Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Михаило Карађорђевић: Београд је за мог оца био најлепши град на свету

Њ.К.В. кнез Михаило А. Карађорђевић, најстарији син Њ.К.В. кнеза Александра (1924-2016), унук Њ.К.В. кнеза Павла Карађорђевића и краља Умберта II од Италије, борави ових дана у Београду, поводом изложбе његових фотографија која ће бити отворена у Мадлениануму. Искористили смо ову прилику да са њим поразговарамо и урадимо интервју.

Можете ли нам на почетку, рећи неколико реченица о себи: када и где сте рођени, нешто о Вашем образовању…?

Рођен сам у Француској, у предграђу Париза, где сам одрастао и провео првих 25 година. Имао сам француско образовање, похађао сам пословну школу под именом Европска бизнис школа која је била смештена у Паризу, Лондону и Франкфурту, тако да говорим ова три језика. Такође сам одлазио у Мексико и Бразил, где сам живео шест месеци када сам био млађи, па говорим све те језике. Тада сам отишао у Сједињене Државе, тамо провео око 20 година и вратио се у Европу. Тренутно живим у Женеви.

Имао сам среће да упознам све деке и баке. У Паризу би били заједно скоро сваког викенда и заједно смо проводили празнике. Он (кнез Павле; прим. аут) никада није много говорио о Југославији. Био је веома потресен због онога што се догодило и није желео да ми научимо језик, јер се прибојавао да би људи мислили да смо комунистички шпијуни. Са друге стране, разговарали смо са мојим италијанским деком и баком искључиво на италијанском језику и они су каткад долазили у Париз. Повремено смо одлазили у Португал, да посетимо мог деду краља (Умберта II од Италије, прим. аут). Он такође није причао много и био је тужан зато што је морао да напусти државу.

По мушкој линији, Ви сте унук кнеза Павла Карађорђевића, регента Југославије, а по женској линији сте унук последњег италијанског краља Умберта II. Када сте постали свесни да носите титулу принца?

Одмах смо били упознати да смо принчеви. Сећам се поласка у школу, имали смо фотографе који су нас пратили. Када смо имали отприлике 4-5 година, наши родитељи су нам рекли да будемо дискретни са људима које не познајемо, да им не говоримо да смо принчеви. И када смо ишли да видимо наше баке и деке, имали смо људе који су нас ословљавали са Ваше Краљевско Височанство. Знали смо шта то значи и увек смо, моја браћа и ја, били заинтересовани за историју, што је и природно.

Један сте од чланова Управног одбора „Visionary Alternatives“. На њиховом сајту, поред Вашег имена стоји и титула. Како људи гледају на чињеницу да сте принц?

Како људи гледају на моју титулу? Не знам, зато што не могу бити у главама тих људи, али претпостављам да неки људи то воле, неки људи не воле, неки живе под притиском, неки су вероватно мање импресионирани. Људи имају идеје о свему у животу и једини начин да сазнају нешто о овоме јесте кроз постављање питања и дијалог, који се догоди повремено, не увек.

Да ли Вам се и данас обраћају са „Ваше Височанство“? И какав је Ваш однос према томе?

Да, поједини људи ми се обраћају са Ваше Височанство, неки са принче. Не знам да ли реагујем на то. Налазим да се нећу поигравати са тиме. Сматрам да ти људи користе такав начин да покажу поштовање, можда не само према мени, већ према историји и традицији, те мислим да је то сасвим нормално.

У пријатељским односима сте са кнезом Албертом II од Монака, који је неколико пута долазио у Србију. Имате ли контакт са члановима породице Севоја или других европских владарских кућа?

Свакако са породицом Савоја, пошто сам половином из породице Савоја, јер је моја мајка принцеза Марија дел Пија, тако да се сви у континуитету међусобно виђамо. Знам да принц Алберт од Монака јесте у породичним везама са вероватно већином европских краљевских породица, тако да се сусрећемо у различитим приликама, било да су то венчања или сахране, а повремено и друштвени догађаји.

Августа 2018. године, у Риму је изашла Ваша прва фотографска књига, која ће ускоро бити представљена и публици у Београду. Одакле Вам интересовања за фотографију?

