Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Pašće krv i zavladaće mir: Posle hapšenja majke Luke Bojovića svi pričaju o krvnoj osveti

Šta je danas krvna osveta? Zov plemenskog ili poraz države? Gde se zadržala, po čemu se razlikuje od obične osvete? Zašto se u nekim krajevima i dalje tretira kao najuzvišeniji oblik starozavetnog samopotvrđivanja časti, porodične pripadnosti i bega u plemenski kolektivitet? Gde se još živi uz maksimu "ko se ne osveti, taj se ne posveti".
Pišu: Stojan Drčelić i Stanko Stamenković, arhiva Nedeljnika
Datum: 28/07/2017

Pašće krv i zavladaće mir: Posle hapšenja majke Luke Bojovića svi pričaju o krvnoj osveti

Foto: Profimedia

Hapšenje Anđelke Bojović majke Luke Bojovića zbog sumnje da je pripremala ubistvo Ratka Koljenšića, optuženog za ubistvo njenog mlađeg sina Nikole ponovo je aktuelizovalo fenomen krvne osvete.

Anđelka je celu svoju profesionalnu karijeru provela na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, gde je bila profesor crtanja i slikanja. Iza sebe ima dvadesetak samostalnih i više od sto grupnih izložbi, u zemlji i inostranstvu. Njenim stopama krenula je i ćerka Marija, koja je takođe završila slikarstvo. Umetnost međutim nije bila sudbina ove porodice.

U aprilu 2013. u Beogradu je ubijen Anđelkin mlađi sin, Nikola. Kako je utvrđeno istragom, Nikola je likvidiran u ratu koji je Luka Bojović vodio sa crnogorskom porodicom Šaranović. U tom ratu, osveta je išla za osvetom. Ubijen je u ime osvete za ubistvo Branislava Šaranovića. Ubistvo je naredio i organizovao brat Branislava Šaranovića, Slobodan. Brat za brata...

Šta je danas krvna osveta? Zov plemenskog ili poraz države? Gde se zadržala, po čemu se razlikuje od obične osvete? Zašto se u nekim krajevima i dalje tretira kao najuzvišeniji oblik starozavetnog samopotvrđivanja časti, porodične pripadnosti i bega u plemenski kolektivitet? Gde se još živi uz maksimu "ko se ne osveti, taj se ne posveti".

"Mi dugujemo krv. Glave naših muškaraca vrede samo unutar zidina, u kući i dvorištu, jer kodeks ne dozvoljava osvetu na kuć- nom pragu. Živimo poput osuđenika koji čekaju izvršenje smrtne kazne i znamo - nade za pomirenje su male. Ne govorim u ime muškaraca, to se ovde ne sme, ali verujem da ni mi njima ne bismo dali oprost. Pala je krv, pašće i naša, a onda će zavladati mir."

Tiho, pognute glave, bledog neosunčanog lica, kao da govori u čvor marame, pomirljivo i nekako odsutno objašnjava mlada Albanka iz sela pedesetak kilometara južno od Prištine kako dve godine u strahu od krvne osvete ne pušta dvojicu sinova nigde van kuće.

 

Pročitajte i:

Ispovest Nikole Kaluđerovića koji je ubio dvoje ljudi zbog krvne osvete


Ćerka ide u školu, mada je iz opreza odvode i sačekuju, ali dečaci bez pratnje policajaca iz Euleksa ne mogu nigde jer komšijska porodica kojoj krv duguju nije od osvete isključila mušku decu. U ovom slučaju krvna osveta je najavljena zbog ubistva iz tradicionalnih razloga na ovim prostorima - međe. Poziva se na kanon Leke Dukađinija koji kaže "ukoliko jedan čovek ubije drugoga, muški član porodice mora uzvratiti istom merom".

Običajno pravo međusobnih osveta među porodicama i plemenima prisutno je još uvek u Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Siciliji, Korzici, južnim ruralnim delovima Srbije i Škotske, Iraku, Libiji i Avganistanu i u neku ruku je pretrajalo sve države i sisteme.

Sa druge strane, sve se modernizovalo i reformisalo, pa krv danas češće pada zbog kućne narko-radinosti i podele plena, nego zbog krupnih reči i trivijalnih razloga kakve su međe, bunari ili komad livade.

Svejedno, u Albaniji trenutno više od 2.000 mališana ne ide u školu iz straha od krvne osvete. Koliko se na osvetu čeka svedo- či slučaj 80-godišnjeg Albanca koji je u klasičnoj sačekuši u Albaniji ubio svog vršnjaka namirivši tako dug u krvi za ubistvo svog dede od pre 70 godina.

Valtazar Bogišić, autor "Opšteg imovinskog zakonika za knjaževinu Crnu Goru", pisao je da je osveta tamo gde je pleme. Pravila po kojima je običaj krvne osvete poštovan u stara vremena bila su veoma stroga. U Crnoj Gori i severnoj Albaniji osnovno načelo osvete bilo je "glava za glavu, krv za krv". A njeni glavni uzroci "odbrana lična i bližika, tj. roda, od protivnika".

U početku, krvna osveta je bila obaveza šireg kruga bratstva, porodice, a kasnije su pod obavezom bili samo otac, braća, sinovi. Pravilo je bilo da od krvne osvete strada krivac, dakle onaj ko je ubio, a ukoliko to nije iz nekog razloga bilo moguće učiniti, onda se porodica žrtve svetila krvnikovom ocu, braći, sinovima...

Ali, žene i deca su bili pošteđeni. Ubiti nekoga u svojoj kući bilo je nečasno. Važno načelo u krvnoj osveti je i davnašnji umir krvi, u stvari, oproštaj "dužne krvi". Taj običaj izmirenja trebalo je da sprečikrvoproliće čitavih porodica i bratstava.

U albanskom društvu krvna osveta je opstala do danas, čak i pored "Novog kodeksa časti" koji su usvojile plemenske starešine najbrojnijih i najpoznatijih porodica na severu Albanije. Ovaj kodeks je skup tzv. nepisanih zakona koji bi trebalo da iskorene običaje krvne osvete, pre 600 godina utvrđene u Kanonu Leke Dukađinija.

Etnolog Bojan Jovanović, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, kaže za Nedeljnik da se krvna osveta događa u slučaju niskog poverenja u državu i utiska da ne čini ništa da kazni zločinca

"Krvna osveta je najizrazitija u zajednicama ustrojenim na plemenskoj osnovi. Zajednica štiti svog člana jer smatra da je napad na pojedinca napad na ceo kolektiv. I ukoliko ne može da se osveti izvršiocu, sveti se nekom iz zajednice iz koje je potekao atak", kaže Jovanović.

On kaže da je čitava ljudska istorija obeležena krvnom osvetom i napominje da postoji obred pomirenja. Krv koja je pala obično se naplaćuje u novcu i materijalnim dobrima, a između porodica koje su bile zavađene neretko dolazii do krvnog srodstva.

Advokat Ivan Bajazit objašnjava da u Srbiji u poslednjim decenijama nije zabeleženo mnogo slučajeva krvne osvete, dok drugih vrsta bezobzirnih ubistava iz osvete ima na pretek.

 

Bela košulja

Nekad je postojalo pravilo da- ako neko želi da osveti krv svog ubijenog brata, sina, oca, rođaka... - na dan njegove sahrane obuče belu košulju i tako poruči ubici, familiji i svim meštanima da će bitiosvete. Bio je to znak za sve roditelje da zabrane deci druženje sa potencijalnom metom jer nije retkost da tokom krvne osvete bude i "kolateralnih žrtava".


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.