Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Pobuna Albanaca na Kosovu i Metohiji (1981): Događaji koji su menjali Srbiju (65)

Bio je to dotad najžešći sukob Srba i Albanaca na Kosovu - slične demonstracije održane su novembra 1968, ali mnogo manjeg intenziteta
Datum: 15/02/2018

Pobuna Albanaca na Kosovu i Metohiji (1981): Događaji koji su menjali Srbiju (65)

Protesti 1988. u Prištini, foto Profimedia

Kosovo republika! - bio je poklič koji se sa Univerziteta u Prištini, gde su većinu studenata činili etnički Albanci, proširio prvo Prištinom, a potom i ostalim gradovima tadašnje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Albanci su zahtevali da im se prizna status konstitutivnog naroda u Jugoslaviji (dotad su bili podvedeni pod „narodnost"), a da SAP Kosovo postane sedma republika SFRJ.

Bio je to dotad najžešći sukob Srba i Albanaca na Kosovu - slične demonstracije održane su novembra 1968, ali mnogo manjeg intenziteta - i prvi put da je na demonstrante u Jugoslaviji poslata Jugoslovenska narodna armija. To je dovelo do eskalacije nasilja, u kojem je poginulo nekoliko desetina osoba, uglavnom etničkih Albanaca, ali i sve većeg nasilja albanskog stanovništva nad srpskim, posebno u manjim mestima na Kosovu.

Demonstrante je podržao Enver Hodža i njegov staljinistički režim, ali imali su i simpatije nekih unutar Jugoslavije, među kojima je prednjačilo slovenačko rukovodstvo.

Demonstracije su započele gotovo bezazleno, 11. marta 1981. u kantini studentskog doma, gde je kao povod poslužio loš kvalitet hrane. Ispočetka su izvikivane isključivo parole socijalne prirode, da bi se potom počele izvikivati parole koje ukazuju na položaj Kosova u Jugoslaviji („Trepča radi, Beograd se gradi").

Nova eskalacija dogodila se kada je na Kosovo 26. marta došla Štafeta mladosti. Dotada rutinska režimska manifestacija, na kojoj su nošene Titove slike, iskorišćena je za masovna okupljanja. Izvikivane su parole „Kosovo republika", „Živeo Adem Demaći" i „Sloboda, jedinstvo, demokratija".

Jugoslovenski vrh je ocenio ove demonstracije i njihov slogan kao „pretnju teritorijalnom integritetu i suverenitetu Jugoslavije". Tadašnje Predsedništvo SFRJ je 2. aprila proglasilo vanredno stanje na Kosovu i poslalo JNA, uključujući i oklopne jedinice, s ciljem da uspostavi red. Demonstracija sile bila je dovoljna da se do sutradan neredi počnu smirivati, iako su u nekim gradovima na Kosovu zabeležene 30. aprila, a poslednja od njih 17. maja.

Na Kosovu je prema JNA zato počeo da prevladava neprijateljski stav, jer je shvatana kao sredstvo za vraćanje omražene srpske vlasti u tu pokrajinu. Taj se stav s vremenom počeo širiti u drugim delovima Jugoslavije, pre svega u Sloveniji, gde je porasla bojazan da bi se kosovski presedan, odnosno korištenje vojske u političke svrhe, mogao iskoristiti da se toj republici oduzmu ovlašćenja koja je stekla Ustavom 1974. godine.

 

≤ PRETHODNO

≥ SLEDEĆE

 

*Feljton iz knjige "100 događaja koji su promenili Srbiju"

 

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Aleksandar
17.02.2018 - 22:06
Samo ono sto im je obecano
Drugovi Albanci su trazili samo ono sta im je obecano na kongresu KPJ 1928 god u Drezenu i za sta su se borili i izborili za vreme II sv.rata bilo na strani balista bilo na strani drugova partizana. Konacno ostvarenje obecanja koje su dobili na tom kongresu jeste 1999 kad su im kolege iz KPJ tj naslednice partije predale Kosovo i povukli sve Srbe sa Kosova. Time je izvrseno obecanje dato 1928 uz malu kamatu koja podrazumeva da tamo vise Srba nema sto drugovima Albancima jos vise odgovara. Vecna slava svim nevinim i nesrecnim ljudima koji su stradali kao posledica ostvarenja cilja iz kongresa KPJ 1928.