Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Bili bismo najvažnija zemlja u regionu. A onda bi ga verovatno ipak ubili

Srbija je od 1903. u rukama Crne ruke. Isti su to ljudi. Dovode kraljeve, i sklanjaju ih kad pomisle da im se suprotstave. Đinđiću nisu oprostili izručenje Miloševića, niti strah od svog izručenja... Pa još Vidovdan... Sve bi preživeo, ne i to
Piše: Veljko Lalić
Te 2003. novinar Novosti na odsluženju vojnog roka u Aleksincu
Datum: 11/03/2016

Bili bismo najvažnija zemlja u regionu. A onda bi ga verovatno ipak ubili

Foto: Profimedia

Dvanaestog marta bio sam u vojci. Imao sam "jaku vezu" pa sam završio u Aleksincu čekajući prekomandu za list "Vojska", gde ću završiti kao poslednja generacija vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka. Bio sam najstariji u celoj kasarni, uključujući oficire, pa sam imao i specijalni status koji je uključivao da mogu i da telefoniram dok smo u vrsti.  

Tog poziva se sećam kao danas. Bio je to moj brat Đorđe, taman što sam krenuo da mu kažem zovem te za pola sata, čuo sam taj drugačiji glas: "Pucali su na Đinđića". Ćutali smo s obe strane još nekoliko minuta. Usledio je drugi, pa treći poziv. Već su svi u kasarni znali da je preminuo. Da će verovatno da se uvede vanredno stanje. Da će sutra neki haos da bude. Jedan podoficir koji nam je dan ranije pričao da će Sadam da razbije Amerikance, nije krio osmeh s lica. Bili su to sve prekaljeni "vebeerovci", neki osumnjičeni da su zasipali sela na Kosovu. Nisam video da su otvarali viskije, ali sam i to čuo. Bilo je neizdrživo.

Ajde što sam s Đinđićem prvi intervju napravio 1996. u Novostima, pa prvi važniji tekst kad je skinuo zvezdu sa Skupštine grada, još manje što sam pratio DS i demonstracije u frankfurtskim Vestima pred 5. oktobar... Bio sam jednostavno prestravljen za sebe. I za zemlju u kojoj živim. Znam da sam hteo da pobegnem iz kasarne, pa iz zemlje. Isfolirao sam povredu oka i isto veče otišao u vojnu bolnicu u Nišu, odakle sam narednih dana pratio vesti iz Beograda. Znao sam i tada, kao što znam danas, da je Đinđića ubila njegova država. Da nikada i nije imao vlast. Da mu je Služba državne bezbednosti napravila novine koje su ga pljuvale i nazivale mafijašem. Da je Vojna služba bila prestravljena preuzimanjem vojske. I da su u pitanju bili dani. I za službe i za zemunski klan. Srbija je od 1903. u rukama Crne ruke. Isti su to ljudi. Dovode kraljeve, i sklanjaju ih kad pomisle da im se suprotstave. Đinđiću nisu oprostili izručenje Miloševića, niti strah od svog izručenja... Pa još Vidovdan... Sve bi preživeo, ne i to. Vojni obaveštajci koje sam kasnije viđao u listu Vojska to mu nikad nisu oprostili.

Sve ostalo je maska. Naravno da su pucali kriminalci. Ali, naravno i da je činjenica da ga je ubio najbolji snajperista najelitne jedinice. Zamenik komandanta. DB je javljao njegovo kretanje, policija je pustila Bagzija nekoliko nedelja ranije iako se kamionom zaleteo na njegovo vozilo. Đinđića je ubila produžena Apisova ruka od koje u zemljama kao što smo mi nema odbrane. Đinđić je lider postao posle smrti. Njega su stranci smatrali za nacionalistu, a Srbi za izdajnika.  

I zato nije nimalo lako zamisliti kako bi izgledala Srbija da je Đinđić preživeo. Da je stvarno dobio vlast... Da je on vodio "Sablju"? Da je on pohapsio Zemunski klan? Da je dobio podršku koju su dobili njegovi naslednici. Da je kao takav dobio konačno i neke pare od Zapada. Razumevanje. Poverenje na lizing. Da je završio nacionalni program. Da je on ušao u rešavanje kosovskog problema. Da se on s Milom dogovarao oko državne zajednice. Da je uređivao odnose u Republici Srpskoj. Da je uspeo još nekoliko godina, na tom preživelom zanosu, da se odupre Koštunici. Ko zna. Đinđića niko nije voleo kao devedesetih Vuka, ili kao što danas vole Vučića, čija je stranka na ivici cenzusa bez njega. Đinđić nije ni tražio da ga vole. I to je bila njegova snaga. Voleo je novac. To je bila njegova najveća mana.

