Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kraj politike

Mala smo mi zemlja i za ovoliko suvereniteta. I zato je najbolje da počnemo da se ponašamo kao Česi. Da uhvatimo jedno ili dva nacionalna pitanja, a sve ostalo ostavimo ekonomiji. I birokratiji. Onoj najbrutalnijoj. Onoj koja je Nemačku digla iz pepela svaki put
Piše: Veljko Lalić
Datum: 17/05/2016

Kraj politike

Foto: N1

U Srbiji više nema politike, već borbe za vlast.

Mala smo mi zemlja i za ovoliko suvereniteta. I zato je najbolje da počnemo da se ponašamo kao Česi. Da uhvatimo jedno ili dva nacionalna pitanja, a sve ostalo ostavimo ekonomiji. I birokratiji. Onoj najbrutalnijoj. Onoj koja je Nemačku digla iz pepela svaki put.

Ova zemlja bi bila uspešna kada bi imala 150 Veljka Odalovića i Mikija Mihajlovića. Čitaocima ova imena ne znače mnogo, ali to su te stare birokrate, debejci, ljudi koji vam bez ikakve pompe reše sve stvari. Tu su i one čikice sa Novog Beograda (najčešće s brkovima) koje na kraju uvek odluče kada nekom istekne mandat.

Ti ljudi ne bi dozvolili da se dogodi Savamala. I to je velika razlika. Birokrati su u životu najvažnija pravila, a vlastoljupcu da ih ruši. U Savamali je srušen sistem. I to ne u domicilnom trenutku kada je neka ekipa s fantomkama rušila objekte, već u onom kada je dispečer na telefonu 92 rekao da taj slučaj nije za njih?!

Kako, bre, maskirani ljudi u tri ujutru nisu slučaj za policiju? Sve da mirno - s fantomkama - piju pivo ispred dragstora.

Dok sam čitao tu vest, setio sam se dragog profesora koji mi je jednom, kad sam ga pozvao za mlađeg kolegu, doslovno rekao: "Vidi, nije pametno pustiti novinara, ali da ti znaš, policajcu nikad ne smeš da daš ispit, jer si onda razorio ceo sistem."

Ti ljudi su tako formatirani. Sećam se kad sam jednom davno pozvao Goksija, jedinog momka iz kraja koji je otišao u policiju (na celom Lionu), da napravim neki link za novine, a on samo što me nije uhapsio.

Sve ovo Čalukoviću i meni još ilustrativnije opisao je Nenad Čanak objašnjavajući zašto stalno govori: Koštunica, doktor Vojislav. Imitirao je informativni razgovor, kaže. Ono kad te policajac, makar te znao sto godina, ispituje zvanično. Prezime, ime. Godina rođenja.

Kako se onda oseća policajac kad u istoj nedelji gleda napad na direktora Partizana. Pošto volimo poređenja sa svetom, to je kao da neko pred kamerama napadne direktora Bajerna. I da pokaže srednji prst. I da ga onda policija juri sedam dana, a kada ga uhapsi, da mu ne objavljuje ime, kao da je maloletnik.

Kako smo stigli dovde? Zašto opozicija ne reaguje na penale koji im se nameštaju? Kako je moguće da svi nemaju konferenciju povodom Jure? Partizana? Savamale? Vučić je očigledno u pravu kada kaže da je ovo bitka za skupštinski restoran, a ne za politiku.

Ili je tačna moja teza sa početka teksta - da ovde više nema politike, već borbe za vlast.

Novi aksiom je da Vučič jedini ima politiku. S jedne strane to je istina, pošto on defakto ima politiku, ali s druge strane nije, pošto nikome nije jasno šta je politika njegove stranke. Kako bi sutra izgledao SNS da ga vodi Nikolić? Ili Zorana?

Za njih je dobro dok imaju jakog lidera. I to je OK. Politika postaje balast za stare demokratije. Uostalom, i kod nas su se tri najstarije jedva provukle kroz izbore. DS, DSS i radikali, to su jedine stranke čije glasače možete da nacrtate.

Ljudi zaboravljaju, DS je stariji od SPS-a, 3. februar vs. 17. jul 1990.

Zato je smešno kada mu neki savetuju da promeni politiku. Demokrate ne shvataju jednu stvar: oni nikad nisu imali snagu, osim kada su okupljali opoziciju. I zato je najveći diletantizam kad neko optuži Pajtića za jedini normalan potez u poslednje četiri godine, podršku DSS-u da pređe cenzus. To je Đinđićeva zaostavština. A i zaostavština Tadića, koji je privukao čak i arhineprijatelja, SPS.

Postoji i jedna druga stvar, Vučića ne može da sruši niko ko nije nacionalan. Miloševića nije srušio Đinđić, već Koštunica. Zato on i oseća da mu je najopasniji Koštunica sa laptopom, Jeremić Vuk.

