji način. Naš cilj je da Štada u narednom periodu postane jedan od najjačih globalnih igrača i to činimo aktivnostima na više polja. Evropa ostaje u našem fokusu, a globalni nastup svakako je jedan od prioriteta. Reći ću još i ovo: 2018. godina bila je najuspešnija u istoriji Štade, tako da imamo mnogo stvari na koje možemo da budemo ponosni.

Da li nemačke kompanije osećaju posledice taksi nametnutih u trgovini sa Kosovom? Da li te takse utiču i na vaše poslovanje?
Ne samo nemačke kompanije, već svaka kompanija u Srbiji koja izvozi proizvode na tržište Kosova pogođena je merama Prištine. Nedavno je objavljen zvaničan podatak da je zbog uvođenja ovih enormnih taksi na robu iz Srbije, u poslednja tri meseca na Kosovu plasirano 90 miliona evra manje robe nego ranije. Privreda i kompanije su na gubitku, građani su na ogromnom gubitku, a ova situacija jedino pogoduje šverc-komercu. Pošto sam ja na čelu firme koja proizvodi lekove, nastala situacija me posebno uznemiruje. Ovde nije reč o profitu, već o zdravlju ljudi. Naime, uvođenje visokih taksi prevashodno je pogodilo stanovništvo na Kosovu, a pre svega pacijente. Od kada je Kosovo uvelo visoke takse na proizvode iz Srbije, Hemofarm nije bio u mogućnosti da snabdeva lekovima građane Kosova što inače kontinuirano čini godinama. Baš zato apelujem na donosioce odluka da takse što pre budu ukinite. Kao treće, želeo bih da dodam i sledeće: odluka o visokim taksama ima negativne posledice i po stvaranje regionalne ekonomske zone, čemu su Nemačka i AHK posvetili veliku pažnju poslednjih godina. Nedavno smo mogli da čujemo da čekanje na graničnim prelazima svake godine košta Balkan milijardu evra, i da se 80 odsto vremena koje je potrebno za prevoz robe potroši na graničnim prelazima, a tek 20 odsto u samom putu. Samo pomislite koliki kapital stoji naokolo neiskorišćen! Iz tog razloga, u svojstvu predsednika AHK, govorim u velikoj meri o regionalnoj ekonomskoj zoni Zapadnog Balkana i njenoj važnosti za zemlje u tom regionu. Situacija sa kosovskim taksama umanjila je sve napore u tom pogledu i ovaj problem mora da bude rešen što je pre moguće. To je štetno po ljude, štetno je po ekonomiju i ne donosi ništa dobro političkim odnosima u regionu.

Šta očekujete od Vlade Srbije u pogledu stvaranja uslova za poslovanje?
Kao odgovor na ovo pitanje, podsetiću vas da AHK među svojim kompanijama-članicama sprovodi godišnje ankete o poslovnim uslovima. Rezultati prošlogodišnje ankete pokazuju optimizam kompanija i pozitivno ocenjivanje poslovne klime u Srbiji. U ovom istraživanju, nemačke kompanije su bile, na primer, zadovoljne produktivnošću i motivacijom zaposlenih, njihovim kvalifikacijama, akademskim obrazovanjem i cenom rada. Nemačke kompanije u stvari to i dokazuju u praksi tako što ponavljaju svoje investicije. Tu su: Henkel, Continental, Leoni - sve su ovo kompanije koje iznova investiraju u Srbiji, koje su sagradile nove fabrike i pogone, zaposlile još ljudi. Takođe ću navesti i primer Hemofarma, kompanije kojom ja rukovodim. Štada grupa, čiji je Hemofarm član, od 2006. godine investirala je 300 miliona evra u modernizaciju poslovanja, opreme i novih pogona ovde u Srbiji. Novu godišnju analizu AKH o uslovima poslovanja u Srbiji očekujemo uskoro i ona će nam dati najsvežiji uvid u raspoloženje nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji. Kao i do sada, podaci do kojih budemo došli biće na raspolaganju kako državi tako i široj javnosti i ja verujem da to može poslužiti za dalje unapređenje poslovnih aspekata. Komora je prijatelj, promoter i zagovornik nemačke i srpske privrede, a u smislu saradnje sa ovdašnjim institucijama, mi smo predan, dobronameran i vredan partner. Kao i do sada, ponudićemo naša saznanja i stručnu pomoć svakome, u cilju daljeg poboljšanja poslovnih uslova - ovo je maraton, a ne sprint, i potreban je permanentan rad na unapređenju poslovnog okruženja.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.