Seku i ruše sebe jer su panjevi koji nikad nisu bili drvo

Ljuti su na Beograd jer ih je uvek zvao da se zajedno igraju a oni su više voleli da stoje negde u ćošku i mrze decu koja su rasla veća od drveća.

Isti osećaj kao šlog: Kad ti je 46.000.000 bolje

Zvuči ludo, znam, ali kad nam je 46.000.000 puta bolje nego ikad, normalno je da baba ne može od penzije da sastavi 1. sa 5. u mesecu, jer je sad 46.000.000 puta veća vremenska razlika između njih, a ne kao u ona prokleta vremena kad je bila samo bedna četiri dana, kao neka milostinja...

Došljak u Beogradu

Pamtiš li kada si prvi put otišao u bioskop i koliko si se spremao za taj dan, tog dana? Ja sve u detalj, svaki sekund, nedeljno jutro i mamu kako presporo ispija kafu dok "Fontana" već nervozno cupka premišljajući se da li da ode ili da sačeka još malo

Poslednji ples s cigaretom

Kažu, oteraće me u grob! Pa koja to žena nije učinila muškarcu? Koja je to ljubav prava ako nije vredna umiranja? Kad dođe, barem ću znati, mirisaće na duvan i dozivati onim promuklim glasom...

Novom Beogradu, za 70. rođendan

Nekako ljudi u gradu pate za zavičajem, a ja sam vazda u zavičaju patio za mojim Novim Beogradom! Valjda zato što mi ništa nije uzeo od zavičaja, naprotiv, svi smo bili odnekud i za sve to odnekud bilo je dovoljno mesta u krajputašima socijalističkog neimarstva

Sorosova pokajnička

Evo ti sina Aleksa - Alek dočeka u Beogradu i primi ko što se kum na slavu prima, i glagoljaše prisno kao što Sin Gospodnji govoraše sa apostolima svojim u Gori maslinskoj *Čitati uz liturgijsko pojanje

Sto dana Vlade, na drugačiji način: Kako Ana Brnabić rešava ukrštene reči

Sasvim joj je udobno u portirnici Vlade, a i još je lepo vreme pa sednice mogu u parkiću, mada Vulin i Stefanović neće da siđu s ljuljaški

Nije više ološ koga plaća Soroš

"Sreća pa smo progledali, prošli su ti dani, sad će čika Đorđe Soroš biti kum fontani"

Vojvoda Aleksandar Vulin i polovina ženine tetke u Kanadi

Tetka je blago, tetka se voli, tetka je druga majka, tetku nazovete da joj se isplačete kad Alek podvikne na vas, ali ministar vojni ne plače, dok ne stigne kući, obuče Spajdermen pidžamicu i nazove tetku da joj se požali, bez razlike što nije moja već suprugina tetka

Đačka poslanica: Poštovana deco, današnji prvačići - sutrašnji glasačići

Sećam se svog prvog dana u školskoj klupi - bilo je to 1. avgusta jedne godine, dok su svi još bili na letovanju a škola zaključana, ja sam pošao u prvi razred, nemajući vremena da čekam još mesec dana jer ni reforme nisu mogle da čekaju