Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Atletik, Baskija

ETA je pre nekoliko godina prekinula aktivnosti, što zbog obezglavljivanja, što zbog dobijanja ustupaka, ali najviše što je izgubila veću podršku stanovništva. I onda sam shvatio da je zapravo vreme ukinulo sve to i to sam imao u glavi na graničnom prelazu Španije i Francuske gde vas niko ne zaustavlja dok idete iz "jedne" u "drugu" Baskiju
Piše: Branko Rosić
Datum: 09/08/2016

Atletik, Baskija

S vremena na vreme otkrijem u sebi neki bizarni romantizam, tačnije bizarnu nostalgiju prema nekim segmentima nedavne prošlosti. Tako sam prošle godine gledajući dokumentarac o IRA, bio sentimentalan tokom kadrova s maskiranim "republikancima" iz Belfasta i uzviknuo "Kako je to bilo dobro vreme". Ali to je zapravo "žal za mlados'", za sedamdesetim i osamdesetim u kojima sam odrastao uz razne stvari, muziku, film, fudbal, ali i uz svakodnevne izveštaje o evropskim terorističkim grupama: Bader Majnhof, IRA, Crvene brigade, ETA. Naravno, nikada nisam podržavao terorizam, iako je on u ovim evropskim grupama bio i levo obojen, ali bombe u metrou gde se dižu u vazduh nedužni ljudi teško da bi mogli biti opravdani ideologijom

Kasnije me je sve to prošlo, ali i dalje, na mojim putovanjima, umem da posvetim vreme hodajući po lokacijama i istražujući po netu nekadašnju terorističku prošlost Evrope. Tako sam i prošle nedelje u Bilbau i San Sebastijanu prolazio ispod balkona sa okačenim zastavama "Etxera" kojima se traži da zarobljeni pripadnici baskijske ETE dobiju mogućnost da izdržavaju kaznu u rodnoj Baskiji. U Biaricu sam se setio da je baš tu "pao" kolovođa ETA-Jesus Arcauz Arana, koga je nasledio Lopez Pena.

ETA je pre nekoliko godina prekinula aktivnosti, što zbog obezglavljivanja, što zbog dobijanja ustupaka, ali najviše što je izgubila veću podršku stanovništva. I onda sam shvatio da je zapravo vreme ukinulo sve to i to sam imao u glavi na graničnom prelazu Španije i Francuske gde vas niko ne zaustavlja dok idete iz "jedne" u "drugu" Baskiju. Današnjica u zapadnoj Evropi je kaparisala sasvim drugu borbu. Individualna prava, poboljšanje uslova života, prava invalida, pravo na različitost (u Bilbau su svuda okačene zastave Atletika, a na gej klubovima uz one "dugine").

Vraćam se u Srbiju gde se i dalje priča o nacionalnom, a ne o individualnom i to u danu kada Švedska skraćuje radno vreme na šest sati jer je produktivnije usled većeg elana radnika koji sada imaju više vremena za privatni život. U Hrvatskoj se diže spomenik ubici ambasadora, a zapravo bivšem besposličaru i barabi, u Srbiji se i dalje trtlja o vojnoj pomoći, a frustracija je vidljiva odmah na izlazu iz aerodroma ka Zmaj pumpi. Kod nas su i "otac nacije" i sabraća u doba kada smo krenuli sa osvajanjem slobode bio obuzet granicama, a ne ličnim slobodama nas Srba. Kao doći će to kasnije, ali neće. Zato su u današnjoj srpskoj tranziciji švedsko radno vreme i evropska individualna prava i dalje daleko i neće ih približiti čak ni Ikea s Bubanj potoka.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.