Одувек сам био заинтересован. И када сам био млађи и пре око 10 година, када сам почео да се озбиљније бавим тиме. Фотографија је пројекат, свакодневног фотографисања од сат времена. Сви моји пријатељи су ме питали да им покажем и то је било пет година пре одлуке да их изложим. Углавном је то било приватно, углавном за мене и био је то начин бекства и уживања у менталном задовољству фотографисања ствари које су ми изазвале емоције и покушају да их преведем с бојом на папир. Није увек лако и када сам почео са радом, моје прво приказивање је чекало 4 или 5 година.

Изложба Ваших фотографија, биће отворена између 22. и 27. септембра у фоајеу Опере и театра Мадленианум у Београду. Шта ће тамо публика имати прилике да види?

Имам око 40 фотографија. Приказујем половину насталу у Београду и другу половину из Швајцарске, Француске и Италије. Углавном су екстеријери, спој између архитектонског пејзажа и неких животиња. Већински су у боји, али имам и црно-беле.

Хоће ли бити српског издања књиге, јесте ли у преговорима са неким од издавача?

За сада је књига на енглеском. Нисам имао планова за превођење, али сам увек срећан због предлога и да видим шта би људи желели.

Београд је чест мотив на Вашим фотографијама. Шта Вам се највише свиђа у српском главном граду?

Волим начин живота у Београду. Допадају ми се људи, њихова дружељубивост. Обожавам да шетам и пронађем ново место. Могу да замислим како су моји дека и бака живели тамо и шта су мислили, и та имагинација да поново створим оно што сам могао проживети да сам раније био ту. Увек ми је велико задовољство да будем тамо на киши. Мој отац је волео да се враћа у Београд и говорио ми је да је за њега он најлепши град на свету.

Хоће ли публика у Србији, имати још прилика да види Ваше радове?

Уколико буде интересовања за друге изложбе, бићу прилично срећан да их направим. Имамо неке идеје за будућност, али за сада ништа конкретно, мада увек постоје идеје и пројекти са којима ћемо вас упознати у будућности.

Чланови породице Карађорђевић су укључени у хуманитарне организације и акције широм света, али се о томе мало зна. Ви се такође бавите хуманитарним радом. Реците нам нешто о томе?

О да, ми учествујемо у догађајима на различитим деловима света да би помогли Србији. То је увек дискретно. Лично сам приредио успешну вечеру у Монаку пре неколико година, заједно са мојим добрим пријатељем амбасадором, ради прикупљања новца за децу погођену поплавама у Србији. Нарочито сам био срећан поводом резултата и да, моја породица је била укључена. Знам да се стално бавимо добротворним радом, јер разумемо да смо ми врло срећни, да живе неки људи који су мање срећни и да ако им ми можемо помоћи, мислим да је то наша и обавеза и задовољство.

Колико често долазите у Србију?

Не долазим често у Србију, можда једном или двапут током сваке године. Пре три године, долазио сам три пута, али једном на очеву сахрану, једном на путовању ради фотографија које сам желео да урадим. Волим да долазим, ако будем могао једном или два пута годишње бићу веома срећан.

Говорите француски, италијански, шпански, португалски и енглески језик. Служите ли се српским језиком?

Говорим српски јако мало. Као што рекох, деда није желео да научимо језик у младости, па сам добио само неколико леција, али је другачије када нисте у земљи.

 

Разговор: Филип Пејковић.

 

Напомена: Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома Краљевине Југославије (1930), краљеви синови су носили титулу краљевића (принчева), док су други чланови краљевског дома могли бити само кнежеви и кнегиње. Потомци кнеза Павла Карађорђевића, међу којима је и наш саговорник, такође су добијали искључиво кнежевске титуле. У недостатку адекватног термина у енглеском и другим језицима, неизоставно се свим Карађорђевићима „дају“ принчевске титуле. Овај текст поштује одредбе из чланова 1. и 4, поменутог правилника.

Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Puvalj
27.09.2018 - 15:02
Realnost
A ciji je on to princ? Ako se ne varam Srbija je republika i samostalna država od 2006. godine. Kite se perjem i novcem svojih predaka koji su ostavili Srbe u Jugoslaviji na nemilost komunista, ustasa, balista i bugarskih fasista. Sramno.
Radmila
02.10.2018 - 20:12
Potomak
Divna reportaza o divnom coveku,njegovoj dobroti i razumevanju za ljude.Dvaput sam procitala tekst.