Umesto karanfila

O Danu žena nemam nikakav poseban stav. Ne grozim ga se kao neke koje znaju da nikakvu pažnju neće dobiti, pa unapred kažu da ga ne slave i ne uvažavaju, ali i ne trpim cele godine kao mnoge da bih danas na drušvene mreže stavila fotografije karanfila dobijenog od partnera koji je prethodnih nedelja umesto cveta nož držao.

Imam neka loša sećanja na neke mučne lične događaje koji su mi se dogodili baš 8. marta, a nemaju nikakve veze sa nasleđem Klare Cetkin.  Tako da je meni Dan žena bez traumatičnih događaja čist dobitak,  a porukice i poklončići dodatna sreća i zadovoljstvo.

Ipak, prvo što sam jutros videla na Dan žena jesu dnevne novine sa ispovestima žena koje su muževi pokušali da ubiju sekirom zbog rakije ili  izveštaji o suđenju tamo nekom psihopati  zbog masovnog ubistva iz ljubomore. Zbog toga  neće škoditi da se baš danas saberemo šta smo uradili prethodnih godina pre svega na sprečavanju nasilja nad ženama, pa tek onda na emancipaciji, ekonomskoj rodnoj ravnopravnosti..

Nisam feministkinja i alergična sam na potenciranje ženskog pola kao aduta za neki posao, poziciju, nagradu, stipendiju, baš kao i na polnu diskvalifikaciju.

I ne verujem baš skroz svim ženama, naročito ne onima koje se sete da su bile žrtve nasilja tek kada nisu adekvatno finansijski namirene.

Stručnjakinja, ekspertkinja, politikološkinja, novinarka. Potenciranje tih kinjastih i kitnjastih izraza od strane pojedinih liga žena čini se da daje neki pežorativan zvuk i dodatno degradira ženu, umesto da je unapredi.

 Politikog, novinar. To mi piše u diplomi i zaista mislim da je to u redu. Baš kao što nije u redu da muškarac ima prednost u zapošljavanju jer ne može da ode na porodiljsko bolovanje ili da se prilikom zapošljavanja žena posmatra kao seksualni objekat, a ne kvalifikovani radnik. 

Ugroženi su i mnogi muškarci koje znam. Ređe fizički, ali vrlo često mentalno i psihički silovani, ucenjeni, manipulisani, finansijski reketirani. Uglavnom decom koju ne mogu da viđaju jer su se odlučili na razvod posle mnogo godina mučnog života. Ili  ostajanjem u lošem braku samo zbog dece. Presude, ako nisu u pitanju one ovih dana javno upitne i skandalozne, uglavnom daju skoro sva roditeljska prava majkama, a obaveze očima. Među mojim poznanicima ima onih koji trpe bolesne prohteve i ambicije supruga, ima koji samo krijući od aktuelnih partnerki viđaju decu iz prethodnih brakova i veza, a kojima  tašte, snajke i ostala priključena rodbina moraju biti važniji od svojih rođenih sestara. Ne, to nisu šonje, mekušci, izdržavana lica, već uglavnom kvalitetni muškarci, ostvareni ljudi. I oni su žrtve.

Ipak, najveće žrtve su one koje neće imati priliku da čitaju ovaj tekst. Kojima je neko možda danas na grob odneo karanfil.

Kada je prošlog proleća krenula serija ubistava, od pevačice do majskih zverstava, rekla sam da će se 8. mart proslavljati kao „dan ubijenih žena“. Možda neće baš ovaj datum, ali velika je mogućnost, koju treba javno podržati da se 18. maj proglasi Danom žena žrtava nasilja. Inicijativu su pokrenule nevladine organizacije, a peticiju je potpisala i Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade, između ostalog nadležna i za ravnopravnost polova. Valjalo bi da ta inicijativa uspe. Osim simboličnog sećanja taj dan bi trebalo iskpristiti kao dan javnog slušanja i preslišavanja državnih organa o tome šta su uradili u borbi protiv nasilja nad ženama.

Ovog februara u svetu je  bila aktuelna globalna kampanja „Jedna milijarde ustaje“ koju je takođe ministarka Mihajlović podržala. U Srbiji bi  mogla da se organizuje kampanja „ Jedan milion ustaje“.Pa da vidimo ko bi mogao da kaže "ne" kritičnoj masi obespravljenih žena koja bi mogla presudno da utiče na rezultat bilo kojihh izbora. Jer jednako prava glasa postoji. Bar u zakonu.

Prethodnih godina pokrenut je niz zakonskih izmena i kampanja koje bi punom implementacijom mogle da rezultiraju manjim brojem ubijenih i ugroženih žena.

 Najvažniji je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je predložila ministar Nela Kuburović, kao i kampanja za isključenje nasillja. Zakoni su dobri, ali je neophodna primena, oštra sankcija pod  lupom javnosti i dalja prevencija.

Tek kada se nasilje kao bazični problem isključi, možemo govoriti o ekonomskoj i drugim ravnopravnostima koje ženu čine ne samo manje vrednom, već  opljačkanom.  Više od 11 posto žena u svetu manje je plaćeno od muškaraca, a plate žena su, kako je nedavno obelodanila direktorka UN za žene, globalno, skoro za četvrtinu manje od muških primanja ( 24 odsto). Većoj rodnoj rapravnosti polova u Srbiji trebalo bi da doprinese novi zakon koji će predložiti Zorana Mihajlović.

Inače, čak 73 posto žena je trpelo neku vrstu zlostavljanja na poslu, svaka deseta žena u svetu je bila žrtva seksualnog nasilja. Broj ubijenih raste..

Zbog svega toga, ukoliko se Srbija odluči za pooštrovanje krivične odgovornosti u smislu uvođenja doživotne robije za teška ubistva nad decom,  takva kaznena politika bi morala da važi i za ubice žena poput ljubomornog monstruma iz Žitišta koji je streljao pola kafića i slične psihopate. Ko ubije ženu u stanju je da ubije i dete. Ali o  tome u nekoj dužoj i težoj priči.

Danas je ipak Dan žena. Mene ko se danas setio - setio. Ostali nek idu. U karanfil.