Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Komentar

Kako je Tramp (apsurdno) postao poslednja linija odbrane demokratije

Oni koji protestuju protiv Trampa ne veruju da negde oko njih žive ljudi koji glasaju za Trampa. Dugo se verovalo da će internet biti vesnik nove demokratije 21. veka. Ispostavlja se da internet ubijaj osećaj za različitost. A bez toga će teško demokratija da fercera. I u Americi i u Islamabadu
Piše: Veljko Miladinović
Datum: 21/11/2016

Kako je Tramp (apsurdno) postao poslednja linija odbrane demokratije

Foto tanjug, AP/Jose Luis Magana

Ovih dana bili smo svedoci specifičnog demokratskog licemerja u jednoj od država koja decenijama uspešno gradi imidž čuvara demokratije. Kada je Donald Tramp u kampanji, populistički, i ispostaviće se vešto, nagovestio da postoji mogućnost da neće priznati izborne rezultate, vaskolika Amerika se sablaznila na nesvakidašnji udarac u srž demokratije i američkog sistema.

Dejvid Goldfild, ugledni američki istoričar i analitičar, objasnio mi je to jednostavno: kada se bira stranački kandidat javnost može da istrpi svakakve mahinacije, jer te izbore organizuju partije i to je njihova stvar. Iza izbora za predsednika stoji država, i taj proces ne sme da se dovede u pitanje.

Nekoliko nedelja kasnije po ulicama američkih gradova okupljali su se protestanti, uglavnom mladi, sa porukom da "Tramp nije nihov predsednik". Kume i mole elektore da ne glasaju po mandatu, nego po svojoj savesti. Čak su skupljali i novac da plate kazne za elektore koji se preobrate.

Jasni su motivi tih ljudi, i zaista u zemlji upeglane demokratije kao što je američka, dolazak rijaliti tajkuna na vlast zaista može da primiriše na smak sveta (iako takvi protesti u Americi nisu ništa novo). Čak je i pomalo romantično gledati tu mladalačku energiju koja udara direktno u vrh sistema - to je nešto na čemu su možda, da išta znaju o Srbiji - mogli da nam zavide pre dvadeset godina.

Samo se postavlja pitanje - kako je moguće da Trampovo potencijalno nepriznavanje rezultata bude udarac na demokratiju, a nepriznavanje Trampove pobede odbrana demokratije?

Kao jedan od argumenata navodi se da je Hilari Klinton ukupno dobila veći broj glasova. Ali, to su pravila igre. A promena sistema po principu jedan čovek jedan glas, urušilo bi princip konsenzusa do kog su došli osnivače američke države i autonomiju država članica. A mi, valjda, najbolje znamo kakav kurcšlus može da nastane ako se previše insistira na principu "jedan čovek jedan glas".

Ali, nisu krivi oni kojima se ne dopada Tramp i koji ne idu toliko duboko u principe američke demokratije. I nije tačno da oni ne misle svojom glavom. Problem može da bude što misle svojim intenetom.

Nedavno se jedna mlada koleginica našla u šoku što jedna druga, nešto starija, koleginica nije znala šta znači "spojleri".

Da ne idemo previše u etimologiju - mada bi se oni sa viškom stomaka verovatno setili prozivki iz osnovne škole - misli se na neželjeno otkrivanje sadržaja knjiga, filmova ili serija, izvedeno od engleskog glagola "to spoil", iliti pokvariti. Elem, mlađoj koleginici nije bilo jasno da postoji neko ko ne razume šta znači ta reč.

Zato što se druži sa ljudima koji to znaju, čita tekstove na internetu koji čitaju oni koji to znaju, svi njeni prijatelji na Fejsbuku ili Tviteru znaju šta to znači. Dakle, ne postoji neko ko to ne zna.

Isto tako, i oni koji protestuju protiv Trampa ne veruju da negde oko njih žive ljudi koji glasaju za Trampa. U njihovim svetovima takvi ljudi prosto ne postoje.

Dugo se verovalo da će internet biti vesnik nove, poboljšane, demokratije 21. veka. Ispostavlja se da internet i peronalizovane globalne mreže ubijaju osećaj za različitost. A bez toga će teško demokratija da fercera. I u Americi i u Islamabadu.

Jer, lako je biti demokrata kad treba da ostvariš svoje pravo da slobodno govoriš i misliš. 'Aj ti budi demokrata kada treba mirno da slušaš nekog ko te duboko nervira i koga ne podnosiš.

Barak Obama je iz ovog ludila iskočio odgovornom izjavom: "Dajte šansu Trampu". To je juče izgovorio pred zabrinutim državnicima u Limi, na samitu APEK-a.

A zamislite koliko bi mirnija zemlja Srbija bila da je ijedan odlazeći vladar rekao "dajte im šansu".

Mislim da je jasno gde ćemo dogurati, ako se ne uspostavi taj princip prihvatanja drugačijeg. A tada nam ni Fejsbuk neće pomoći. Ali, da ne spojlujem.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.