Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Ko, gde, kada i kako sme da fotografiše na javnim mestima?

"Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima je zagarantovano s jedne strane pravo na privatni život, a s druge strane pravo na izveštavanje i informisanost. A fotografija je svakako jedan vid informacije u vizuelnoj formi. Ova dva prava su često u sukobu i od konkretnog slučaja zavisi koje će prevladati", objašnjava advokat Dragan Milić za Nedeljnik.rs
Datum: 03/10/2018

Ko, gde, kada i kako sme da fotografiše na javnim mestima?

Foto: Profimedia

Kada se urednik fotografije u Nedeljniku Igor Pavićević dogovarao sa akademikom Milanom Lojanicom o idealnoj lokaciji za slike koje će pratiti intervju objavljen u novom broju koji je na kioscima od četvrtka 4. oktobra, izbor je bio logičan - šoping centar „Rajićeva" u Knez Mihailovoj.

Ipak, profesoru Lojanici nije, "zahvaljujući" prilježnosti radnika obezbeđenja, koji se pozvao na „privatan posed", bilo dozvoljeno da se fotografiše unutar šoping mola. Što možda i ne bi bilo toliko tragikomično da arhitekta Lojanica nije projektovao upravo tu zgradu.

Ovaj blago apsurdni slučaj otvara pitanje zašto se u vreme kada "postoje mobilni telefoni" i kada je svaka osoba fotograf u pokretu - da ne govorimo o turistima - zabranjuje fotografisanje na javnim mestima i gde zapravo i šta može da se fotografiše.

"Jako je teško povući granicu da li može ili ne može da se fotografiše, u krupnom ili u drugom planu. U svakom slučaju, više je argumenata za to da se dozvoli fotografisanje spoljašnosti objekata koji se nalaze na javnim površinama, nego da se zabrani", kaže advokat Dragan Milić za Nedeljnik.rs. On dodaje da je uobičajeno da tržni centri zabranjuju fotografisanje unutar objekta.

Milić dodaje da kada je reč o zabrani fotografisanja javnih objekata i površina, treba uzeti u obzir više okolnosti i eventualnih osnova tog ograničenja.

"Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima je zagarantovano s jedne strane pravo na privatni život, a s druge strane pravo na izveštavanje i informisanost. A fotografija je svakako jedan vid informacije u vizuelnoj formi. Ova dva prava su često u sukobu i od konkretnog slučaja zavisi koje će prevladati", naglašava Milić.

"Interes bezbednosti se javlja kao treći faktor i ograničenje prvopomenuta dva prava. Upravo u tom kontekstu i uzimajući u obzir sve to, moramo da sagledamo pitanje zabrane fotografisanja. Naravno, najlakše se može ograničavati snimanje privatnog poseda, jer je to je pravo svakog pojedinca", kaže advokat Milić.

On dodaje da, s druge strane, zabrana fotografisanja objekta namenjenog javno - privatnoj upotrebi, odlukom kompanije koja njime upravlja, takođe može biti u skladu sa zakonom.
"Međutim, tu treba uzeti u obzir više kriterijuma za ocenu opravdanosti takve odluke. Od legitimnih interesa vlasnika ili upravitelja objekta, preko pozicije objekta u odnosu na javnu površinu, pa do interesa javnosti da bude informisana o izgledu predmetnog objekta ili njegovoj lokaciji. Tako opet dolazimo na teren javnog i privatnog, ali i potreba bezbednosti kao trećeg neizostavnog faktora. Eventualna autorska prava arhitekte ili skulptora dela na javnoj površini nisu sporna u kontekstu fotografisanja, ako je delo izloženo na ulici", kaže Milić.

 

Neovlašćeno fotografisanje razrađeno je u Članu 144. Krivičnog zakona pa,  prema stavu 1, "ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadire u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Prema stavu 2, "ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine."

Fotografisanje, čak i selfiji, nisu dozvoljeni u mnogim delovima Beograda, a za oglušavanje o ova pravila preti privođenje i novčano kažnjavanje, dok će snimci biti oduzeti.

Tako je, na primer, na Kalemegdanu koji posećuju najveći broj turista, zabranjeno fotografisanje bez odobrenja uprave pošto je u pitanju istorijsko-kulturni spomenik. Iz bezbednosnih razloga, nije dozvoljeno ni fotografisanje Predsedništva Srbije, kao i ambasada, policijskih stanica, kasarni, poštanskih ispostava, železničih i autobuskih stanice. Poznato je i da Muzeji i galerije naplaćuju ulaz zbog toga žele da uz kartu prodaju i fotografije svojih eksponata, a mnogi eksponati mogu biti i oštećeni blicom. Posle 11. septembra 2001. godine i napada na "Bliznakinje" u SAD bezbednost je na svim aerodromima i u avionima podignuta na najviši nivo, pa je stoga fotografisanje ili po koji selfi pred let, zabranjen.

U inostrasntvu vladaju slična pravila.

U Amsterdamu je greh fotografisati u Crvenoj četvrti, koja je najpoznatija po mnogobrojnim bordelima. Njihovi vlasnici preziru slikanje prostitutki u izlogu.

U Južnoj Koreji zabranjeno je fotografisati žene bez njihovog pristanka. Kršenje ovog pravila može se protumačiti kao seksualno agresivno ponašanje, pa može rezultovati novčanom kaznom do 7.000 evra. U najgoroj varijanti, zatvorska kazna određuje se do 5 godina.

Amerikanci su najosetljiviji na fotografisanje privatnog vlasništva, tako da bi bilo dobro dobiti dozvolu vlasnika pre nego se odlučite na to.

Fotografisati za svoj užitak možete šta god želite u Engleskoj, ali ako želite bilo koju fotografiju u komercijalne svrhe, za to morate dobiti posebnu dozvolu. Na primer, trg Trafalgar i Parlament za komercijalne svrhe jedino možete fotografisati uz dozvolu londonskog gradonačelnika.

A u Severnoj Koreji sve je vrlo jednostavno - bez dozvole zabranjeno je slikati apsolutno sve.

 

VIŠE O INTERVJUU AKADEMIKA LOJANICE U NOVOM NEDELJNIKU POGLEDAJTE OVDE

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Foto
04.10.2018 - 09:24
Gringo
Advokat je po meni mnogo izmešao stvari. Prvo, da bi se znalo gde se ne sme slijatu treba da vidno bćde istaknuto overeno upozorenje o zabrani, spomene razlog i oravni osnov. Drugo, ko može u kako oduzeti telefon, fotoaparat? Treće, gde se dokazuje da je učinjen protivzakonit čin? Zabrana fotogeafisanja eksponata je da se ne bi pravile i prodavale konkurentske kopije, a ne zbog štete... Dakle tekst je suviše proizvoljan i uznemirujuć.