Dajte smuđa za sve

Šta spaja Aleksandra Vučića, Dragana Tomića i jednog smuđa

Nije srpski biti ustaša

Ako hrvatske poteze nazivamo ustaškim, šta su onda naši koji na njihove odgovaraju istom merom?

Život 2.0: Definitivno živimo u novoj realnosti

„Postoje decenije kad se ništa ne desi, a ima nedelja u kojima se dese decenije." - LENJIN

Mediji su slobodni ili nisu

Jedina pobeda intelektualne Srbije, te Ljiljine generacije, bio je 5. oktobar. Ujedno i njihov najveći poraz

Specijal "Brexit": Kontinent je odsečen

Bila je to kampanja kao Tadićeva 2012. Znaš da gubi, zna i on, ali u novinama izlazi da lagano dobija, kako bi valjda i oni koji eventualno mogu da donesu pobedu ostali kod kuće. Tu je bilo i iskustvo raspada Jugoslavije. Ta naivna ubeđenost da će na kraju prevladati razum, iako je to uvek poslednja stvar na koju treba igrati

Don't cry for me, Argentina

Tiraž i gledanost ne mogu da budu jedino merilo jer bi onda Kristijan trebalo da vodi vladu pošto niko nema gledanost veću od njega, Ceca da bude predsednik kao najpoznatija osoba u regionu, a Marijana Mateus kandidat za Nobela, pošto je prodala više knjiga od svih živih dobitnika NIN-ove nagrade pomnoženo sa Veberom, Džefersonom i ostalim klasicima koje premijer čita pred spavanje

Kraj politike

Mala smo mi zemlja i za ovoliko suvereniteta. I zato je najbolje da počnemo da se ponašamo kao Česi. Da uhvatimo jedno ili dva nacionalna pitanja, a sve ostalo ostavimo ekonomiji. I birokratiji. Onoj najbrutalnijoj. Onoj koja je Nemačku digla iz pepela svaki put

E, moj Saša...

Stari-novi premijer nema izbora nego da krene u još agresivnije ekonomske reforme, i to najverovatnije one koje mu je kao bivši ministar osmislio Saša Radulović. Zato bi, paradoksalno, bilo najlogičnije da sa njim napravi koaliciju. Ali to je mesto gde se ukršta srpska politika, kao i na onim najvažnijim izborima od kada je demokratije

Sramota za CeSID

Vučić je pobedio i osvojio neki procenat više, sa dve stranke više, ali i sebe doveo u situaciju da u parlamentu ima ozbiljniju opoziciju, a sa tih dva procenata dobio je i apsolutnu odgovornost. Jer, bilo bi fer i očekivano da sada vlada sam

Kostićeva "Država"

Kad me neko pita za koga bih glasao na predsedničkim izborima, jedino ime koje mi odmah izbija iz glave jeste - Vladimir Kostić, predsednik SANU. Za državu koja nije savladala Rim, moramo da se vratimo u Atinu