Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Intervju

Posle posta "Ćale, završili smo fakultet..." Slavimir Stojanović otkriva: Pitanje je da li bih ikada diplomirao da knjižica moje ćerke nije počela da se puni ocenama

Svakome od nas je potreban i poneki impuls sa strane, nije normalno očekivati da ćemo večno crpiti snagu iz sebe. Ali mi smo ovde na to navikli, pa mislimo da je to normalno. Ova sredina ne podržava uspeh, pa svako ko ima neku ambiciju mora da uloži trostruko veći napor da tu ambiciju održava u kontinuitetu godinama tokom čitave karijere, kaže Slavimir Stojanović Futro, čuveni dizajner
Piše Ana Mitić, Original
Datum: 01/08/2018

Posle posta "Ćale, završili smo fakultet..." Slavimir Stojanović otkriva: Pitanje je da li bih ikada diplomirao da knjižica moje ćerke nije počela da se puni ocenama

Foto: Naslovna strana magazina Original

Pre godinu dana, izazvao je emocije kod svakoga ko je pročitao njegov status "Ćale, završili smo fakultet..." pošto je posle 30 godina diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u 48. godini. I održao lekciju da nikada nije kasno. Večeras će predstaviti svoj literalni prvenac pod nazivom "Devet" u Tašmajdanskom parku u okviru programa "Kulturnog leta na Paliluli".

 Ako ga pitate šta ovih dana radi, ukratko će vam reći da završava master studije, ponosan je jer je kreirao logo za Narodni muzej, otvorio je izložbu "Weare Percfet"... Sve to je Slavimir Stojanović Futro, jedan od naših najčuvenijih dizajnera, uspeo da spakuje u svoj poslednji apdejt biografije, a sve ono što je već spakovao u pređašnju, izvinjavam se, prevazilazi veličinu uvoda ovog intervjua koji je dao za Original. Ako ćemo samo o međunarodnim nagradama i priznanjima za advertajzing i dizajn, ima ih oko 300. Zato ga i nazivaju zvezdom srpskog dizajna, a on je zapravo jedan sasvim prirodan i cool tip koji voli to što radi, a tu svoju ljubav je otkrio rano.

 

Svi pamte vašu objavu od pre godinu dana da ste završili fakultet, "Ćale, završili smo fakultet...", i to posle 30 godina od upisa. Niste stali. Sada završavate master studije. Kako vam je to promenilo viđenje samog sebe? Već ste rekli da ste pobedili samog sebe, zbog sebe. Da li su to najteže bitke?


Definitivno su najteže bitke one koje čovek vodi sam sa sobom. Ja sam često napuštao ta poprišta, bežao od tih bitki, pa im se ponovo vraćao kad sam bio spremniji ili bolje naoružan, jer vas one koje ne izgurate do kraja, večno prate. U slučaju završavanja fakulteta potpuno je ista priča. Dozvolio sam da me ometu okolnosti na koje objektivno nisam mogao da utičem i tako se moje studiranje produžilo na trideset godina, na čitav jedan život. Pitanje je da li bih ikada to priveo kraju da nije moje ćerke i da njena knjižica nije počela da se puni ocenama. Svakome od nas je potreban i poneki impuls sa strane, nije normalno očekivati da ćemo večno crpiti snagu iz sebe. Ali mi smo ovde na to navikli, pa mislimo da je to normalno. Ova sredina ne podržava uspeh, pa svako ko ima neku ambiciju mora da uloži trostruko veći napor da tu ambiciju održava u kontinuitetu godinama tokom čitave karijere.


Kakav je osećaj kada u tim godinama završavate master studije, kada opet učite na način kako se uči tokom studija ili idete na predavanja, iako znamo da čovek uči ceo svoj život i da nikada nije kasno i da treba rušiti predrasude da si "prestar" ili "premlad" za neke stvari?

 

Sledeće godine punim 50, ali sebe ne doživljavam toliko ozbiljno, niti se osećam da imam toliko godina. To mi verovatno pomaže da lakše sedim u klupi sa mladim studentima. Ja inače kroz posao svaki dan učim, tako da mi nije strano da uzmem knjigu u ruke i nešto studiozno proučavam. Sada kad završavam master studije, mogu samo da kažem da su one kod mene produbile naučni pristup dizajnu za koji nikako ranije nisam nalazio vremena. Ove godine sam postavio osnove za rad na doktoratu koji ću prijaviti u septembru i na kome ću raditi naredne tri godine. Naravno, osećaj sedenja u klupi sa studentima mlađim i po trideset godina od mene je specijalan i nezamenljiv. Teško je odoleti nagonu da se, na nekim predavanjima iz predmeta koje dobro poznajem iz višedecenijske prakse, ne uključim iz ugla profesora, a ne studenta. Ali i to je otvorilo novu ambiciju da jednog dana možda počnem i da predajem.

 

Zašto ste odlučili da diplomirate posle 30 godina i da upišete master, jer ste i bez diplome godinama već priznati, popularni i uspešni umetnik, dobitnik ste brojnih nagrada, kao što je Nagrada za životno delo? Šta vas je "kopkalo" osim toga što ste želeli da to uradite zbog roditelja, porodice?

 

Nedovršen posao je parazit koji vam se uvuče u sistem i što ste stariji, to vam više smeta, ne da vam mira i muči vas danonoćno. Ako se tome doda roditeljski impuls da ste vi očigledan primer i uzor svome detetu, onda nema dileme da čovek mora da se suoči sa svojim slabostima i nesavršenostima i bar pokuša da ih savlada. Već samo pokušavanje je poruka koja ostavlja poprilično snažan utisak na onoga koga vaspitavate, a ako se još i uspešno izborite na kraju, to su najmoćnije lekcije koje pojedinac može da proizvede, kako za sebe tako i za druge.

 

 

CEO INTERVJU ČITAJTE U MAGAZINU ORIGINAL.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.