Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

Nikita Bondarev: Ni na jednim drugim izborima nije ovoliko korišćen "ruski faktor"

Ovaj analitički materijal posvećen srpskim parlamentarnim izborima faktički se u celini sastoji od demantovanja i raskrinkavanja. Za to nije kriv autor, kome nije cilj da obavezno nešto demantuje i raskrinkava, nego je takva svakodnevnica savremene Srbije.
Piše: Nikita Bondarev
Izvor: ruskarec.ru
Datum: 05/05/2016

Nikita Bondarev: Ni na jednim drugim izborima nije ovoliko korišćen "ruski faktor"

Ovaj analitički materijal posvećen srpskim parlamentarnim izborima faktički se u celini sastoji od demantovanja i raskrinkavanja. Za to nije kriv autor, kome nije cilj da obavezno nešto demantuje i raskrinkava, nego je takva svakodnevnica savremene Srbije.

Počnimo od demantija

Demanti prvi. Srpske novinske agencije, kao i ruske agencije koje preuzimaju od njih vesti, tvrde da je „ubedljivu pobedu" na izborima odneo aktuelni premijer Aleksandar Vučić sa svojom strankom naprednjaka (SNS). U stvarnosti, međutim, čak i u svom sadašnjem „prelaznom" vidu, tj. pre ponovljenog glasanja, sastav parlamenta obećava da će u najmanju ruku biti težak za vladajuću stranku. To se naročito jasno vidi po kontrastu sa Skupštinom prethodnog saziva 2014-2016, kada se parlament sastojao od vladajuće SNS, njene saveznice SPS i jednog „parčeta" podeljene Demokratske stranke (DS), čije „komade" predvode bivši premijer B. Tadić i bivši gradonačelnik Beograda D. Đilas. Drugim rečima, to je faktički bio parlament bez opozicije, bez alternative vladajućoj stranci. Upravo to odsustvo alternative omogućilo je premijeru Vučiću da provuče kroz parlament nekoliko veoma nepopularnih projekata - konkretno, da ratifikuje sporazum o logističkoj podršci NATO-u. U Skupštini novog saziva neće biti ni govora o odsustvu alternative Vučiću. U parlament je prošla Radikalna stranka Vojislava Šešelja (SRS), koga je Haški tribunal opravdao, kao i pokret „Dosta je bilo" koji oponira Vučiću sa liberalnih pozicija, na čelu sa bivšim ministrom finansija Sašom Radulovićem, a defakto je u parlament prošla i patriotska koalicija Dveri - DSS, mada je situacija sa njihovim glasovima i dalje nejasna. Ali u principu je i sam Šešelj dovoljan da poljulja monopol vladajuće partije u parlamentu. Takođe je neophodno uzeti u obzir da je koalicija oko Vučićeve partije znatno manje homogena nego u prethodnom sazivu Skupštine. Ta koalicija, nazvana „Srbija pobeđuje", obuhvata, između ostalih, i nedavno formiranu Srpsku narodnu partiju (SNP) na čelu sa Nenadom Popovićem. Popović je nekada bio član DSS, godinama je bio potpredsednik parlamenta i opumonoćenik za veze sa Rusijom. On je živeo i studirao u Rusiji, dobro je poznat u ruskim političkim i poslovnim krugovima, i sam za sebe u šali kaže da je on „ruka Moskve". Pred izbore se Popović zaklinjao svojim biračima i svojim ruskim prijateljima da će podržavati Vučića samo dok se ovaj drži politike neutralnosti i jačanja odnosa sa Rusijom. Ukoliko se premijer nameri da uđe u NATO, prizna nezavisnost Kosova ili da se pridruži sankcijama koje je Evropa uvela Rusiji, Popović je obećao da će izaći iz vladajuće koalicije. Naravno, neko će reći da je to samo predizborno obećanje. Bilo kako bilo, činjenica je da će u novom parlamentu biti zastupljena opozicija svih boja i ukusa, uključujući i opoziciju unutar koalicije „Srbija pobeđuje".