Ipak, danas o tom čoveku s 32 naučna rada pričamo prizemno. Moj drugi brat Gojko, danas profesor u Sijetlu, samo je jednom pomislio da se vrati. Dok je slušao Đinđića na Harvardu. Kaže da je bio ponosan... Đinđić. Profesor! Čovek koji vašu situaciju razume bolje od vas. Koji razume metodologiju. Koji Đuri Bilbiji posle poslednjeg intervjua kaže da odustanu od prodaje "Novosti" VAC-u i da idu u Dejli mejl jer "moramo da ukrupnimo medijsku scenu u Srbiji inače ćemo da dobijemo brutalnu tabloidizaciju u kojoj će mene prvog da ubiju". Kako on to vidi bolje od svih nas koji smo unutra? Da li je to ta vizija, znanje... Talenat.

Tek mnogo ljudi kasnije pričalo mi je slične situacije sa Đinđićem. Imao je širu sliku. I kad je uvodio veronauku, i vraćao Ćosića i Latinku Perović u politički život.Ja ga nikad nisam video kao nacionalistu, znam da je Bušu rekao da ako već moramo da damo Kosovo onda svi Srbi moraju da voze kadilak. Kažu svi da je bio najveći pragmatik, iako bi pragmatičan čovek posle Bagzija sve oterao u tri lepe i otišao iz zemlje. 

Đinđić je bio incident u našoj istoriji. Njega ste mogli da zamislite kao britanskog premijera. Kasnije je sve bilo u našem rangu. I zato mislim da nije imao velike šanse. Da nije bilo atentata verovatno bi pao s vlasti za dve godine, još nekoliko se mučio kao opozicija, i onda otišao na neku katedru u Americi ili Nemačkoj. Da je preživeo atentat. Da se Veruović nije vratio po torbu i ostavio ga samog na štakama. Da je bio ranjen, a za dva meseca izašao iz bolnice siguran sam da bi promenio Srbiju. Trajno. Bili bismo najvažnija zemlja u regionu, a ne motel pored puta. Imali bismo zajedničku državu sa Crnom Gorom, u nekom obliku, zapad moguće njemu ne bi oteo Kosovo (celo naravno).Srbija bi do 2008. imala ekonomski bum. Izgradila bi najveći aerodrom u regionu, liberalizovala tržište, napravila svoje tajkune kojima bi on mogao da naređuje da se šire po regionu. Likvidirao bi stare socijalističke gigante. Verovatno bi nas sa Hrvatskom nekako uvukao u EU. Možda i nezasluženo, ali bi nas uvukao.I onda bi ga verovatno ubili. Zbog Vidovdana, Kosova... Svega toga...

Piše Veljko Lalić, te 2003. novinar Novosti na odsluženju vojnog roka u Aleksincu 


Ukupno komentara: 11



Sva polja su obavezna.



