Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Kako mi je ćerka uništila karijeru i spasila život

Trevis Čambers, vlasnik kreativne agencije CHAMBER.media u Los Anđelesu, objavio je na LinkedInu post o svojoj karijeri i očinstvu. Vrlo brzo post su počeli masovno da dele korisnici ove platforme, a, pošto ga pročitate postaje veoma jasno zašto je to tako. Post vam prenosimo u celosti
Datum: 26/01/2017

Kako mi je ćerka uništila karijeru i spasila život

Foto: Travis Chambers - Facebook

Moja karijera bila je na vrhuncu. Bio sam milenijumska zvezda. Moje veliko precenjivanje sopstvenog talenta i vrednosti te stereotipno menjanje kompanija svakih godinu dana delovalo je kao dobra strategija. Uvek sam više vredeo nekom drugom, bez obzira da li bio spreman za posao ili ne. Na kraju me ta strategija zaskočila. Zarađivao sam platu sa šest cifara, bio kreativni direktor i vodio društvene mreže za promociju filmova 20th Century Foxa. Radio sam upravo ono što sam svojim roditeljima rekao da ću raditi kada sam imao 12, "Tata, ja želim da budem tip koji radi reklame za filmove." Bio sam pomalo čudan dvanaestogodišnjak.

Radio sam puno, preko 70 sati nedeljno, totalno van pameti, ali odlučio sam da ću tako sve dok ne ostvarim šta želim. Onda je došlo moje prvo dete. Sve je izmaklo kontroli. Budući da sam bio nov, nisam mogao da uzmem slobodne dane na poslu. Na moju ženu palo je 95 odsto svih obaveza koje idu uz dete. Ja sam dobijao zahteve s posla u 11 uveče koji je trebalo da budu gotovi do osam ujutro, radio sam do dva sata ujutro svaku noć i počinjao opet u šest ujutro većinom dana, uključujući i vikende. San o poslu velike zverke Holivuda postao je prava noćna mora zbog te neodoljive devojčice.

Zbog te neodoljive devojčice shvatio sam koliko sam jadan na svom glamuroznom poslu, koliko je neverovatno nevažan moj rad s tridesetom verzijom vizuala za Tviter za film "Gone girl" Dejvida Finčera, čiji sam scenario toliko prezirao da zapravo nikad nisam ni pogledao film.

Ta neodoljiva devojčica je apsolutno ubijala moju karijeru. Nisam više mogao da budem fokusiran, stalno sam smišljao izvinjenja zbog svoje lošeg učinka, nisam bio pažljiv tokom konferencijskih poziva i često sam ignorisao pozive koje sam morao da obavim. Bio sam iscrpljen. Izneverio sam svog poslodavca, a svoju ženu sam izneverio još više. Moj život je bio katastrofa i propuštao sam sve prvo u životu moje kćerke.

Dobro, otpustili su me nežno i na jako pristojan način te mi dali prevelikodušnu otpremninu. Bilo je to najbolje što je moglo da mi se dogodi. Sada kada pored sebe imam to magično malo stvorenje, sve što želim je da brinem o njoj. A, i imao sam tri meseca pokrivene troškove života i dovoljno vremena da vidim šta ću sa životom.

Posao koji je pokrenuo moj prijatelj Džejk Larsen počeo je da mu donosi dobit. Činilo se da je srećan i slobodan. Želeo sam tu slobodu više od ičega. Pročitao sam knjigu $100 Start-Up i shvatio da ne moram da osnujem masivnu firmu s novcem nekog investitora da bih priuštio svojoj maloj devojčici sve što joj treba.

Pokrenuo sam agenciju. Počeo sam da zovem sve koje znam i da im nudim sve što mi je palo na pamet da bi njima trebalo. Prošla su tri meseca i onda sam dobio svog prvog klijenta za kampanju u trajanju tri meseca. To je bilo čudo. Zatim mesec dana kasnije, još jedan klijent. Bilo je to kao da su svi u mojoj profesionalnoj mreži kontakata čekali da vide hoću li potonuti ili ne.

Zatim su se zaređali klijenti i tako je prošla prva godina, imali smo dobar prihod, a zapravo sam radio samo ja puno radno vreme i nekoliko partnera koji su odrađivali stvari nakon svojih dnevnih poslova. Funkcionisalo je tako neko vreme, oni nisu hteli da naprave taj skok u nepoznato, pa smo se razišli.

Zaposlio sam jednog čoveka. Zatim drugog. U drugoj godini ostvarili smo još veće prihode, udvostručujući zaradu kvartal za kvartalom. Naš rad su prenosili Mashable, Buzzfeed, Adweek i Forbes, govorio sam na događajima, ova stvar koju sam pokrenuo je zapravo radila jako dobro. Nisam mogao da verujem. Posao je dolazio od nikuda i stvarao se na najneverovatnijim mestima.

A, najbolje od svega? Nisam više mario za prestiž! Nisam mario za sopstvenu važnost, moju titulu, moj društveni status, samo mi je bilo važno da mogu dovoljno da zaradim za svoju devojčicu i da učinim sve da ona bude srećna. I ta promena u paradigmi je stvorila obilje i prestiž koje ni za narednih deset godina na onom glamuroznom holivudskom poslu ne bih mogao da postignem.

Priznajem, većinu vremena sam bio mahnit, ali retko sam radio više od 50 sati nedeljno. Svoju princezu sam svaki dan vodio na bazen, moja žena je opet imala vremena da se vrati svojim hobijima, otišli smo u Evropu na dve nedelje, otišli smo na obalu Oregona, opet smo posetili Evropu, otišli smo na Havaje, a u Diznilendu smo bili skoro svake nedelje. Ja sam postao pošten prijatelj i produženi član porodice. Poveo sam tatu i brata na naše muško putovanje u Death Valley.

To prekrasno, zabavno, magično i mistično malo stvorenje mi je spasilo život. Ona je donela ispunjenje; ona je bila ta ogromna vatrena kugla i uništila je soliter koji je predstavljao moj život. Transformisala ga je u magično seoce koje je puno obilja, prijatelja, porodice, dobrog zdravlja i smirenja. Ako mislite da je došlo vreme da uništite svoju karijeru i spasite svoj život, možda vam je potrebno dete?

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.