Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kako je Ustav Kraljevine SHS umalo ostavio Aleksandra bez krune

Kralj Aleksandar I Karađorđević

Nakon formiranje Kraljevine SHS kabinet pod predsedništvom Stojana Protića želeo je da se i u ustavu nove države ogleda kontinuitet Kraljevine Srbije. Obrazovana je vladina komisija od tri člana sa zadatkom da pregleda ustav Kraljevine Srbije i izdvoje iz njega članove, “koji po formi i sadržini ne bi mogli biti preneseni na celu državnu teritoriju”; takav ustav bi se uredbom proglasio za “Privremeni ustav” Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i bio bi važeći do saziva Ustavotvorne skupštine, odnosno donošenja novog ustava.

Komisija je radila veoma brzo i verovatno pod pritiskom, pa je već 8. februara 1919. godine tekst ustava poslat na štampu u “Službene novine”. Međutim u poslednjem trenutku zaustavljena je distribucija “Službenih novina” pod izgovorom da ustav nije postpisan od strane ministra pravde Marka Trifkovića, te da postoje i štamparske greške.

Međutim osam godina kasnije, tačnije 26. Avgusta 1927. godine, tadašnji ministar pravde Dušan Subotić u dnevnom listu “Politika” na naslovnoj strain objasnio je prave razloge za povlačenje “Privemenog ustava”:

“Nemoguće je verovati da g. Trifković kao Ministar Pravde nije znao za taj Ustav koji je prošao kroz sednicu Ministarskog Saveta već je Ustav povučen zbog nečega drugoga, jer ceo Ministarski Savet takav kakav je nije video šta stoji napisano u čl. 52. Privremenog Ustava a tu stoji ovo: da Kralja Petra nasleđuje njegovo muško potomstvo iz zakonitog braka po redu prvorođenja.”

Redaktori koji su otkrili tu grešku spasili su zemlju od velikog političkog skandala, sa nedoglednim posledicama. Jer, ako bi ostala ta ustavna odredba, bio bi izmenjen postojeći utvrđeni red nasleđa: Aleksandar je kao “drugi po redu rođenja”, nakon abdikacije princa Đorđa 1909. godine proglašen za prestolonaslednika, a od 1914. godine vršio je i kraljevsku vlast; neizmenjena ustavna odredba je, međutim, ponovo utvrđivala pretenzije princa Đorđa, “po redu prvorođenja”, na nasleđe prestola u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vrlo moguće da su ove informacije odmah došle i do princa Đorđa Karađorđevića te podgrejale njegove pretenzije na krunu novoformiranje Kraljevine SHS jer je upravo početkom dvadesetih godina on u nekoliko navrata potezao pitanje krune i prestolonasleđa.

Od ideje da se donese jedan “privremeni ustav” nije se odustajalo, u martu 1919. Godine je regent Aleksandar na sednici parlamenta najavio potrebu donošenja privremenog ustava dok se ne izradi konačno temeljni zakon Kraljevstva SHS.

Ipak, privremeni ustav nikada nije donet. Najvažn ije ukase kralj Aleksandar je donosio pozivajući se na pojedine članove srpskog ustava koji je ostao važeći sve do saziva Ustavotvorne skupštine i novog ustava.

Ostala je danas pak interesantna istorijska priča o “Privremenom ustavu” koji je mogao doneti mnogo problema i glavobolja budućem kralju Aleksandru I Karađorđeviću.

 

 

 

 

Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Nemanja
27.03.2019 - 15:43
Grobar drzave Srbije
Ovaj covek je unistio srpsku drzavu. Njegove idiotske ideje su nas unazadile stotinu godina i od njega pocinje najveca srpska nesreca i golgota zvana Jugoslavija, koju su oslobodili i stvorili Srbi. Mogli smo i trebali da ujedinimo samo sve teritorije na kojima su Srbi vecina poput Like i delova Bosne. Umesto toga mi smo pokatolicenim i poturcenim Srbima pruzili priliku koju nicim nisu zasluzili. Posle zlocina u prvom i narocito drugom ratu, ustasko - muslimanskim zverstvima nad kojima su se zgrazavali pripadnici ozloglasenih ss odreda, nije trebalo prastati. Mi smo im dali slobodu i drzave a optuzuju nas za velikosrpske ideje. Trebalo je realizavati bas tu ideju, bila bi dobra za nas i optuzbe bi bile istinite ukoliko bi smeli da ih iznose kao u bivsoj zajednickoj drzavi. Izuzimam iz svega ovoga casne i postene Hrvate i Bosance kojih je vrlo, vrlo malo.
mačak plavi
27.03.2019 - 15:43
history
»Koliko je kralj bio bezočan u grabljenju bogatstava, najbolje ilustrira ovaj mali lični doživljaj: Večerao sam na terasi restorana Mišić na Dedinju. Videći me samog, seo je za moj sto industrijalac Mika šonda. Bio je neraspoložen. Upitam ga za uzrok. — Ote mi zlikovac banku! — Kakvu banku? — Beogradsku zadrugu, najzdraviju novčanu ustanovu u zemlji. — A ko je taj zlikovac? — Aleksandar Karađorđević. — Tvoj dragi kralj? — Da mu . . . njegovu . . . ! — Na koji ti način uze banku? — Pozvao me Aca (tj. ministar Dvora Dimitrijević) pa mi veli da me gospodar pozdravio i da želi da mu ustupim sve svoje akcije. Ja se branih, ali nije bilo druge te sam mu ih morao ustupiti. Diže mi ih lopuža po nominali, iako vrede 40\% više. — Pa ništa, to je među vama. Mora da je on i tebi valjao negde. — Tebi je svačija imovina trn u oku, svaku sumnjičiš i napadaš, zato i letuješ u Glavnjači. čujem da si tek izišao otuda. — Sada vidim da ću opet tamo. — Zašto? — Zato što ću pričati sve ovo što mi reče. — Nemoj da se šališ! — Hoću već sutra ako ne još i večeras. I pričao sam svuda, i bio zatvoren i tužen Sudu za zaštitu države. Državni tužilac Gjadrov pokazao mi je optužbu i još neke druge i rekao da je teška dvadeset godina, ali me ipak nije izveo pred sud već me je vratio Glavnjači. Po svemu sudeći, nisu bili voljni da te stvari raspravljaju ni pred sudom.«