Demanti drugi. U prvim satima posle izbora pojedini zapadni, a za njima i ruski mediji saopštili su da se „Šešelj povukao". Reč je o izjavi lidera radikala da postoji mogućnost saveza sa vladajućom strankom. Tačno je da Šešelj nije odbacio mogućnost saveza sa Vučićem. Ali šta je on rekao doslovce? „Spremni smo da sarađujemo sa onima koji su protiv ulaska u EU i koji su za integraciju sa Rusijom", rekao je Šešelj. S obzirom da je ulazak Srbije u EU (uz istovremeni neulazak u NATO) jedna od najvažnijih tačaka predizbornog programa Vučićeve partije, o alijansi radikala i vladajuće stranke ne može biti ni govora. I inače treba imati u vidu da je Vojislav Šešelj čovek takvog karaktera da nije sklon članstvu u koalicijama i savezima. Za njega je karakteristično neprekidno traganje za neprijateljem u bližem i daljem okruženju, isto kao i ambicije vođe. U tom smislu je indikativno što pristalice Šešelja zovu „vojvoda". Sve te lične osobine ne samo da nisu „omekšale" tokom godina boravka pod istragom u Haškom tribunalu, nego su, naprotiv, postale još izraženije. Prema tome, od Šešelja se može očekivati na prvom mestu uporna borba sa saborcima/suparnicima iz patriotskog tabora, na drugom oponiranje vladajućoj partiji, i na trećem raskrinkavanje lokalnih liberala i zapadnjaka. Upravo tim redom. Ako on i uđe u neku koaliciju sa SNS, neće u njoj dugo ostati. Par meseci, najviše pola godine, a onda će ćudljiva fantazija neizbežno odvući Šešelja u tabor opozicije.

A sada nekoliko konstatacija

Pravi pobednik na ovim parlamentarnim izborima je lider pokreta „Dosta je bilo" Saša Radulović. Ne po broju glasova, ali svakako po reputaciji koju je stekao u predizbornoj kampanji i postizbornom haosu. Radulović je dobio svega šest i kusur procenata glasova, ali za političkog početnika je to prilično dobar rezultat. U velikim gradovima, i konkretno u Beogradu, Radulović je postigao bolji rezultat od vladajuće stranke. Njegova predizborna kampanja je svakako bila najkreativnija, i on se pri tome uzdržavao od napada na druge opozicione partije, za razliku, recimo, od Šešelja. Mnogi su bili iznenađeni što je Radulović učestvovao u masovnim protestima 28-29. aprila, iako su ih organizovale Dveri i DSS. I pored liberalnih političkih stavova i orijentacije na Zapad, Radulović je izašao na tribinu zajedno sa liderima patriotske koalicije, podržao protest Dveri i DSS-a protiv apsurdnih odluka RIK-a. I to je učinio iako je sam on obezbedio siguran ulazak u parlament, tako da bi po logici stvari trebalo da gradi odnose sa vladajućom strankom umesto što podržava Dveri. Ali on se odlučio da postupi kako je postupio. Radulovića tretiraju kao američku kreaturu, i to je najverovatnije istina. U svakom slučaju, on je dugo živeo, studirao i radio u SAD i Kanadi. Poznato je da je među svim srpskim političarima upravo on najradije viđen gost u američkoj ambasadi. Ali on pri tome ne zazire od pružanja podrške srpskoj patriotskoj opoziciji, ako ne u celini, onda bar po nekim konkretnim pitanjima. Nema sumnje da je to političar koji je po svojim ubeđenjima i ličnoj harizmi blizak pokojnom Zoranu Đinđiću. On je liberal koji ume da se dogovara sa patriotama, zapadnjak koji smatra da sve odluke o integraciji Srbije u nadnacionalne strukture poput EU i NATO treba da se donose isključivo po principu vox populi. Radulovićevu reputaciju u patriotskim krugovima, neočekivano dobru za jednog liberala, potkrepljuje i činjenica da je on izbeglica iz Bosne, i da je njegov otac, oficir Jugoslovenske narodne armije, poginuo u uličnim borbama u Sarajevu. Sve u svemu, pred tim čovekom je sjajna politička budućnost, naročito ako mu pođe za rukom da sačuva dobre odnose ili bar međusobno poštovanje sa patriotskom opozicijom.

