Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Ekonomija

Najveće ekonomsko istraživanje "Srbija 1890 - 2036": Kako živimo. Kako smo živeli. Kako ćemo da živimo

Koren našeg zaostajanja leži u 19. veku (i ranije), kada je Srbija krenula sa veoma niske baze (pred kraj tog stoleća imali smo tek nekoliko desetina fabrika). Ni tokom dobrog dela 20. veka obim uvođenja novih tehnologija nije bio kao na Zapadu, što je dodatno produbljivalo zaostajanje. Periodi kao što su dvadesete, druga polovina tridesetih, te 1950-1980, bili su vreme industrijalizacije, ali su prekratko trajali
Piše dr Goran Nikolić
Datum: 05/10/2016

Najveće ekonomsko istraživanje "Srbija 1890 - 2036": Kako živimo. Kako smo živeli. Kako ćemo da živimo

Životni standard nam je bolji nego ikada, a po tom pokazatelju smo pri dnu Evrope bez ozbiljnih izgleda da se sa tog mesta pomerimo u dogledno vreme. To je sažet na odgovor na pitanje kakva je ekonomska stvarnost Srbije danas. On je samo naizgled kontraintuitivan i kontradiktoran.

Za mnoge je iznenađujuće da se kroz istoriju moderne Srbije (od 1804) situacija nije bitnije menjala po pitanju relativnog ekonomskog pozicioniranja naše zemlje. Od Karađorđevog nacionalno-revolucionarnog pokreta, koji prema poznatom američkom istoričaru Timotiju Snajderu u globalnom značenju prevazilazi Francusku revoluciju, do aprila 1941. Srbija je bila na "pravoj strani istorije". Potonji period, dug skoro šest decenija, sve do 2000, možemo nazvati i "vremenom zaglupljivanja", a glavno obeležje mu je ideološki utemeljen antidemokratski karakter.

U poslednjih 16 godina naše najvažnije društveno dostignuće je raskid sa destruktivnim, anticivilizacijskim ideologijama. Naravno, nije Srbija u toku protekla više od dva veka, ne računajući famoznih 60 godina totalitarizma, bila zemlja koja je ispunjavala najviše demokratske standarde, ali je ipak pokušavala, neretko i dosta dobro, da kopira iskustva zapadnih demokratija. Najvažnije sa ekonomskog stanovišta jeste to da se, izuzimajući period tzv. socijalističke izgradnje, Srbija manje-više pridržavala osnovnih ekonomskih postulata kapitalizma (već je knez Miloš Obrenović podelom zemlje seljacima praktično ukinuo feudalizam, što je za evropske okvire tada bilo gotovo revolucionarno). Glavna stvar je to da je privatna svojina, bez koje nema pokretačke motivacione snage nijednog uspešnog ekonomskog sistema, bila poštovana (seljaci su često bili spremni da daju život u sukobu sa komšijom sporeći se gde je međa, metar iznad hrasta ili baš na njemu).


Nije Srbija u toku protekla više od dva veka, ne računajući famoznih 60 godina totalitarizma, bila zemlja koja je ispunjavala najviše demokratske standarde, ali je ipak pokušavala, neretko i dosta dobro, da kopira iskustva zapadnih demokratija

 

Potencira se da smo siromašni zbog korupcije, iako je ona u Srbiji prosečna u odnosu na nivo razvoja. Naglašava se da je ogroman problem nedostatak "sistema", iako nema zemlje koja je prvo ustanovila efikasne institucije pa postala bogata

 

Nekada smo za razvijenim evropskim zemljama zaostajali 150 godina, a danas
Nekada smo za razvijenim evropskim zemljama zaostajali 150 godina, a danas "samo" pola veka
U štampanom izdanju pogledajte još ekskluzivnih infografika

 

Godine 1870. Srbija ima upola niži BDP od mađarskog dela Austrougarske, te nešto manji i od Rumunije. I dve decenije kasnije situacija je slična, baš kao i 1913. Rumuniju "prestižemo" 1938, ali nam je životni standard upola slabiji od mađarskog ili poljskog, te čak četiri puta niži od onoga u zemljama Zapadne Evrope

 

Ljudi su skloni da potiskuju loša sećanja, tako da redovi za benzin, kafu ili deterdžent osamdesetih, ili teška beda u posleratnoj SFRJ, imaju znatno manji uticaj na vrlo pozitivan narativ o socijalizmu i Jugoslaviji, koji je pre svega vezan za sedamdesete 

 

CEO TEKST UZ MNOŠTVO TABELA I INFOGRAFIKA U ŠTAMPANOM IZDANJU NEDELJNIKA OD ČETVRTKA 6. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET


 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Pero
07.10.2016 - 10:23
kulturološki problem
Smatram da je najveći problem Srbije je kulturološke prirode. Koren svega je nedostatak građanskog društva. Kod nas se savremeni trendovi moraju nametati -to je problem. Srbija je zemlja bila zemlja seljaka. U 20 veku odigrala se veoma brza urbanizacija i veliki priliv iz sela u gradove, što znači da je građanska kultura potisnuta i stvorena je neka polukultura/subkultura između sela i grada. I naravno umesto da se podstiče građanski duh neguje se ta subkultura, jer taj kulturni procep omogućava opstanak nakaradne elite. Čitav naš odnos prema životu baziran je na subkulturi, koja čak vuče neke plemenske karakteristike. Dovoljan dokaz je da težimo da imamo poglavicu na čelu države, probleme najlakše rašavamo silom, svaki kolektivizam se nagrađuje i precenjuje, svaki individualizam se guši i podcenjuje, društveni status se stiče podobnošću a ne individualnim vrednostima. Srbija, da bi se ekonomski preporodila, prethodno treba da doživi građanski i kulturni (civilizacijski) preporod. Ne možete imati modernu državu i ekonomiju sa narodom na nivou plemenske svesti. Samo naše poimanje nacije je kulturološki problem ovog društva. Moderne nacije se oslanjaju na državu a ne na poreklo. Koren ne valja... i nažalost, time se niko ne bavi.
Srb
07.10.2016 - 10:24
hmmm
Zanimljivo da se nigde Milan Stojadinovic ne spominje ,kada je Srbija bila sila!