Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kosovo 10 godina kasnije: Životu se fućka za nacionalne interese

Nijedan predsednik, premijer ili važnija ličnost, osim premijera Albanije Edija Rame, nije bio prisutan na proslavi desetogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Prištine, a svaki je častan čovek odbio priznanje Hašima Tačija
Piše: Željko Pantelić
Datum: 23/02/2018

Kosovo 10 godina kasnije: Životu se fućka za nacionalne interese

Zamislite da je predsednik Srbije Željko Ražnatović Arkan, premijer Milorad Luković Legija, predsednik Narodne skupštine Jovica Stanišić, ministar spoljnih poslova Bogoljub Karić a jedina opozicija u parlamentu Boško Obradović i Dveri. Da li ste zamislili? Eto, sada znate kako je normalnim Albancima na Kosovu i zašto i oni odlaze i pored ostvarenog viševekovnog sna o vlastitoj državi. Verovatno naslućujete i zašto nijedan predsednik, premijer ili važnija ličnost, osim premijera Albanije Edija Rame, nije bio prisutan na proslavi desetogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Prištine i zašto je svaki častan čovek odbio priznanje Hašima Tačija.

EU i SAD su pokazale u protekloj deceniji veliko licemerje prema građanima Kosova, ostavljajući ih u kandžama osoba sa debelim kriminalnim dosijeima, od organizovanog kriminala i ubistava do utaje poreza i prevara svih vrsta, i najgoroj vrsti nacionalpopulista. Uprkos prisustvu NATO snaga i Euleksa, građani Kosova mogu da putuju bez viza u samo deset zemalja sveta. Čak su i Srbi u vreme Slobodana Miloševića mogli da putuju slobodno u više država sveta. S druge strane, Tačiju malo ko dolazi i malo ko ga zove u državne posete, a Haradinaja još manje.

Sjedinjenim Državama, velikom sponzoru nezavisnosti Prištine, ne pada na pamet da ukine vize za građane Kosova, što jasno govori šta se zaista krije iza "ljubavnih izjava" Vašingtona. Albanci s Kosova su bili, gledano po broju stanovnika, najzastupljenija etnička grupa među islamskim teroristima u Siriji i Iraku. I EU je indirektno pokazala šta zaista misli o vlastima u Prištini, kada je odobrila viznu liberalizaciju sa Ukrajinom, zemljom u ratu sa četrdeset miliona stanovnika, a blokirala onu sa Kosovom sa manje od dva miliona građana. Dvoličnost EU još je veća ako se uzme u obzir da Euleks radi već deset godina na terenu a Kosovo je i dalje u vrhu svih negativnih lista vezanih za korupciju, pravosuđe, organizovani kriminal itd.

 

Sjedinjenim Državama, velikom sponzoru nezavisnosti Prištine, ne pada na pamet da ukine vize za građane Kosova, što jasno govori šta se zaista krije iza "ljubavnih izjava" Vašingtona


Takođe, deo Strategije EK koji se odnosi na Kosovo ne bi bio značajno pozitivniji i bez intervencije Španije. Jednostavno EU, osim vizne liberalizacije za građane Kosova, nema ništa da ponudi Prištini. Istovremeno, retorička podrška političkih lidera EU nezavisnosti Kosova u potpunosti je ignorisana od biznismena i poslovnih zajednica iz najrazvijenijih evropskih država. Više od 80 odsto i ono malo stranih investicija što stigne na Kosovo je novac Kosovara koji su u međuvremenu postali državljani članica EU i tamo su otvorili svoje male biznise.

Kada se uzme sve prethodno rečeno, postaje jasno zašto je odlazeći šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel govorio u Prištini o tome da Kosovo više nikada neće biti deo Srbije i da Beograd to treba da "prizna" ili "prihvati". To je, u suštini, jedino obećanje koje Evropljani mogu i žele da održe prema Kosovarima. Sve ostalo je na dugačkom štapu. Gabrijel nije mogao da obeća ništa u vezi sa evropskim putem Kosova, čak ni viznu liberalizaciju, a morao je nešto da kaže.

Nesreća Kosova je u tome što su njegovi najveći neprijatelji ne samo oni koji se nalaze na vlasti, Tači, Haradinaj, Veselji, Pacoli, već i oni u opoziciji, poput Aljbina Kurtija. U EU su svesni da je demokratski potencijal Kosova sveden na marginu društva i u par preostalih slobodnih medija, a da je više od polovine mladih ljudi bez posla i nade tempirana bomba koja može da eksplodira u svakom trenutku. Evropska unija ne može da prizna da je njena misija Euleks mizerno propala, a nema ni nameru da gleda kroz prste Kosovarima.

U tom limbu je jasno da jedini argument za zamajavanje masa ostaje nadvikivanje da li je Burundi priznao Kosovo ili ne, da li će Kosovo dobiti vojsku, busanje u prsa da Kosovo više nikada neće biti deo Srbije i podgrevanje ideje o Velikoj Albaniji. A godine prolaze i najbolji mladi Kosovari, kao i Srbi, odlaze s kartom u jednom smeru. Životu se fućka za nacionalne interese.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.