Druga konstatacija. Ni na jednim drugim izborima u Srbiji nije tako aktivno korišćen „ruski faktor". Kako se slikovito izrazio jedan ruski politikolog, različite političke stranke, uključujući i vladujuću SNS, tokom čitave izborne trke bavile su se isključivo time što su mlatile jedna drugu Putinovim portretima. Ta tvrdnja nije daleko od istine. I vladajuća partija i opozicione stranke patriotske orijentacije činile su sve što je bilo u njihovoj moći kako bi demonstrirale bliskost sa Moskvom. Stav Rusije po tom pitanju formulisao je početkom aprila potpredsednik Državne dume Sergej Železnjak. On je izjavio da Rusija podržava sve srpske partije koje se zalažu za jačanje odnosa Srbije i Rusije - kako vladajuću, tako i opozicione stranke. U znak te podrške potpisani su sporazumi o saradnji između „Jedinstvene Rusije" i niza srpskih opozicionih patriotskih partija, uključujući i koaliciju Dveri - DSS. Sličan sporazum sa vladajućom SNS „Jedinstvena Rusija" je potpisala još 2012. godine. Nažalost, ruski zvaničnici, po mom mišljenju, nisu uvek uspeli da budu na visini tog mudrog i odmerenog stava. Na primer, pred izbore su Beograd zvanično posetili Konstantin Kosačov i Sergej Železnjak, što su srpski birači zahvaljujući lokalnim medijima protumačili kao da Moskva pruža nedvosmislenu podršku vladajućoj stranci, iako su te posete imale sadržaj koji formalno nema nikakve veze sa izborima. Prema ocenama pojedinih srpskih eksperata, posete ruskih političara mogle su doneti izvestan procenat glasova vladajućoj koaliciji zahvaljujući onoj kategoriji birača koja do poslednjeg trenutka ne zna za koga će konkretno glasati.

I najzad, posebno treba pomenuti delovanje srpskih političkih marginalaca, koji parazitiraju na patriotskoj ideologiji, pre svega delovanje partije „Treća Srbija". Ta patuljasta stranka, koja na izborima nije uspela da prikupi više od 0,5% glasova, bila je neverovatno aktivna upravo kada je reč o odnosu prema Rusiji. Oni su smislili sledeće „lukavstvo": u ruskim medijima (konkretno je bilo angažovano izdanje „Argument? i Fakt?", zatim internet-portal „Federal?noe agentstvo novoste?" i drugi resursi) iznosi se apsolutno subjektivna informacija po kojoj se lider te partije Miroslav Parović prikazuje kao jedini pravi prijatelj Rusije u Srbiji, a koalicija DSS - Dveri kao agenti CIA i svetskih moćnika. Zatim se ta informacija štampa na srpskom jeziku i prikazuje kao stav ruskih zvaničnika, viđenijih politikologa i medija bliskih lično predsedniku V. Putinu. Autor većine tih beležaka je mladi Rus po imenu Vladimir Zotov, inače prijatelj lidera „Treće Srbije" koji se u poslednje vreme predstavlja kao „politikolog iz Beograda". Potpuno je očigledno da je jedini cilj i smisao takvih publikacija bilo podrivanje reputacije koalicije Dveri - DSS. Kako pokazuju rezultati glasačkih listića koji su dosada obrađeni, te insinuacije nisu pomogle samoj „Trećoj Srbiji", ali su nanele ozbiljan udarac reputaciji pokreta „Dveri". Mi ne možemo sa sigurnošću reći šta je konkretno bio glavni motiv onako dosledne i zlobne medijske kampanje protiv Dveri. Možda je to lična osveta i obračun, s obzirom da je Parović svojevremeno bio član Dveri, ali se posvađao sa rukovodstvom i napustio taj pokret. Možda je u pitanju najobičnije izvršavanje političkog zadatka. Toj situaciji i njenom negativnom uticaju na rusko-srpske odnose bilo je posvećeno otvoreno pismo direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) L. P. Rešetnjikova, objavljeno kako na sajtu RISI, tako i na sajtu Ruska reč. Nažalost, prikrivena zloupotreba ruskih medija, koji se često ne razumeju u političke realije Srbije, nastavljena je i posle publikacije tog pisma, i štaviše, još uvek je u toku...

Izvor: Ruska reč

 




Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Данко Б. Марин
06.05.2016 - 15:42
Онако уз ћевапе ....
Скупштина Србије је сада шоу наказа, \"FREAK-SHOW\" најнижи ниво хумора - брката жена вади сису и сл.... Требали смо 5.октобра и темеље јој извадити и простор вратити онима који су испод ње сахрањени, тамо је било турско гробље...