Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moj Nedeljnik

Nebojša

Datum: 09/02/2018

Nebojša

Pre manje od godinu dana, čini mi se da je april bio, u Beogradskom dramskom pozorištu, gledala sam povremeno smehotresnu dramu „Ne igraj na Engleze“. Koliko sam čula i dalje nisam sigurna, usled nesnosnog kašlja, u prvom redu. Levo od mene, dva prazna mesta, pa "gospodin kašalj". Sam i otuđen. I taman kada sam se okrenula i umalo da prostrelim pogledu osobom koja je došla prehlađena u pozorište da me ometa dok se kulturno uzdižem i to iz prvog reda, shvatila sam da to nije baš običan kašalj. I da pluća sviraju. I da jedva diše.  I da je to on.

Nebojša. Mislim – Glogovac.

Trebalo mi je nekoliko minuta da to zaista prihvatim i mnogo više da ubedim prijateljice.  Ma, ne: " Znaš li kako on dobro izgleda uživo?"- komentarisale su.

Za moju generaciju on je bio frajer, i to onako taman koliko treba stariji. Ne mator, a istovremeno nekako i klinački mlad. Teško ga je bilo prepoznati dok se šmekerskim osmehom nije obratio, verovatno da se izvini zbog neprestanog kašlja. U prepoznatljivoj maslinastoj  košulji i jakni, ali i sa takvim bojama u licu, skoro na ćelavo ošišan, nije fizički ličio na sebe. Osim u osmehu, stavu, pogledu. Njegov kašalj više nije iritirao, ali su krici iz pluća odvlačili pažnju. I boleo.

Možda ga publika nije prepoznala, ali Marko Živić kao glavni akter drame sigurno jeste. Nekoliko puta se okretao ka Glogovcu, kao da igra samo za njega. I za nas koji smo imali sreću da sedimo u njegovoj blizini. I čini se da Englezi, koji se u Beogradskom dramskom pozorištu već deceniju igraju, te večeri bili bolji nego ikada. Ovacije publike i dug aplauz koji su najjače udarale Glogovčeve ruke.

Simbolično, aplaudirao je Živiću koji se izlečio od kancera. Aplaudirao je drami čiji motiv je porok. Klađenje, alkohol ili cigarete, kao da je to sada važno.
Danima sam pričala o kašlju Nebojše Glogovca uz komentare da izgleda i zvuči kao da ima rak pluća,  na šta su mi govorili da sam „magnetna rezonanca koja vidi sve samo crno“.   Verovatno je i on znao šta nosi u sebi. Zlo. Nekada nećemo da priznamo sebi, a naročito drugima, šta nosimo u sebi, šta nas muči, čime su nas zatrovali, povredili,  kakvo li su nam zlo sipali na neke otvorene rane. Emotivne, psihičke, fizičke, kao da je to bitno.

Nebojša.

Možda je zato pričao o dobroti koju smo prezreli.

„Sve te vrednosti ljudskog duha – poput uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha-poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi, danas su ismejane i nisu popularne.“ – govorio je Glogovac. Mislio je nekad Nebojša.

U današnjem svetu dobrota se graniči sa glupošču.
Potpusujem svaku njegovu reč, ali i dalje navijam za svaku glupu dobrotu, pa makar koštala poslednjeg bisa.

 A život je tako bezveze. Naročito kada ga više nema. Nebojša.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.