Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Preporuka

Roman Lagum, Svetlane Velmar-Janković

Francuski književni časopis Lir stavio je Lagum na 10. mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih autora objavljenih te godine u zemlji, a ugledni Le Figaro Magazine napisao je da je "knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka"
Specijalno za Nedeljnik, Vera Kondev
Datum: 16/07/2017

Roman Lagum, Svetlane Velmar-Janković

Izdavački potez godine za mene je Lagunino novo izdanje romana Svetlane Velmar-Janković Lagum. Tokom 27 godina, otkako se pojavilo prvo izdanje knjige, čak i oni (ponovo polazim od sebe) koji su ga čitali, uglavnom su ga izgubili iz vida i sada im se pruža prilika da iznova uživaju u knjizi napisanoj izvanrednim srpskim jezikom.

Posle skoro tri decenije sagledava se koliko je ta priča o nestajanju građanske klase tokom Drugog svetskog rata i prvih godina komunističke vlasti briljantno ispričana. Kada se Lagum prvi put pojavio i progovorio o decenijama zabranjenoj temi, postao je kulturni događaj prvog reda. Za mnoge mlađe čitaoce Lagum je 1990. bio pravo otkriće jer su u toj knjizi mogli čitati o posleratnom životu ljudi koje su komunističke vlasti proglasile državnim neprijateljima samo zato što su pripadali jednom sloju društva. Jednom prilikom je spisateljica ispričala da je Lagum pisala gotovo punih dvadeset godina, s dužim prekidima.

"Pisala sam ga zato što sam morala da ga pišem, pritom uverena da uopšte nisam prozni pisac, nego esejist. Napisala sam tri potpune verzije romana, svaka je bila različita i svakom sam bila nezadovoljna. Sve tri verzije sam uništila, što sad zaista žalim, jer bi mogle da mi omoguće uvid u moja traženja i, što je još bitnije, lutanja", rekla je Svetlana.

Svetlani Velmar-Janković, akademiku i jednoj od najvećih savremenih srpskih književnica, nije se posrećilo da za Lagum dobije Ninovu nagradu, ali već za sledeći njen roman, Bezdno, ispravljen je taj propust. Lagum je ipak ovenčan Nagradom "Meša Selimović". U godini objavljivanja Lagum je bio najčitanija knjiga u Srbiji, a usledili su prevodi na mnoge evropske jezike. Najveći uspeh je postigla u, za Svetlanu voljenoj, Francuskoj, gde je književni časopis Lir stavio roman na 10. mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih autora objavljenih te godine u zemlji. Ugledni Le Figaro Magazine napisao je da je "knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka".

Do sada ipak rekord od 25 izdanja drži zbirka priča Dorćol, koju je Laguna štampala prošle godine. Umesto Svetlane, koja se upokojila 2014, pitali smo njenog muža Žarka Rošulja u kojoj meri Lagum ima autobiografskih elemenata, jer smo u međuvremenu imali priliku da čitamo njenu romansiranu biografiju Prozraci.U prvom tomu Prozraci se vremenski poklapaju sa Lagumom.

Rošulj nam je otkrio da je spisateljica uvek insistirala da je zanimaju sudbine ljudi, a spremna je bila da to što želi da napiše "pozajmi" iz ličnog iskustva ili od ljudi iz neposredne okoline. Ona nije krila da je za lik gospođe Pavlović pozajmila nešto od ličnosti svoje majke i bake, a da je radnju smestila u onaj kraj Dorćola gde se rodila i provela ratne godine. Rošulj je ukazao na lik slikara Pavla Zeca, koji postaje ugledna ličnost u komunističkom Beogradu. Svetlani je za taj lik poslužio kao model Đorđe Andrejević Kun i zato mu je dala prezime Zec.

Iako je roman prožet teškim ličnim iskustvom, kroz njega provejava vedri duh i optimizam spisateljice, ali pre svega iskrena ljubav prema ljudima i njenom rodnom gradu čiji je izvanredan hroničar. U jednom razgovoru o Lagumu spisateljica je rekla: "Uvek su ovde najbolji prolazili najgore, pa tako i protagonisti ovog romana, koji su uglavnom ljudi intelektualci i pasionirani ljubitelji umetnosti... U takvim situacijama, ljudi su okrenuti sebi, izdvajaju se iz sveta i u lagumima svojih misli žive sopstveni život, koji im se oglašava kao drama, kao trpljenje i kao svojevrsna kazna."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.