Болдрик
13.03.2016 - 09:14
Да ли смо ми сисали весла
Ја сам служио ВЈ у марту 2003. када је пуцано на Премијера. Да ли сте Ви били господине Лалићу тада у ВЈ, чисто сумњам. Зашто ово говорим? И ја сам био најстарији војник у својој касарни. И ја сам имао сличне привилегије ван ПС-а као и ове које Ви господине Лалићу, али нисам био последња класа која је имала редовно служење војног рока, већ је редовно служење војног рока укинуто тек децембра 2010. Као војник са привилегијама требало би да се сећате да је употреба мобилног дозвољена у марту 2003. А као најстарији војник у касарни, био сам старији само од дела подофицира. А онда и Ваш коментар да су наши официри засипали Шиптарска села на Космету. Још једна од Ваших лажи. И на крају шлаг -исфолирана повреда ока. Знате ли Ви господине Лалићу колико треба да будете болесни само да би отишли у ВБ Ниш, а о лежању у истом да не говоримо. Ви господине Лалићу Војску видели нисте. По Вама ВЈ је лакрдија, пуна ратних злочинаца лојалних Милошевићу, који су потајно желели да убију Ђинђића. Па када је крв пала приредили су геноцид сточног фонда да прославе. Уз пут попивши картоне вискија. Господине Лалићу, Војна лица су у том периоду нису могла себи да приуште ни литру ракије говноваче од 200 динара. А тај исти ког су убили официри Војске Југославије својим менталним деловањем би да је остао жив у Србији направио рај. Наравно да сте морали господине Лалићу да нагласите како би се Ђинђић одрекао Космета јер је то нормално и савим очекивано да уради, али би Срби заузврат добили мед и млеко и ону шаргарепу са штапа за магарца, а ови после њега су дали Космет за џабе. Регулисао би он и стање у Републици Српској (могу само да замислим како, вероватно тако добро као што је дефинисао и однос Србије и Црне Горе). И да је тај Ваш премијер остао жив ми би ко и данас меандрирали клоаком цивилизације. И на крају господине Лалићу, ако већ морате да вршите нужду по овом нашем народу и држави, понесите тоалет папир.
Silverg
12.03.2016 - 09:48
hvala
Hvala Veljko.
BorisBG
12.03.2016 - 09:49
point
Ova verzija mi je najverovatnija, medjutim, ne treba svu krivicu svaliti na desne \"litijase\"- Veliki deo tzv. Druge Srbije (Jugosloveni/titoisti) su takodje imali veliki problem sa njim jer su videli ogroman potencijal lidera koji je bio srpski i koji je uzdizao Srbiju sa kojom oni imaju problem kao takvom. Oni su (bili) daleko veci problem, jer ulaze u strukture srpskog (a kog drugog?) drustva a ne priznaju ga. Oni drugi kojima je on bio nemacki spijun ionako su daleko od pozicija gde bi ih bilo ko ista pitao.
NS1987
12.03.2016 - 13:30
Kakva crna Crna ruka?
Nikakva Crna ruka u Srbiji nikad nije postojala, postojala je organizacija Ujedinjenje ili smrt 1911-1917.A sve vlade i rezime i pre i posle Majskog prevrata su dovodile i rusile razne velike sile u zavisnosti koja je kada imala najveci uticaj.A sto se tice Djindjica da je ostao ziv danas bi bio nesto kao Draskovic ili Tadic.Izlapeli politicar kog su gazde sa zapada odbacile kad je odradio svoje (videti Kostunica,Tadic a nadam se uskoro i Vucic).Njegova smrt je gubitak za njegovu porodicu i prijatelje (prave, ako ih je imao).Da je ostao ziv DS nikad ne bi ponovo dosla na vlast (Tadic) a Legija i ekipa bi verovatno i dalje bili na slobodi.
Robert
12.03.2016 - 13:30
Utisak
Veljko, hvala za tekst. Po meni najlepši i najrealniji od sva četiri koja ste objavili.
Aleksandar
12.03.2016 - 14:36
Mitomanija rules
Čitam ovaj tekst i ne mogu da verujem koliko ima mitomanije u Srbiji, kakve se sve neistine prosipaju, te uveo bi Srbiju u EU, još nam samo nije pisac objasnio da je Đinđić rođen na Kriptonu i da je ustvari Supermen samo njegov bedni plagijator. Srbija sa današnjom vlašću ispunjava sve uslove koje joj EU postavi, teško je u prošlosti naći toliko podaničkog odnosa prema EU nego što je to sada, pa smo i dalje daleko od EU, a zašto? Pa zato što njih briga ko je na čelu Srbije, ne žele da svoj budžet troše na zemlju sa opljačkanom privredom, kakva je Srbija bila tada a i danas. Nisu ludi da prime još jednu Grčku i da pucaju svoje fondove na nju, sećam se priča, samo da isporuče Mladića ulazimo, samo da predaju Kosovo ulazimo, ali na kraju to sve bude šargarepa za naivne. Dok ne budeš imao privredu koja neće zavisiti od pristupnih fondova onda možeš ući a ako to ostvariš onda ti EU i neće trebati. I još nešto, autor tvrdi da Đinđić i nije imao vlasti, što je neistina, kako je mogao da isporuči Miloševića ako nije imao vlasti. Da nije dovoljno dugo vladao tu