Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Branko Rosić: Smrt na bezbednoj udaljenosti

Odjedanput u svoj toj veseloj ekipi posetilaca počinjem da razmišljam o smrti. Svi ljudi koji su rezervisali ovo veče za izuzetan događaj nemaju asocijaciju na kraj života iako su eksponati zlokobni. To je normalno jer ovo je večernji izlazak i prisustvovanje prestižnom događaju, a ne razmišljanje o kraju.
Piše: Branko Rosić
Datum: 09/09/2016

Branko Rosić: Smrt na bezbednoj udaljenosti

U prošli petak uveče, u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba Dejmijena Hersta - "Nova religija". Ovo je prvo predstavljanje u Srbiji jednog od najzvučnijih imena današnje umetnosti. Dok čekamo da se otvori izložba, gledam u veliki Herstov plakat i fotografiju na kojoj mi je zaličio na Fila Kolinsa. Na ostalim fotkama nisam uočio tu sličnost. I otvoriše se vrata i put ka eksponatima od nekoliko miliona evra je otvoren. Prolazim pored oltarske ikone sa krstom optočenim pilulama u obliku dragog kamenja, dečjom lobanjom i srcem obmotanim bodljikavom žicom. Pol Stolper, galerista iz Londona i kustos, izjaviće da elementi koji čine "Novu religiju" formiraju svetilište posvećeno želji da se smrtnost drži na bezbednoj udaljenosti, mada to ne može mnogo pomoći pri neizbežnom suočavanju sa smrću.

Odjedanput u svoj toj veseloj ekipi posetilaca počinjem da razmišljam o smrti. Svi ljudi koji su rezervisali ovo veče za izuzetan događaj nemaju asocijaciju na kraj života iako su eksponati zlokobni. To je normalno jer ovo je večernji izlazak i prisustvovanje prestižnom događaju, a ne razmišljanje o kraju.

Svi žele da drže smrt na bezbednoj udaljenosti. U Prustovom upitniku u Nedeljniku šaljivost sagovornika nestaje na pitanju: "Kako biste voleli da umrete?" Primetio sam i da većina odgovara: "U snu", jer niko ne voli da smrt gleda u oči.

Pre nego što ću otići na izložbu, pričao sam ispred muzeja sa beogradskom novinarkom o svemu, pa i o smrti naših roditelja. Dotakli smo se da u svoj toj žalosti pri odlasku najbližih članova porodice promakne ono i da si ti sledeći. Citiran je autor rečenice: "Smrću roditelja nestaje poslednji bedem između nas i nebesa." O tom poslednjem bedemu koji čine roditelji između tebe i smrti podseti vas pogrebna administracija. One agencije za sahrane i uprava groblja. Preuzimate grobno mesto i to je jedina stavka ostavinske rasprave od koje vas je strah. Jedino nasledstvo kojeg biste da se odreknete. Ili kad vam grobari pri demontaži grobnog mesta kažu da neće betonirati nadgrobnu ploču zbog sledećeg koji odlazi dole, a onda shvate da se radi o tebi, pa se isprave i kažu: "Ne mislim da će do toga skoro doći, ali..."

Ali tebi ostane to da se ta ploča ne betonira jer ko zna kakva sve iznenadna krivina i prevremeni odlazak čekaju. Odmah pobegneš od tih misli jer svi mi želimo, baš kao što londonski galerista kaže, da smrt držimo na bezbednoj udaljenosti, pa i kad nas preseče priča pogrebne administracije, ostavinska rasprava, te izložba Dejmijena Hersta koji je umetničkim igranjem sa smrću postao milioner za života.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.