Zanimljiva je i ta teza o mladima. A kada su to mladi bili za demokrate? Oni uvek glasaju za populističke i koloritne stranke. Devedesetih ih nije izvlačio na ulice Đinđić, nego Vuk. Na desnici je veliki uspeh napravio DSS. Kad se vratite u parlament, to je kao kada se vratite iz mrtvih. Šešelj je to uradio i u bukvalnom smislu. Pre njih to je još jedino uspeo Vuk Drašković, koji 2004. nije shvatio da mu je jedina šansa da odmah nekom mlađem ostavi stranku. Da je Šešelj to uradio kada je otišao u Hag, danas bi bio pater familijas srpske vlasti. Sanda ima jednu opciju - da sutra stranku prepusti nekom Milošu Jovanoviću, ili sličnom akademski obrazovanom desničaru. U suprotnom će Dveri da progutaju njih, umesto da bude suprotno.

Dveri su najopasnija grupacija srpske politike. Zato što jedini imaju tako snažnu (a opasnu) politiku. Njih ne može da kontroliše nijedan lider, niti da ih upravlja kako je nekad s ekstremnom desnicom mogao Šešelj. Pogledajte Vučića, za njega glasa blizu dva miliona ljudi, koji o svim strateškim pitanjima razmišljaju drugačije nego on.

Zato premijer toliko odgovara strancima. I to ovakav kakav je sad. Malo oslabljen.

Odgovara i Dačiću koji je u najboljoj poziciji da ode u opoziciju. Kad bi smeo? Dačić, ipak, ne shvata da svaki pokušaj da ojača stranku slabi njegovu poziciju. Socijalisti bi, uostalom, da nema njega, odavno prošli kao stranka Genadija Zjuganova. Mene je zbunilo kada je u kampanju krenuo s Miloševićem, Titom. Bila je to propaganda za sigurne glasače. Kao da Tončeva ubeđuješ da glasa za tebe.

No, ni Dačić ni opozicija nikako da shvate ko je glavni krivac zašto su tu gde jesu. Vučić. Šta vi imate da pričate s nekim ko ima skoro 50 odsto glasova. Dok ga ne svedete na 40, to je igra mačke i miša. Politička borba je kao kad tigra povučete za rep. I to bengalskog, što bi rekao Tijanić.

Posle ovih izbora, setio sam se njegovog poslednjeg intervjua za Nedeljnik.

"Vučić ima još dve godine do gunđanja, tri do ozbiljnog ukrupnjavanja otpora, četiri do finalnog sukoba s inercijom i završnog računa prvog kruga", rekao je Čalukoviću u diktafon.

I sad brojte. Te 2013. Vučić je bio apsolutni pobednik. Hvalila ga je i Vesna Pešić. Ozbiljno gunđanje počelo je prošle godine "Helikopterom" i drugim aferama. Ukrupnjavanje očigledno počinje ove godine podrškom Dverima, da bi "finalni sukob prvog kruga" usledio u drugom krugu predsedničkih izbora sledeće godine.

Tijanić je dodao da će sve zavisiti od Vučićeve isporuke rezultata.

Jer, Srbi više veruju šnicli nego rečima.

Samo da se ne zaglave u skupštinskom restoranu...


Ukupno komentara: 6



Sva polja su obavezna.



Vilota
17.05.2016 - 21:30
Kraj!
Brutalni skener društva. Glavni urednik nedeljnika Nedeljnik najbolji novinar u Srbiji. I kraj!
Luka
18.05.2016 - 12:16
Sjajno.
Dovoljno duboko i oštro da mi je muka od kratke pameti...
Данко Б. Марин
18.05.2016 - 12:16
Онако уз ћевапе ....
Скупштина Србије је банду СНС примила без избора у своје клупе....- ко се данас сећа тих лопова који сад постају разбојници и шта очекивати од потом намештених избора и самонамештених изрода демократије у квазидржави Србији?
Predrag
18.05.2016 - 12:16
Dopuna
Članak je zanimljiv ali nepotpun. Pokret Dosta je bilo nije ni pomenut, kao da ne postoji, a probio je cenzus. Da li autor članka smatra da je taj pokret nebitan ili ga namerno \"zaobilazi\".
Cakma
18.05.2016 - 12:16
Veljko Odalovic
Veljko Odalović nije baš iz te diskretne priče. On, njegov kum Veselin Sjekloća i veliki prijatelj Bojan Radovanović su imali i još uvek imaju svojih svetlih trenutaka - neki od njih blješte poput Svamale.
01.06.2016 - 20:08
Da,
trebalo je po svaku cenu da pomene Radulovica. Jer bi kao dobro obavesteni novinar sa iskustvom trebalo da vec zna. Da je Radulovic skuvan u istoj kuhinji u kojoj i Vucic. I svi pre njega. Svi znacajni, naravno. Radulovic i jos neko, ne znam ovog momenta ko, ce u sledece dve godine da \"rastu\". I bice spremni da u nekom momentu, za najkasnije pet godina, a verovatno ranije preuzmu \" razocarane\" glasace trenutno vladajucih. I opet sve u krug. Privid promena, privid vlasti, privid napretka, privid postenja. Laz, laz i samo laz. I poneka mimikrija. Jos od Nemanjica se vladari, stvarni vladari, Srbije vise ne prezivaju na \"ić\". Ko razume shvatice.