se slažemo, jer da je neko ubio Dinkića te 2003. godine sada bi mitomani isto pisali kako je ubijen čovek pod kojim bi srpska ekonomije doživela procvat i da bi danas bili jači od Švajcarske. Da se ne lažemo, ko su bili Đinđićevi najbliži saradnici, Janjušević, Kolesar, Čeda koji je \'\'pošteno\'\' kupio Fidelinku, Zoran Živković sa hektarima \'\'pošteno\'\' zarađenih vinograda, Kostić koji je kupovao šećerane za bagatelu. Ako je ovo njegovo najbliže okruženje šta onda reći o njemu. Juče sam slušao miloševićevce, a danas đinđićevce sa veličanjem svojih božanstava, aman dosta više sa tim naricanjem za velikim vođama i sa tim mitomanskim pričama, nije vam ovo Severna Koreja, ili jeste?
Ilija Rapaic
12.03.2016 - 14:36
Medjunarodni faktor
Druze Veljko, odlican komentar. Dodao bi samo da Srbijom nikada niko nije vladao ko nije vladao vojskom ili policijom. Na zalost ta nevidljiva mocna ruka vlada Srbijom mnogo pre 1093. god. Najnovija istrazivanja ukazuju da je Milos bio samo bedni eksponent stranih tajnih sluzbi i da je kljucnu ulogu u ubistvu Karadjordja imao jedan engleski oficir (Milorad Ekmencic). Nikada nije razjasnjeno ko je stajao iza atentata na Kneza Mihaila, koji strani faktor.Naravno izvrsioci obicno krimogeni elementi uvek su poznati. Na kneza Milana izvrseno je nekoliko atentata, na srecu neuspesno. Ne znamo ni ko je stajao iza zaverenika koji su ubili krala Aleksandra Obrenovica.Ni danas u istoriografiji nije razjasnjeno ko stoji iza atentata na Krala Aleksandra Ujedinitelja. Ne znamo ni ko stoji iza atentata na premijera Zorana Djindjica. Znamo samo izvrsioce i za pokusaje da se Zoranovim politickim protivnicima imputira uloga nalagodavca.To nije uspelo ni na sudjenju Knezu Aleksandru Karadjordjevicu koji je oslobodjen optuzbi, a bio je glavni politicki protivnik Kneza Mihaila.Ne znamo ni ko stoji iza sarajevskog atentata na prestolonaslednika Ferdinanda.Nasa i svetska istoriografija malo se bavila ovim pitanjima pa je izgledalo da se ubistva dogadjaju spontano.Ozbiljno istrazivanje ubistava Zorana zahteva pre svega istrazivanje uticaja medjunarodnog faktora i puteva novca, odnosno onih koji su najvise profitirali iz nekog atentata. Magazin ti je druze Veljko najbolji, mada nije ni neka konkurencija.
svedok
12.03.2016 - 18:17
istina
Kakav plitak tekst!!!! Hvala Veljko! Pa na čemu, pobogu hvala? Kako se olako preskaču važni momenti poslednjih dana njegovog života! Koga briga kako je bilo Veljku tog dana u vojsci i šta mu je rekao brat? I kako je iskusno otišao u bolnicu? Ko će da nas podseti kako je te večeri u vladu banuo odavno izbrisani Beba Popović? Baš on!? Kad će Beba da nam objasni ko mu je dao kesu u kojoj su bile fotografije osumnjičenog polusveta koji je učestvovao u zaveri? Ko će da nam objasni sramnu ulogu Žarka Koraća u spinovanju atentata? Neumornog vlasnika svih istina i kolektivne savesti Srbije? Zašto se tek pre dva dana setio da kaže da nešto i nedostaje izveštaju njegove komisije? I kako je Veljko, onako usput, maaalooo okrivio veruovića! pa neće biti da je baš on odgovoran... ima tu jačih kandidata. Posle ove besramne potrebe ljudi za koje Djindjić nije ni znao da postoje i njihove potrebe da svima kažu kako su ga oni poznavali, osećali, upozoravali....dajte ljudi, nemojte da se sramotite! Evo, recimo ćutite i idite u neku crkvu da mu zapalite sveću. Biće dovoljno. A i primereno, jer Djindjić, koji je posle ubistva postao Zoran, nije od vas tražio da mu kažete da ste ga voleli. U to ime, poslušajte Peščanike, godinu dana pre 12 marta i vidite šta su stalni sagovornici dve Svetlane o njemu zaista mislili. Možda nešto i razjasnimo?
Goran
13.03.2016 - 13:19
Loš tekst
Najgora verzija....
Zoran AliNeDjindjic
16.03.2016 - 16:08
Mnogo je tužno danas
Tužna je činjenica da je samo dan pre u Požarevcu bilo pola vlade na parastosu kod Miloševića. Druga polovina nije smela javno da se pojavi a pogotovo Zoranovi saborci iz ondašnjeg DOS-a koji danas duvaju u istu trubu sa Vučićem, Vulinom i ostalim naslednicima političke zaostavštine Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Valjda zato nisu smeli ni 12.03.2016. godine da izađu na grob Zorana Đinđića zajedno sa Zoranovim istomišljenicima (uslovno rečeno ??!!) ako takvih danas uopšte i ima!!!
Draga Marković
16.03.2016 - 16:08
tabloidi - Đinđić
Gospodin boldrik je ili očigledno čitao žutu štampu ili je neobavešten ilij e , ato mi je najverovatnije -GLUP A vidim ima još\'\'patriota\'\'. Nije čudo što smo dogurali do najzaostalije zemlje u regionu