Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Bata, još ovaj put

Kao glumac najviše je fascinirao u mračnim filmovima, jer takvu dozu mraka nije imao nijedan jugoslovenski glumac. Sličan balkanski čemer možda je mogao jedino da odigra Slobodan Aligrudić. U tom mraku, razarajućoj tami koja opseda dušu i telo, nije bilo onoga što se zove sevdah. Bilo je nadljudskog bola proste duše, prokletstva geografskih toponima i iznad svega - nije bilo lažne uzvišenosti
Piše: Jelena Paligorić
Datum: 26/05/2016

Bata, još ovaj put

Foto-dokumentacija Borbe

Božica živi u malom stanu u Beogradu. Po zanimanju je servirka u penziji. Ceo život čuvala je decu. Tuđu. Ali ne čuvala. Gajila kao svoju. Božica je govorila malo i odmereno, ali vrlo pametno. Božica je moja "treća baka". I onako je usput rekla da ne možemo da se vidimo u četvrtak zato što ide na sahranu.

Bati Živojinoviću.

Taj njen mali čin kao da zaokružuje sve ono šta je taj čovek tokom svoje karijere predstavljao.

Mitski odlazak u snu, ona smrt koju zovu prinčevska, došla je po Valtera. I koliko god da se tu i tamo po novinama povlačilo da je bolestan, nekako je postojao taj osećaj da to ne može da se desi. Jednostavno ne može. I tu ne treba mnogo drugih objašnjenja.

Opus filmova Velimira Bate Živojinovića sigurno će u narednim decenijama opsedati filmske teoretičare. U dokumentarnom filmu "Valter" Bata sam kaže da je ubijen na filmu pedeset puta. Njegov deo karijere koji pripada partizanskom filmu obeležen je velikim budžetima i glammurom. Ono što je ključno i različito jeste emitovanje slike socijalističkog heroja koju je Bata zadržao do kraja života. Njegov porodični način života, supruga koju je vodio svuda sa sobom, zatim komunistički svetonazori učinili su ga sigurno omiljenim likom u ondašnjoj Jugoslaviji posle Tita.

Kao i Broz, njemu je apsolutno na ruku išla stripska estetika koju je partizanski film, u sprezi sa državnim aparatom, nosio sa sobom. Prijemi u banket salama sa bordo itisonima, kolektivne proslave na kojima su sem funkcionera bili prisutni i zaslužni građani i pripadnici radničke klase, filmski festivali na kojima su glumci šetali po crvenom tepihu, a obični ljudi sedeli u publici išli su na ruku čoveku koji je bio filmska zvezda a izgledao kao svaki prosečan čovek njegovih godina.

U tome je, zapravo, i njegova najveća snaga. Ako ćemo da poredimo sa savremenim, holivudskim parametrima, priča Bate Živojinovića je najsličnija "devojkama iz komšiluka" koje su stigle do Kodak arene. Ono što je ključno za povezivanje publike i glumca, jeste njegova sposobnost da vas ubedi da je ono što radi stvarno. Bata je tako bio oslobodilac, spasitelj namučenog naroda, onaj koji uvek ima keca u rukavu. Domaći strip autori imaju fantastičan izazov da nekada o ovome nešto napišu i nacrtaju.

Druga strana Batine karijere vezana je za njegovu saradnju sa autorima koji su za vreme Titovog režima spadali u grupu disidenata. Podjednako koliko je učestvovao u snimanju partizanskih blokbastera, Bata je igrao kod Žike Pavlovića, Saše Petrovića... Antologijsku ulogu u "Skupljačima perja" kroz koju se "prošetao" te glavnu rolu u možda najmračnijem filmu Živojina Pavlovića "Povratak".

Koji je moj omiljeni Batin film? Bata je kao glumac najviše fascinirao u mračnim filmovima, jer takvu dozu mraka nije imao nijedan jugoslovenski glumac. Sličan balkanski čemer možda je mogao jedino da odigra Slobodan Aligrudić. U tom mraku, razarajućoj tami koja opseda dušu i telo, nije bilo onoga što se zove sevdah. Bilo je nadljudskog bola proste duše, prokletstva geografskih toponima i iznad svega - nije bilo lažne uzvišenosti. Zato, od svih filmova, možda mi je lično najdraži potpuno zaboravljeni film prerano preminulog Dragana Kresoje, "Još ovaj put".

Božica živi u malom stanu u Beogradu. Po zanimanju je servirka u penziji. Ceo život čuvala je decu. Tuđu. Ali ne čuvala. Gajila kao svoju. Božica je otišla na sahranu Bati Živojinoviću. I to je ona priča koja je dostojna prepričavanja deci.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



27.05.2016 - 12:33
Bingo
Pitao sam se ovih dana da li ce se iko setiti tog filma. Cestitam Vam na izboru i delim Vase misljenje. Davne `83 kada sam ga odgledao (sa tricavih 19 godina zivota) tektonski sam promenio stav o Bati kao glumcu....pamtim i rezak zvuk saksofona Vraneseviceve Labaratorije iz naslovne teme filma....