Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

I mi smo se svađali i tukli, ali nikada nije bilo ovako: Kako su nam deca postala "cveće zla"

Da li smo mogli da očekujemo drugačiju decu ako smo ih puštali da gledaju nasilje u svojoj kući na koje niko ne reaguje, rijalitije koji obiluju nasiljem, kriminalce kako šetaju slobodno, političku retoriku prepunu nasilja?
Piše Ana Mitić
Datum: 16/11/2017

I mi smo se svađali i tukli, ali nikada nije bilo ovako: Kako su nam deca postala "cveće zla"

Foto Profimedia

I mi smo se svađali i tukli, ali nikada nije bilo ovako. "Spusti ruke dole!", viču na devojčicu vršnjaci dok je udaraju iz sve snage u školi u Aranđelovcu, a sva surovost ili kako to deca rade danas vidi se na uznemirujućem snimku (koji iz istog razloga ja, majka dvoje, nisam mogla da gledam), koji je problem vršnjačkog nasilja stavio u fokus i zbog čega nijedan roditelj ne može da bude miran. Jer sutra vaše dete može biti žrtva. Od tuče u školskom dvorištu pa do maltretiranja na društvenim mrežama, vršnjačko nasilje je naraslo do ozbiljnih razmera, toliko da se čini da niko nije siguran kako se to rešava ali ni šta su sve uzroci.

Da li smo mogli da očekujemo drugačiju decu ako smo ih puštali da gledaju nasilje u svojoj kući na koje niko ne reaguje, rijalitije koji obiluju nasiljem, kriminalce kako šetaju slobodno, političku retoriku prepunu nasilja, govor mržnje u javnosti i medijima u kojima svaka četvrta vest ima ekstreman govor? Deca samo slede primer. A primer nije bio dobar.

Ispod drveta jabuke ne može da rodi kruška. A od toga kako smo je gajili, zalivali, negovali, u kakvim je klimatskim uslovima rasla, zavisi i kakve će plodove da rađa. Tako je i sa decom. Od toga u kakvom su okruženju rasla zavisi da li će izrasti u "gorke plodove". Kakva će biti sutra ta devojčica ako danas šamara drugaricu u školskom toaletu i preti joj smrću? Da li će kad postane muškarac da bije sutra svoju ženu taj klinac koji danas batina druga iz razreda, a uz to mu "zalivaju" mačo-nacionalističko-šovinistički imidž? Kakve će biti te generacije, ta budućnost zemlje?

Jer se na decu preslikava sve što se dešava u njihovoj porodici (da li tata bije mamu?), atmosfera u društvu, kao i kultura u kojoj odrastaju. A tu mnogo toga ne valja. I zato nam se vratilo kroz decu.

Iako vršnjačko nasilje nije samo problem Srbije već i celog sveta, na našim prostorima ima neki svoj DNK. I za razliku od, recimo, Amerike u kojoj skoro svaka država ima zakon koji tretira ovaj problem a u poslednjoj deceniji su uloženi milioni dolara da se on ublaži, dotle Srbija već dve godine ne može ni da donese celovit zakon poput predloženog "Aleksinog zakona".

 

Šta kažu istraživanja, a šta pedagozi, psiholozi i sociolozi - čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 16. novembra

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



journalist u mirovini
17.11.2017 - 10:24
Kako su nam deca postala cveće zla?
Nikad nisam bio nacionalista,jer ni sam ne znam neki put šta sam po nacionalnosti.Zvanično sam Slovenac,ali pored slovenštine,imam srpske,madjarske i italijanske krvi.Živim u Vojvodini,gde se nisu naročito u Banatu, vodile neke borbe za vreme rata,nije bilo partizana ni četnika,Nemci,radnici vinogradari ,radna snaga nemačke nacionalnosti regrutovani su u svoje brigade,koje su ratovale u Bosni,.Bilo je sve mirno i posle rata osimšto su genocidom komunistička vlast oterala u logore nemačku decu i žene,starce i starice,da otaljavaju grehe svojih muških srodnika,koji su prinudno mobilisani u vojsku.Toga nije bilo u Bačkoj i Sremu iako su tamo bili partizani i četnici koji su ratovali sa fašistima,Madjarima,koji su ih bacali pod led,ali po naredjenju Staljina, Tito ih nije slao u logore.Živeli smo mirno,deca su imala glavni obrok u školi od UNRINIH paketa i i kartica za snabdevanje.Još smo nosili kape sa šiltovima,sa rimskim \" zlatnim\"brojevima na kapama,kolektivno išli u bioskop,i tako završavali školovanje i odlazili u Beograd gde smo u barakama žuiveli i studirali.Nije bilo tučnjave,šamaranje,svi smo bili jedinstveni i siromašni.Posle rata u tkzv.\"osmoj\" ofanzivi, došli su neki ljudi,koji su počeli da se svadjaju sa nama da smo mi Nemci,a oni \"oslobodioci\",iako smo igrali zajedno klikere sa povicima \"ćorkić!Oni su doneli nasilje,počele su svadje na utakmicama,počele su tučnjave,rušila se izletišta,pororišta po malim varošima,uništila se železnica,dolazeća deca se školovala i policajce i vojnoj obuci,dok smo mi ostali učili da postanemo advokati,lekari i visoko školovana inteligencija.Posle je nastao gemišt,pomećali smo se opet,da bi vlast preuzeli \"koji četiri godine nisu bili u Srbiji i nisu našli za shodno fda oslobode Jasenovac,već su slali delegacije na pregovore sa Nemcima da zajednički deluju protiv četnika,koji su bili glavni neprijatelji u borbi za vlast u Jugoslaviji.