Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nauka

Da li veštačka inteligencija služi ili preti čovečanstvu?

Glavni akteri globalne transformacije poput kompanija Google, IBM, Facebook, Amazon ili AliBaba imaju veliku odgovornost. Kao korporacije imaju obavezu da zadovolje ljudske potrebe za digitalnim tehnologijama, ali kao članovi globalne zajednice imaju moralnu obavezu da te procese učine humanijim
Piše Nikola Papak
Datum: 21/09/2018

Da li veštačka inteligencija služi ili preti čovečanstvu?

Foto: Promo

Kada je sudija savezne države Ohajo (SAD) čitao presudu porote u jednom od slučaja bankrotstva, nije ni sanjao da je na tom predmetu radio "Ros", robot-advokat, opremljen veštačkom inteligencijom koja mu omogućava da dvesta miliona pravnih informacija obradi za manje od tri sekunde. On nepogrešivo radi posao koji bi 50 advokata radilo danima. Jedna ugledna advokatska kancelarija je od IBM-a iznajmila ovog superpravnika koji je stvoren u okviru projekta veštačke inteligencije -- "Watson".

Veštačka inteligencija više nije nešto što nas čeka u budućnosti. Ona je odavno postala naša sadašnjost i, definitivno, biće naša budućnost u superdigitalnom svetu. Deca se već danas bude, rade domaći i uspavljuju uz pomoć sistema veštačke inteligencije kao što su "Siri" (Epl) ili "Aleksa" (Amazon). Istraživači na Univerzitetu Jejl (Yale) uveliko rade na "veštačkom pankreasu" koji se kontroliše preko mobilnog telefona i aplikacije koja uz pomoć algoritma nepogrešivo zna kada u vaš organizam treba da se upumpa insulin. Najveći supermarket na svetu "Volmart" već je od kompanije "Tesla" naručio 15 električnih kamiona kojima će upravljati veštačka inteligencija, bez vozača. Velike kompanije iz FMCG industrije odavno koriste pametne softvere za targetirano i personalno reklamiranje. Veštačka inteligencija im omogućava da predvide koji tip reklame će vas najbolje "emotivno pogoditi" i uticati na vaše potrošačke navike. Algoritmi i pametne mašine već trguju na finansijskim berzama. Profesor inovacija sa danskog univerziteta Alf Ren ističe da se trenutno godišnje investira "tri hiljade milijardi dolara u digitalne inovacije", a kompanija Google je već dala zvaničnu procenu da će do 2029. godine roboti dostići nivo ljudske inteligencije.

Globalne tehnološke promene odvijaju se možda i prebrzo, jer po svemu sudeći čak i razvijenija i bogatija društva nisu u stanju da adekvatno prate digitalnu transformaciju. Velika debata o društvenim posledicama sve većeg korišćenja novih digitalnih tehnologija preplavila je sve medije i stručne portale. Upravo je to bila jedna od glavnih tema na ovogodišnjem Bledskom strateškom forumu koji je prošle nedelje okupio ugledne predstavnike akademske zajednice, korporacija, nevladinih organizacija i politike.

Jedan od direktora u Microsoftu Matijas Sač (Matthias Sachs) ističe da je proces totalne digitalizacije nezaustavljiv. "Svesni smo rasta straha, ali i činjenice da je u porastu i potreba za IT, novim softverima i pametnim mašinama. Ovo nije pitanje samo jedne IT kompanije, već i drugih važnih faktora u svakom društvu poput univerziteta, biznisa, vlade", ističe direktor Microsofta.

Strah od veštačke inteligencije preplavio je svet. Sve je veći broj onih koji traže garancije i mehanizme za "odgovorno korišćenje veštačke inteligencije". Prvi na udaru će biti manuelni radnici, ali će doći na red i menadžeri, lekari, profesori. Roboti će vrlo brzo preuzeti veliki broj poslova. Poznata tehnološka istraživačka firma iz Amerike "Gartner" predviđa da će do 2025. godine jedna trećina današnjih poslova biti zamenjena tzv. pametnim mašinama. Nedavni izveštaj čuvene svetske konsultantske kuće Mekinzi (McKinsey) predviđa da će do 2030. godine veštačka inteligencija zameniti i do 14 odsto tradicionalnih radnih mesta. Upravo zato, poslanica u Evropskom parlamentu Medi Delvo, prošle godine je predložila da se uvede "porez na robote", i to za kompanije koje ukidaju radna mesta i ubacuju pametne mašine. Međutim, predlog je odbijen.

