Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Gutenbergova Biblija: 5 činjenica za koje možda niste znali

foto: pixabay.com

U savremenoj nauci se 23. februar 1455. godine uzima kao datum izdavanja Gutenbergove Biblije, prve štampane knjige u Evropi. Ova dvotoma Biblija, štampana na latinskom jeziku, bila je jedna od najranijih knjiga izrađenih tehnikom pokretnih slova (sistem pojedinačnih slova i karaktera koji se mogu preurediti i ponovo koristiti tokom štampanja).

Ranije, jedini način kopiranja knjiga bilo je ručno prepisivanje, a tek nekoliko decenija nakon što je Gutenbergova Bibilija postala prvi štampani svetski bestseler, na stotine hiljada različitih knjiga su počele da izlaze iz štamparija širom Evrope. Te štamparije napravljene su po uzoru na Gutenbergovu. Tako je  objavljivanje Gutenbergove Biblije predstavljalo globalnu prekretnicu koja će se desiti kada je u pitanju pisana reč.

Za Johana Gutenberga i njegovu štampariju vezane su i neke manje poznate stvari, a u tekstu koji sledi pročitajte 5 fascinantnih činjenica o jednoj od najuticajnijih, ali i jednoj od najređih štampanih knjiga u svetu danas.

To nije bila prva štampana knjiga na svetu

Dok je Gutenbergova Biblija davala svoj istorijski doprinos uvođenju štampanih knjiga na zapadu, proces štampanja je u drugim delovima sveta već bio dobro ukorenjen. Kineske zanatlije otiskivale su tragove mastila na papiru već u 2. veku naše ere,  a već tokom 9. veka štampane su dugotrajne knjige korišćenjem drvenih pločica za štampanje.

Pokretni tip štampanih slova se prvi put pojavio na Dalekom istoku. Negde sredinom 11. veka , kineski zanatlija po imenu Pi Šeng razvio je sistem samostalnih tipova karaktera napravljenih od mešavine pečene gline i neke vrste lepka. Metalni pokretni tip kasnije se koristio u Koreji kako bi se izradio „Jikji“, kolekcija zen budističkih mudrosti. „Jikji“ je prvi put objavljen 1377. godine, skoro osam decenija pre nego što je Johan Gutenberg pustio u rad svoju štampariju u Majncu u Nemačkoj.

Johan Gutenberg nije zaradio ni pare od Biblije

Iako se Johan Gutenberg smatra jednom od najuticajnijih ličnosti poslednjeg milenijuma, njegov život i rad predstavljaju jednu od najvećih nepoznanica istorije. Ne zna se tačno kada je rođen, da li se ženio, da li je imao dece, niti gde je sahranjen. Gotovo sve informacije o Gutenbergu potiču iz pravnih i finansijskih spisa. Interesantno je da ti spisi jasno ukazuju da je štampanje njegove Biblije bilo povezano sa jednom burnom aferom.

Prema jednom dokumentu iz 1455. godine, Gutenbergov poslovni partner, advokat Johan Fust ga je tužio zbog nevraćanja velike sume novca pozajmljenog upravo u svrhu štampanja Biblije. Gutenberg je izgubio parnicu, sa konačnom odlukom suda da je dužan da preda svu svoju štamparsku opremu, kao i polovinu odštampanih Biblija svom povereniku Johanu Fustu, koji je inače radio na promovisanju knjige zajedno sa jednim od Gutenbergovih pomoćnika, Peterom Šeferom. Nakon toga, Gutenberg je bio potpuno finansijski uništen. On je kasnije otvorio drugu štampariju, ali je malo verovatno da je ikada uspeo da ostvari profit od svoje najpoznatije štampane knjige.

Pokušaj krađe Gutenbergove Bibilije iz Harvardske Univerzitetske biblioteke

Godine 1969, čovek po imenu Vido Aras sakrio se u kupatilu Harvardske biblioteke i tamo ostao sve do noći, dok se biblioteka nije zatvorila. Zatim se ušunjao do krova iznad prostorije u kojoj se čuvao primerak Gutenbergove Biblije i uz pomoć konopca se spustio do prozora ove odaje. Aras je uspeo da se dokopa dva dela iz sefa biblioteke i da ih stavi u svoj torbu, ali kada je pokušao da se vrati nazad uz pomoć konopca, oko 30 kilograma teška Biblija oborila ga je na zemlju. Nakon što je narednih nekoliko sati očajnički pokušavao da izađe, zatečen je sledećeg jutra u prostoriji sa Biblijom u torbi. I dok je knjiga pretrpela vrlo mala oštećenja, Aras je prošao mnogo, mnogo gore. Pri padu je pretrpeo ozbiljne povrede, između ostalog i frakturu lobanje.

Postoji nekoliko različitih varijanti Gutenbergove Biblije

Većina primeraka prve štampane knjige u Evropi sadržala je 1.286 stranica, vezanih u dva toma, ali skoro nijedan primerak nije potpuno identičan sa nekim drugim. Od ukupno 180 odštampanih Biblija, 135 je štampano na papiru, dok su ostale izrađene na tzv. velumu, pergamentu od teleće kože. Obzirom da je Biblija veoma obimna, procenjuje se da je za izradu samo jednog primerka bilo potrebno odrati kožu sa 170 teladi.

Primerci takođe variraju u pogledu tipografije i dekorativnih rešenja. Gutenberg je prvobitno koristio crveno mastilo za štampanje naslova i podnaslova knjige. Međutim, kako se taj proces pokazao kao previše spor, kasniji primerci su bili jednostavnije dizajnirani. Profesionalni pisari su kasnije u pojedinim primercima dodavali ručno pisane podnaslove pojedinih poglavlja, a privatni vlasnici su angažovali najbolje umetnike kako bi njihove primerke obogatili raskošnim ilustracijama.

Samo 49 primeraka Gutenbergove Biblije je sačuvano do danas

Od oko 180 originalno štampanih kopija Gutenbergove biblije, svega 49 još uvek postoji u bibliotekama, univerzitetskim i muzejskim kolekcijama. Manje od polovine tih preživelih primeraka su kompletno sačuvani, neki primerci se sastoje samo od jednog toma, dok se neke knjige sastoje samo od rasparčanih stranica. Najveći broj sačuvanih Gutenbergovih Biblija danas se nalazi u Nemačkoj – 14 knjiga.  U SAD se čuva 10 primeraka, od kojih se tri nalaze na Menhetnu, u posedu Morgan biblioteke i muzeja. Sledi Velika Britanija sa 8 primeraka, dok se po dve Biblije čuvaju u Španiji i Vatikanu. Preostale tri se nalaze u Austriji, Portugaliji i Švajcarskoj.

Poslednja prodaja kompletne Gutenbergove Bibilije se desila 1978. godine kad je jedna njena kopija prodata za neverovatnih 2,2 miliona dolara.  Godine 1987. jedan tom istog ovog primerka je preprodat za 5,4 miliona dolara, a stručnjaci procenjuju da bi danas kompletna knjiga na aukciji mogla da dostigne vrednost od čak 35 miliona dolara.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.