Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Pank, partizani i dve akademije

Kod nas su pank i novi talas na neki način promenili medije i stvarnost, pa su ga priznali čak i omladinski politički funkcioneri. Na početku, u Beogradu se puštao u Cepelinu, a onda je došla Akademija i mi naivni koji smo mislili da će se ključni trenuci odigrati baš na Akademiji na kraju Kneza.
Piše: Branko Rosić
Datum: 31/10/2016

Pank, partizani i dve akademije

Praznici i jubileji prolaze pored nas. U prošlu sredu opališe pametni telefoni po statistima partizanima na Terazijama i posle nekoliko minuta su već bili obešeni. Ne na Terazijama, već po fejsbuku. Istog dana našao sam se na konferenciji povodom koncerta Ijana Gilana na kojoj su bili oni sa dobrom memorijom, jer to se i tražilo od teme u kojoj je bio pevač benda Dip Parpl, ali im je trebalo vremena da skapiraju da se radi o prazniku grada i oslobođenju Beograda.

Tako je ta sreda bila dan zaboravljenog jubileja baš kao što je to bila prošla subota. Na taj dan, pre četrdeset godina izašao je prvi pank singl "New Rose" grupe Damned. Bilo je to zvučno rađanje pokreta. Okej, već je sve zabeleženo i rečeno. Bile su to godine kada su u Britaniji pucale nezaposlenost i Irska republikanska armija. Pucale su i kese pune smeća na ulicama Londona jer je sindikat đubretara štrajkovao. Bilo je to praskozorje onoga što će se kasnije nazvati "tačerizam", era vladavine Margaret Tačer koja je uspela da sredi stvar. Pank se pojavio dve godine pre Tačerke, a dočekao je njen mandat sa snažnim prezirom. Kada se pogleda čitav taj "tačerizam" i "reganizam", vidi se da je to bilo snažno obnavljanje konzervativizma, jer su godine slobode (sedamdesete) donele AIDS i svakojake stvari. Onda dobiješ papu iz Poljske, propalog glumca za predsednika Amerike koji ide na grob umrlom vojniku Vermahta, i englesku baronesu koja napravi još veću razvalinu na kanalu između dve klase.

Ni pank nije mogao da zaustavi taj globalni proces novog konzervativizma, ali je bio poslednji bunt u savremenoj kulturi, a naročito u rokenrolu koji je posle toga postao čista konfekcija i biznis. To je i normalno, jer treba zaraditi. Po teorijama zavere pank nije bio nikakav bunt već pokret koji su izmislili prodavci muzičkih instrumenata koji su ohrabrili slabo sviračko znanje pankera da bi klincima prodali što više gitara i bubnjeva. Po Megi Tačer je bila opasnija teorija zavere po kojoj je pank nastao u sovjetskim laboratorijama. Danas su pank možda Asanž i Vikiliks, ali i majice pank benda Ramons iz kolekcije H&M koje nose pop-folk pevači i oni koji ne znaju nijednu pesmu tog benda.

Kod nas su pank i novi talas na neki način promenili medije i stvarnost, pa su ga priznali čak i omladinski politički funkcioneri. Na početku, u Beogradu se puštao u Cepelinu, a onda je došla Akademija i mi naivni koji smo mislili da će se ključni trenuci odigrati baš na Akademiji na kraju Kneza. A ne oko one Akademije na sredini iste ove ulice.

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



АМ
02.11.2016 - 11:39
Стереотипи нису мртви
Једно те исто. Ето такви смо ми да ни панк није успео да нас промени.
Travis Bickle
02.11.2016 - 16:02
Pank...
...je nositi šajkaču u Ana 4 Pištolja.
sneyana
05.11.2016 - 12:03
Ramons
Da li nam ostaje samo nostalgija? Da pustimo na sred Terazija Ramonse, što da ne? Pevaljke i \"pevači\" ionako ne znaju da igaju ni kolo a kamoli šta je pank. Vole da nose šareno i naštampano. Skinite majice. Pozdrav.