Postavlja se pitanje kakva sudbina čeka upravo te ljude koji će zbog pametnih mašina izgubiti svoje poslove i da li će biti u stanju da se prilagode i uče iz početka neka potpuno nova digitalna zanimanja. Trenutno najuticajniji svetski istoričar Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari) upozorava da "veštačku inteligenciju možemo koristiti ili da napravimo raj ili pakao". Za njega je najvažnije pitanje šta uraditi sa "masom beskorisnih, nezaposlenih ljudi koji će izgubiti ekonomski značaj". U ovom trenutku niko nema odgovor na to pitanje. Posebno zabrinjava inertnost obrazovnog sistema u gotovo celom svetu, sa izuzetkom nordijskih zemalja. Stručnjaci upozoravaju da će većina znanja i veština koja deca danas uče u školi postati neupotrebljiva kada ti isti đaci budu imali 30 i 40 godina.

Koliko se savremena ekonomija promenila najbolje govori činjenica da su danas najbogatije one kompanije koje prave novac na nečemu što je nematerijalno, poput softvera. Čak su i države izgubile značaj. To je veoma slikovito objasnio prvi čovek Alibabe Džek Ma (Jack Ma). "Više niko neće govoriti 'Made in Germany' ili 'Made in China', sve će biti 'Made in Internet'", ističe osnivač Alibabe koji se ovih dana upravo penzionisao. Gotovo svaki biznis, čak i onaj tradicionalni poput auto-industrije, svoj dugoročni rast danas planira na ulaganjima u nove IT tehnologije i digital. Čuveni profesor sa prestižnog britanskog Imperijal koledža Jonathan Haskel to zove "Kapitalizam bez kapitala". Prema istraživanju profesora Haskla na svaki jedan dolar investicije u opipljivu ekonomiju dolazi 1,10 dolara investicije u digital što zapravo postaje glavni kapital 21. veka. Nažalost, isto istraživanje je pokazalo da su ekonomski nerazvijene zemlje ili one u razvoju uglavnom fokusirane na klasičnu industrijsku ekonomiju i postaju destinacije gde razvijene zemlje isporučuju ili instaliraju ono što u bogatom svetu gubi vrednost.

Nema sumnje da se svet nalazi u velikoj tehnološkoj transformaciji i da će to doprineti kvalitetnijem životu i unapređenju brojnih oblasti. Ipak, tzv. "big data" i digitalne tehnologije biće najveći resurs oko koga će se voditi glavne političke i korporacijske borbe. Glavni akteri globalne transformacije poput kompanija Google, IBM, Facebook, Amazon ili Alibaba imaju veliku odgovornost. Kao korporacije imaju obavezu da zadovolje ljudske potrebe za digitalnim tehnologijama, ali kao članovi globalne zajednice imaju moralnu obavezu da te procese učine humanijim. Složićemo se, na kraju, konačnu odluku ipak donosi čovek, ne robot ili algoritam. Barem zasada.

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Tanja Tatomirović
23.09.2018 - 10:07
Microsoft deli znanje i informacije u vezi AI (Artificial Intelligence) :)
Ja ću vrlo pristrasno da kažem da prva rečenica nije objektivna. :) Google, IBM, Facebook, Amazon ili AliBaba... a gde je Microsoft, koji se tek kasnije pominje kroz jedan citat bez jasnog izvora? Siri, Alexa... a gde je Cortana? Osim Wallmartovih kamiona koje su naručili od Tesle. imamo mnogo glomazniju (da ne kažem važniju) vest o saradnji Wallmarta i Microsofta na polju AI-a: https://money.cnn.com/2018/07/17/technology/amazon-walmart-microsoft/index.html ... itd. Matijas nije Sač, nego Zaks. Nemac je. :) I on vodi Government Affairs za region... i ja bih ovde volela da vidim, kao čitalac, gde i kojom prilikom je Matijas to izjavio. A na pitanje da li AI preti čovečanstvu ili služi, odgovorili smo kroz definisanje šest etičkih principa o kojima možeš saznati ovde: https://blogs.microsoft.com/blog/2018/01/17/future-computed-artificial-intelligence-role-society/ Bilo bi lepo da si se pre pisanja teksta javio nekoj od kancelarija Microsofta (Beograd/Ljubljana) kako bismo pomogli da ovaj tekst bude sveobuhvatniji Svakako je dobro što se o temi piše, pa se za to zahvaljujem i stojim na raspolaganju za materijale vezane za ovu temu. Preporučujem knjigu \"THe Future Computed\" o ulozi veštačke inteligencije u društvu, odlična je. :)