Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Komentar

Komentar dana: Podmukla strana presude Šešelju

Oslobađajući Šešelja za ratne zločine koji su mu stavljani na teret, Haški sud nije utvrdio da oni nisu počinjeni već da za njih, po komandnoj ili podstrekačkoj lniji, nije odgovoran lider SRS, već ljudi koji su predstavljali zvaničnu vlast u Beogradu. Tribunal u Hagu tako daje indirektno za pravo svima koji su od početka političkog delovanja Vojislava Šešelja u Srbiji sumnjali u motive njegovog angžmana, odnosno da je on govorio sve vreme u svoje ime ali za račun drugih
Piše: Željko Pantelić
Datum: 31/03/2016

Komentar dana: Podmukla strana presude Šešelju

Miting podrške optuženima u Hagu, 2006.

Oslobađajuća presuda Haškog tribunala u postupku protiv Vojislava Šešelja je potencijalno opasnija po Srbiju nego što je to presuda na 40 godina Radovanu Karadžiću ili što će biti, po svoj prilici, presuda na doživotni zatvor Ratku Mladiću. Karadžić i Mladić nisu bili pod kontrolom tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i teško je dokazati, čak i za najostrašćenije, komandnu liniju između Miloševića, s jedne strane, i Karadžića i Mladića s druge, i tako odgovornost Srbije. Presuda Šešelju, barem na osnovu onoga što smo čuli, iako ga oslobađa odgovornosti za počinjene zločine, smešta ga u piramidalnu strukturu vlasti u Beogradu koja se u istoj presudi tereti za teška nedela.

Naravno, za detaljniju analizu moramo da sačekamo obrazloženje presude. Ali, na osnovu onoga što su rekle sudije u Hagu, možemo da zaključimo da je Vojislav Šešelj bio instrument u rukama državnih ili paradržavnih organa u Srbiji, i kao takav niti je imao ulogu naredbodavca za krivična dela koja bi se mogla podvesti pod ratne zločine ili krivična dela protiv čovečnosti, niti je učestvovao u fizičkom izvršavanju zločina za koje je bio optužen, što je bilo poprilično očigledno od starta.

Svaki malo budniji student prava će vam reći da nema krivičnog dela ako ne postoji uzročno-posledična veza između podstrekivanja na krivično delo i actus reusa, krivično dela. I niste morali da budete ekspert za krivično pravo ili međunarodno krivično pravo da shvatite da će biti gotovo nemoguće dokazati da postoji uzročno-posledična veza između Šešeljevih pretnji, zapaljivih govora, šovinističkih i kabadahijskih izjava i izvršenh krivičnih dela.

Podsetimo, Šešelj je u prvoj polovini devedesetih godina bio "samo" najomiljeniji opozicionar Slobodana Miloševića, tek će kasnije tajna ljubav postati javna i Šešelj će sa aktuelnim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem, ući u Miloševićevu vladu. Dakle, Šešelj nije imao ni de iure a ni de facto vlast niti autoritet nad onima koji su činili ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Takođe, Šešelj nije bio ni u komandnom lancu, i njegova uloga je bila koliko bučna toliko i beznačajna za izvršenje zločina. To praktično znači da je za tribunal u Hagu, Vojislav Šešelj bio običan, da upotrebimo, eufemizam "megafon" kojem su drugi određivali, kako, kad i šta da kaže bez ikakve mogućnosti da realnu utiče na događaje.

Istovremeno, sudije Haškog tribunala su zaključile da su uticaj i stvarna moć Vojislava Šešelja bili zanemarljivi ili nepostojeći. Odnosno, oni koji su oponašajući četnike iz partizanskih filmova činili najstrašnije zločine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, i koji su verbalno veličali Šešelja i njegovu stranku, bili su, kao i sam Šešelj, pod kontrolom državnih ili paradržavnih centara moći koji su bili u piramidalnoj strukturi vlasti pod komandom Miloševića, odnosno njegovih najbližih saradnika u tadašnjoj policiji i nadležnim službama.

Oslobađajući Šešelja za ratne zločine koji su mu stavljani na teret, Haški sud nije utvrdio da oni nisu počinjeni već da za njih, po komandnoj ili podstrekačkoj lniji, nije odgovoran lider SRS, već ljudi koji su predstavljali zvaničnu vlast u Beogradu. Tribunal u Hagu tako daje indirektno za pravo svima koji su od početka političkog delovanja Vojislava Šešelja u Srbiji sumnjali u motive njegovog angžmana, odnosno da je on govorio sve vreme u svoje ime ali za račun drugih. Štaviše, presuda upućuje na to da je Šešelj igrao epizodnu ulogu za račun drugih i kao takav je imao minoran udeo u izvršenju ratnih zločina.

Imajući u vidu da zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju, to će biti Damoklov mač nad budućnošću Srbije i zato je neophodno da država Srbija procesuira i osudi sve svoje državljane, a pogotovo one koji su bili nosioci vlasti u vreme ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Drugim rečima, potrebna je jasna i odlučna politka distanciranja današnje Srbije od Miloševićevog režima i onoga što je radio tokom devedesetih godina, ako ne želimo da ostatak naših života, kao narod, provedemo na optuženičkoj klupi ili da budemo paravan za zločine drugih, iza kojih će se kriti svaki put kad im bude zgodno.

Takvim pristupom steći ćemo još jače moralno pravo da tražimo pravdu za građane Srbije i Srbe koji su bili žrvte ratnih i zločina protiv čovečnosti.


