Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kako je Nikolić pokazao da je veći "radikal" od Šešelja

Tomislav Nikolić očigledno iznerviran Vučićevim odlaganjem da se izjasni ko će biti kandidat SNS na predsedničkim izborima polako srlja u sve veće gafove. Ozbiljan predsednik to ne sme da radi, bez obzira koliki je politički ili lični ulog
Piše: Nenad Čaluković
Datum: 17/01/2017

Kako je Nikolić pokazao da je veći "radikal" od Šešelja

Slobodan Milošević otišao je nakon loše politike na Kosovu koja je prouzrokovala bombardovanje Jugoslavije, što se u istorijskim čitankama tretira kao presudan bunt naroda i jedan od ključnih razloga za njegov silazak s vlasti.

Vojislav Koštunica vratio je mandat narodu kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i više nikad nije dobio poverenje tog istog naroda. Čak je kažnjen zbog tolikog insistiranja na Kosovu, ostavljen je van parlamenta, i praktično oteran u političku penziju.

Boris Tadić je precrtan kada je Angeli Merkel u lice saopštio da Srbija ne odustaje od balvana i paralelnih institucija na Kosovu. I to je bio njegov kraj. Ne, nije to bila politika građanske i proevropske Srbije koju je trebalo da zastupa Tadić. Danas je Boris bliži političkoj istoriji nego nekom novom ozbiljnijem političkom uticaju u Srbiji.

Da li će Kosovo ispisati poslednju značajniju stranicu u političkoj karijeri i Tomislavu Nikoliću? Ili čak Aleksandru Vučiću ako se odluči za još neki gubitnički voz? Opomena svakako, ma koliko to isto Kosovo u gotovo svim istraživanjima bilo tek na osmom ili devetom mestu kada pitate Srbe šta je za njih najveći problem u državi.

Predsednik Srbije ćutao je više od četiri godine. Nije se ozbiljnije mešao u politički život Srbije. Svojom ili nečijom odlukom, nije više ni bitno. Tek, Nikolić je progovorio kada je odlučio da se ponovo upusti u trku za šefa države. Bolje da je i dalje ćutao.

Ne, nije Nikolić nikog iole politički pismenog iznenadio kada je ponovo pozvao na zveckanje oružjem i slanjem vojske ili policije na Kosovo. Alarm na uzbunu je upaljen. Džaba Nikoliću pravdanja da je spreman i on da ide na Kosovo, te da mu to ne bi bio prvi put da ratuje. Ne vredi, čini se, ni što nam poručuje da bi u taj rat poveo i svoje sinove.

Nikolić očigledno ne shvata zašto su takvi njegovi stavovi izazvali burna reagovanja u javnosti. A problem je zapravo - čiji će još sinovi da idu? Zar nam unesrećene porodice iz devedesetih nisu dovoljna opomena? Ili Srbi zaista tako kratko pamte? Uostalom, dokle više taj rat?

Fotelja na Andrićevom vencu jeste udobna, a Nikolić očigledno iznerviran Vučićevim odlaganjem da se izjasni ko će biti kandidat SNS na predsedničkim izborima polako srlja u sve veće gafove. Ozbiljan predsednik to ne sme da radi, bez obzira koliki je politički ili lični ulog. Ili to, pak, možda svesno čini kako bi napravio konture kampanje za novu izbornu utakmicu, ma kakvu odluku doneo Vučić.

U svakom slučaju, ono što je političku javnost iznenadilo jeste ovih dana nešto pomirljiviji ton Vojislava Šešelja od samog Nikolića. Zato se nameće pitanje - da li će zapaljiva i ratnohuškačka retorika ispisati prvi penzionerski ček i predsedniku Srbije.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.