Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moj um je neogranicen

Univerzum, galaksije.. Jednom mi je neko rekao kako mi ne mozemo da shvatimo nesto sto je beskonacno samo zato sto smo konacni. Nas zivot ima kraj, rok trajanja. Cak i kada prihvatimo ideju o necemu kao beskonacnom, i dalje ne mozemo to da pojmimo u svesti. Da, zvuci logicno, ali mislim da je netacno. Mislim da je Um isto kao i kosmos, beskonacan. Um, kao instanca, kao nesto najvece, um kao Bog, Um kao apsolut. Neistrazen koliko i kosmos. Sve sto postoji nastalo je iz Jednog, koje je i mnostvo. Sve pocinje i sve zavrsava u jednom. Ideja monizma. To jedno- Um, je Bog i Bog je Um, Logos, Jedno, Apsolut.. Necemo raspredati o tome koja sve imena nosi, njihova znacenja, baviti terminologijom. Radicemo nesto drugo. Predlazem da ga stavimo u ovo vreme, ovde i sada, u nasu epohu, u nasu sadasnjost, u nase razumevanje coveka i njegovog sveta, i dobro se zamislimo koliko smo zaboravili na sebe i svoje mogucnosti. Koliko je covek ustvari sebe ogranicio i koliko je zatvorio svoj Um prema svetu. Zbog svakodnevnice, zbog nametnutih obaveza i ogranicenja, zbog politike, drugih ljudi, ah, stalno su nam drugi krivi, ali reci cu vam zbog cega jos. Zbog lenjosti, iskvarenosti, drskosti prema sebi i drugima. I zaista moras biti drzak i iskvaren pa da zaboravis na negu duha i uma. Nisu mediji i nije sistem nametnuo sadasnjost na koju se svi glasno zalimo, a ustvari je tihim glasom podrzavamo. Nije nam vlast kriva za licemerstvo prema sebi i prema drugima. Kriva je nasa lenjost i neodgovornost za sopstveno JA. Tesko je na sebi raditi, o da kako je samo tesko! Ostajemo povrsni, plitki, neostvareni, a time i sebicni, zli, jer iz nezadovoljstva dolazi sve ono najgore u coveku. Umno zdrava osoba u stanju je da potisne lose iz sebe da ne dodje u svet, jer je svesna sta je to opste dobro, jer uglavnom, stvori empaticnost. Spozna pojmove kao sto su ljubav, duh, zivot. Umno nezdrava osoba zna samo za jedno, zadovoljiti svoje nagone i potrebe. I kada to ne uspeva, a cesto ne uspeva jer mu ego biva potisnut stegama spoljasnje sredine, postaje los, zao, nesrecan, neostvaren. I onda kukamo, onda zamisljamo nepravdu nad sobom i cinimo nepravdu nad drugima.  Ali reci cu vam ovo: svako je odgovoran za sebe i za ono sto oseca. Sta to znaci? Dacu vam primer.

Otac mi je alkoholicar, i ja NISAM KRIV za to, ali je moja odgovornost kako cu se nositi spram toga, i koliko cu JA dozvoliti da ta cinjenica  utice na moj zivot.

Ili partner me je prevario, moja je odgovornost za bol koji dozivljavam, moja je odgovornost sta cu uciniti sa svojim osecanjima. Odgovoran sam tako i za svoj zivot spram toga i spram sebe. Tako sam samo ja odgovoran za svoj Um, svoje Telo, i svoj Duh. A posto je moj Um neogranicen onda sam i ja neogranicen, zar ne? To sto ce moj zivot jednom skoncati, ne znaci da ce skoncati sve ono sto ostaje iza mene.. Mogu sve da shvatim i mogu mnogo da znam. A znanje je moc. Samo treba da radim na sebi. Kako?

Postoji ono sto se zove samodisciplina. Ko danas kaze ”potrebna mu je samodisciplina”, prva asocijacija je na neko kaznjavanje, na neku muku. Pogresno!

Samodisciplina je nista vise nego ljubav prema sebi. Volim sebe i zato treba da radim na sebi, da negujem svoje telo i svoj Um. Da analiziram, razmisljam i promisljam. Da ucim, stalno, uvek. Iz knjiga, iz situacija, iz obaveza, iz ljudi, iz svega. Da budem ovde i sada. Svi imamo snove, i snovi su zaista nesto veoma prijatno i lepo. Snovi su veoma odgovorni za mnoge nase teznje, ostvarenja ili razovarenja. Ali bas da se snovi ne bi rasprsnuli u prazna razocarenja, moramo postaviti ciljeve. Moramo se kretati ka tim ciljevima. Padati, ustajati, ponovo padati i ponovo ustajati. Ne odustajati. Moramo biti disciplinovani, uporni, i moramo snazno stremiti ka njima. Moj cilj je ujedno i moja svrha. Moramo verovati. Staviti veru u sebe pa u sve drugo. ”Imaj snove, ali imaj ciljeve, jer snovi bez ciljeva su samo snovi”. 

Budimo otvoreni prema idejama, prema novim saznanjima, prema konstruktivnim predlozima, prema savetima. Uzmimo sve i onda proberimo najbolje od svega. Jer zaista, ako ulazimo stalno na vrata proslosti, vec smo osudjeni da zivimo bez buducnosti. Ako se otvorimo ka buducnosti, ako gradimo iznova i iznova sebe u sebi, veceg boljeg, snaznijeg, tek onda imamo sansu da sebi damo zivot kakav mislimo da zasluzujemo. Okruzimo se ljudima kojima nase ideje ili planovi nece delovati nemoguce, i cije vibracije nece biti negativne. I ono sto je najvaznije, a cega se malo ko danas seti, jeste da kada stignemo do onog mesta na koje smo krenuli, ”gurnemo” jos nekoga. Da pomognemo, da ucestvujemo u ostvarenju tudje srece. Ljudi ne znaju koliko zadovoljstvo taj cin davanja moze ispuniti dusu. Ili zaboravljaju..

Bitno je sta cete uraditi sa onim sto imate. I nije u pitanju samo novac, neko ima novac, neko ljubav, neko znanje. POMOZITE drugima, jer na kraju, nista ne nosimo sa sobom. 

Moj um je neogranicen kao kosmos, a moja zelja i ljubav su krila za velika dela.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.