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Zoran
31.03.2016 - 17:25
Kontra tužba
Jako pravno uočena presuda,samo mislim da i optužnica kojom je optuženi Šešelj nije drugačije formulisana. Srpsko pravosudje koje je od strane evropskog pravosudja okarakterisano kao prvi kamen spoticanja uslovnom ulasku u EU moralo bi reagovati na taj način da argumentovano spočita da haško tužilaštvo optužbom,načinom rada i neubedljivo i nestručno vodjenje procesa,dozvolilo da bude i ostane instrument svetskih mentora i interesa,a pravda bude selektivna. Kak god Hag je zadnja relevantna institucija gde se prava zažtićuju i kako je nastao tako će i nestati. Gospodin koji je autor navedenog komentara,ipak pribegao takozvanoj realnoj struji pravosudja,a ne praktičnoj uporedbi stanja u ostalim delovima bivše rasturene Jugoslavije. Takav njegov stav je za poštovanje ali ne pije vodu, jer to za sve ostale sredine gde se odvijala belosvetska ujdurma i želja da srpstvo potone nije primenjeno. Belosvetski moćnici su odredili ili procenili ili ocenili da je Beograd jedina početna tačka rukovodjenja raspadom države.Rat se odvijao svugde gde god je trebalo Srbina uništiti,a tamo počinioca ili rukovodeće komande nije bilo za procesuiranje. Dovoljno je što se dokazalo da procesi vezani za zločina koje su počinili Šiptari u saradnji svih mogućih nevladinih(svetski plaćeni službenika) zataškani i temelj tih zločina stvorena hibridno mafijaško oplodjena tz državica kao simbol propasti srpskog državljanstva. Pravoslavstvo je na izdisaju i treba ga dokrajčiti.To i jeste cilj ,naravno posle onog ekonomskog koji je uspeo. I još da se zna,europljani nam pravosudje kritikuju zbog dugih nerešenih procesa,a eto oni jedan proces uspeše okončati za nekih petnaestak godina.I pitanje da li je i to kraj. A mislim da je zaista bespredmetno tražiti neku pravdu za gradjane Srbije kad je to u sadašnjim uslovima nemoguće,jer su oni već osudjeni svi do jednog.
Maja
31.03.2016 - 23:18
Najzad
Sjajna elaboracija. Od pocetka je bilo jasno da mu se moze prebaciti \"\'samo\'\' za verbalni delikt. Koliko god mi odurno bilo sve sto je govorio devedesetih, kao i ono sto govori sada, on nije izdavao nikakva naredjenja niti je imao bilo kakvu odgovornost za desavanja u Srbiji i van nje. Sta da kazemo za novinare koji su takodje bili ratno-huskaci i to na svim stranama. A mnogi su i danas. Pre svega osudimo Milosevicevu politiku i sve one koji se zlocine naredili ili izvrsili. Ni jedan normalan stanovnik Srbije nije zeleo da se ista od toga dogodi. Jedno je ratovati a drugo streljati, muciti, silovati.... Bruka za nas rod.
Kizoki
01.04.2016 - 02:16
not so fast
Sačekajmo obrazloženje presude. Ne bih domišljao ono što u kratkom obrazloženju razloga presude nije saopšteno. Mislim da je poenta veća nešto sasvim drugo. Naime, tužilaštvo je pokušalo da definiše jedinstven zločinački plan ali je istovremeno bilo kontradiktorno jer navodni vođa poduhvata i njegov \"megafon\" nisu imali iste ratne ciljeve. Sud je jednostavno rekao, ako tvrdiš da nečiji politički stav može uzročno-posledično da dovede do krivičnog dela moraš mi pružiti nešto kvalitativno novo i jače od Anastasijevićevih dojava da bih presudio političaru za govore. Ono što je mnogo interesantnije je da veće daje indikaciju da motiv srpske strane rata nije isključivo bio teritorijalan već je rukovođen ciljem zaštite Srba. To je već novota u odnosu na prethodne presude zbog čega treba videti kako će veće u drugom stepenu reagovati ako bude bilo žalbe. Dakle za ovo veće pored teze o master planu etničkog čišćenja i napadu jedne države na drugu postoji neki kontekst raspada države koji nije tako jednostavan. Nekome nije trabo Šešeljev govor da krene, dovoljno je bilo davljenje vojnika u Splitu, ubistva porodice Zec, selotejp, rafinerija Sisak, Lora, bombe po srpskim kućama u Vukovaru, opkoljavanja kasarni. Nije bio neophodan govor Šešelja da krenu na Hrvatsku, Hrvati su se sami dovoljno potrudili. Sve ono što u redovnom repertoaru tužilaštva, Sonje Biserko, Kandićke i ekipe nema. Da je sudsko veće želelo da dotera tezu tužilaštva do krajnjeg apsurda moglo je reći da su ratnohuškački govori Šešelja jednako blizu podstrekivanju na ratne zločine nad Srbima koliko i nad Hrvatima, tj. jednako daleko od krivične odgovornosti. Pa šta to znači kad neko u TV studiju u Beogradu kroz \"zajebanciju\" kaže da će ustašama vaditi oči zarđalim kašikama dok se u Zagrebu uveliko sprovodi teror nad skrivenim \"ćelijama četnika\" poput porodice Zec. Biće da su njegova \"sranja\" pre davala zgodne izgovore. Think about it.