Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Demokratsko pitanje Srbije

Ostaci DS-a, s druge strane, rođeni upravo 5. oktobra u tom incestu sa DSS-om, celu svoju politiku i danas svode na dokazivanje patriotizma penzionisanom Koštunici. Obe stranke, obe manjinske, misle da imaju tapiju na srpsku politiku koju im je neko, gle čuda, ukrao. I šta onda da očekujete, nego Tomu i Šešelja, u drugom krugu. A Divca u Sakramentu.
Piše: Veljko Lalić
Datum: 23/09/2016

Demokratsko pitanje Srbije

Jedan naš veliki sportista zamolio me je prošle nedelje da mu pošaljem Divčev intervju, da bi mi posle prvog čitanja poslao poruku: "Znači, ovo me čeka ukoliko odlučim da se vratim u zemlju."

Ništa mu nisam odgovorio, pošto na takvu poruku iskreno možeš da odgovoriš bratu, a i nisu mi jasni ljudi koji ohrabruju druge da odu iz zemlje. To je kao kad u firmi najbolje guraš napolje, kako bi ostalo mesto za tebe. Seljačka logika.

Svaki odlazak kvalitetnog čoveka oslobađa mesto nekvalitetnom. Ne moram da idem dalje od svoje Fejsbuk stranice i VIII-2, "Veljko Dugošević". Najbolje učenice, Vladislava i Tijana, odavno imaju katedre u Ajvi ligi, što je bilo normalno, ali ostali odlikaši su ili u inostranstvu, ili bez posla u Srbiji.

Prekvalifikovani su za zemlju u kojoj vladari pokušavaju da promene narod, a ne državu.

Ni to mi nije jasno. Barak Obama se izvinjavao prošle nedelje što je nesmotreno u Laosu rekao da su neki Amerikanci lenji, dok Vučić ne preskoči intervju u kojem ne iskritikuje radne navike Srba, a Tadić nas je posmatrao kroz onaj vic "mac-mac".

Englezi to nisu oprostili jednom Čerčilu. Čuvena je njegova definicija demokratije "koja je dobra dok se ne sretneš na pet minuta s prosečnim glasačem". E pa ti zaokruživači listića su ga nekoliko godina kasnije, i to posle najveće pobede u istoriji, skinuli s vlasti.

Treba, dakle, poštovati inteligenciju građana. Ona uvek pobedi. Pre ili kasnije.

Mnoge naše tradicionalne stranke to nisu shvatile. I zato su propale. SPO, demokrate, koje već 15 godina misle da prilaze biračima koketirajući sa nacionalizmom, ili autentični nacionalisti koji misle da će njihove poruke lakše da se shvate ako se lepo obuku kao žuti. Koga lažete više.

Naš problem je u partokratiji, ali ne onoj Radulovićevoj. Ne smeta nikome Simpo, već koren političkog sistema -- proporcionalni izborni zakon koji je posle 5. oktobra zemlju uveo u teror malih stranaka i velikih krajnosti.

Gde još neko s dva odsto glasova može da ima predsedničkog kandidata?! Ili sa šest?! Zar ovde niko ne razume političku praksu koja je Italiji donela stabilnost tek kada je ukinula proporcionalni sistem. Većinski sistem danas je na snazi u većini evropskih država, u svim razvijenim, dok je Francuska čak prešla na čist predsednički u kojem, kao i u SAD, onaj ko osvoji 51 odsto dobija sve, a onaj sa 49 odsto čeka drugu šansu.

To je kod demokratija. Vladavina većine. Dogovor da onaj koji ima najviše vlada nama ostalima. Zato je demokratija jedino moguća u nacionalnim državama gde se većina ne dovodi u pitanje. Ona ne može da uspe u Iraku, zbog Kurda. Baš kao što nije mogla u Jugoslaviji. Zašto bi Hrvati prihvatili srpskog kralja? Ili Srbi, kao većinski narod, da Hrvati i Slovenci vode državu? To jedino funkcioniše u Aleksandrovoj i Titovoj diktaturi.

Tu se krila i ključna greška ulaska u devedesete, ili ako hoćete i Memoranduma SANU koji je Nedeljnik vratio u javni život. Jugoslovensko pitanje nije bilo demokratsko. Srpsko jeste. Jugoslavija je mogla da opstane jedino kao konfederacija, u kojoj bi svako imao kvalifikovanu većinu za sebe, mada vidimo da se danas na demokratiji ljulja i sama EU, pošto Nemci neće da plaćaju grčke dugove, Grci da slušaju Nemce, a Mađari nikoga kada su im granice u pitanju.

Kolevka demokratije je Britanija. I zato je jedino tamo moguće da posle neviđene kampanje oko Brexita svi prihvate rezultate. Pobeda ili poraz. Svi su Britanci.

Nesrastanje Srba s demokratijom zato je usko vezano za Jugoslaviju. Mi nismo rešili još ta pitanja, zbog čega su te rasprave u temeljima društva koje diktira ekipa nacionalista iz Mažestika i razbacanih demokrata u drugom filmu.

To je danas najveća podela u Srbiji, iako lažna, i iako te dve stranke zajedno teško da mogu da pređu ionako sramotno mali cenzus.

Kad Željko Cvijanović lansira termin "žuta ološ elita", on u stvari pokazuje da mrzi demokrate više od Hitlera. I to nije problem, već je problem što ih na taj način delegitimiše. Ako ne možete da prihvatite Srbina da vama vlada, onda je jedini način da ga proglasite izdajnikom ili lopovom. To je klasično neprihvatanje većine.

Ostaci DS-a, s druge strane, rođeni upravo 5. oktobra u tom incestu sa DSS-om, celu svoju politiku i danas svode na dokazivanje patriotizma penzionisanom Koštunici.

Obe stranke, obe manjinske, misle da imaju tapiju na srpsku politiku koju im je neko, gle čuda, ukrao.

I šta onda da očekujete, nego Tomu i Šešelja, u drugom krugu.

A Divca u Sakramentu. 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



gmexy
24.09.2016 - 12:53
još jedan
skoro savršen prikaz
Милош
24.09.2016 - 20:09
Праг
У тексту не разумем где аутор види патриотизам и национализам у Србији, било где, у странкама, у САНУ, у јавном животу, можда у том Мажестику, али не мислим да је то баш репрезентативан узорак. Ко се то доказује патриотизмом Коштуници из ДС, на Тадића мислите? Синоћ гледам Н1 телевизију и нека Хрватица и Бошњак, са ко бајаги неутралним водитељом буквално „сикћу” на Републику Српску. Господин Стојадиновић из Политике који им је био саговорник испаде националиста, да подржава геноцид, само што је рекао да Република Српска није геноцидна творевина. Сви знамо да се ради о човеку са умереним ставовима, али џаба. Шта је праг наших националних интерса, за Вас господине Лалићу? Праг?Исто питање и за нашу јавност, под условом да нисмо дошли у фазу да се због самог питања неко оптужи да је ретрогадни националиста, и искључи из дијалога. Ајде да од тога кренемо, да праг поставимо, па да видимо где ће бити онда Шешељ и Тома. Нека Дивца у Сакраменту, а где ћемо мi?
Горан
25.09.2016 - 18:23
mandati
Izborni sistem, apsolutno se slažem sa Vama, menjati. Jedan drugi fenomen, koji bih voleo da apsolvirate, jeste prelazak u drugu stranku, nakon izbora. Taj cinizam beskrupuloznih desperadosa svih boja, pod paskom tobože da je vlasnik mandata LIČNOST. I tu prestaje SVAKI smisao izbora.