Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

"Ponižen, uvređen, pretučen...": Kako je oslobodilac Beograda 1918. dočekao oslobođenje 1945. godine

Priča o vojvodi Petru Bojoviću koji je preminuo 19. januara 1945. i nije doživeo oslobođenje cele zemlje
Datum: 01/11/2018

"Ponižen, uvređen, pretučen...": Kako je oslobodilac Beograda 1918. dočekao oslobođenje 1945. godine

wikimedia commons

"Moj život, to su naši ratovi...", rekao je već u dubokoj starosti čovek koji je služio u vojsci 46 godina. General Petar Bojović učestvovao je u šest ratova: dva Srpsko-turska 1876. i 1877-78. godine, zatim u Srpsko-bugarskom 1885, potom u Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913. godine i najzad u Prvom svetskom ratu 1914-1918. godine i zavredeo epitet, jednako važan koliko i 41 odlikovanje koje je nosio na grudima, "jednog od najznamenitijih srpskih vojnih stratega i komandanata".

Pre tačno sto godina, 1. novembra 1918. godine oslobođeni su Beograd i Srbija. Nemački vojnici su napustili Beograd pred naletom Prve armije predvođenje vojvodom Petrom Bojovićem.

Po završetku rata, Bojović je 1919. godine, postao komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920. godine. Posle smrti vojvode Živojina Mišića, imenovan je za načelnika Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS, 10. marta 1921. godine.

Na tom položaju zadržao se kratko, jer je 8. decembra iste godine smenjen i stavljen na raspolaganje Ministarstvu vojnom. Na njegovo mesto postavljen je odani kraljev general-političar Petar Pešić. Brojne su verzije razloga zbog kojih je smenjen, a kao jedna od najverovatnijih navodi se njegovo odbijanje da postane Ministar vojske i mornarice.

"Ja sam prevashodno vojnik", rekao je tada.

A opet, kao još jedan od razloga, navodila se njegova inicijativa koju je uputio Ministarstvu vojnom da se u novom Zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice predvidi ustanovljenje Vrhovnog vojnog saveta na čijem projektu je radio, koji bi davao predloge i u pogledu postavljenja i unapređivanja viših oficira. Time je, navodi se, indirektno okrnjio ugled Vrhovnog komandanta kralja Aleksandra, pa je smenjivanje na njegov predlog izvršio ministar vojni general Milivoje Zečević s obrazloženjem da je vojvoda smenjen zbog starosti i pokazane nesposobnosti za dalje vršenje vojne službe.

Bojović se tada već povukao iz javnog života, penzionisan 1922. godine. Viđali su ga kako se šeta po lepom vremenu, a i redovno se odazivao vojnim svečanostima.

Vojnim pučem od 27. marta 1941. godine, kralj Petar II Karađorđević je proglašen punoletnim, a namesništvo na čelu sa knezom Pavlom bilo je zbačeno.

Knez Pavle je do tada kao prvi kraljev namesnik držao i položaj pomoćnika vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije, pa je sticajem novonastalih okolnosti morao je da preda dužnost. Izvršena je promena uredbe o vrhovnoj inspekciji vojne sile i određeno je da položaj pomoćnika vrhovnog inspektora bude zamenjen sa novim položajem vrhovnog inspektora vojne sile u činu vojvode ili armijskog generala. Pošto je Bojović bio jedini živi vojvoda, imenovan je na ovu dužnost.

Ukazom kraljevske vlade od 3. aprila 1941. na predlog ministarskog saveta, vojvoda Bojović je u 83. godini reaktivran i postavljen za vrhovnog inspektora celokupne vojske Jugoslavije. Predsednik vlade Dušan Simović i ministar vojske i mornarice armijski general Bogoljub Ilić, posetili su vojvodu Petra Bojovića u njegovom stanu i tom prilikom ga izvestili o donetoj odluci.

Sa kraljem Petrom i vladom Dušana Simovića 7. aprila  1941. godine, otputovao je u Sevojno, a potom na Pale. Odatle je odstupajući pred agresorom, stigao do Nikšića. Kralj i vlada su mu 15. aprila  ponudili odlazak iz zemlje, međutim on je odbio da avionom napusti zemlju.

Nakon okupacije, Nemci su pokušali da iskoriste i zloupotrebe njegov ugled u narodu i stave ga u svoju službu. Posetio ga je Franc Nojhauzen, generalni opunomoćenik Rajha. Po dolasku u njegovu kuću pozdravio ga je i rekao da zna šta on znači za srpski narod, pa ga zbog toga poziva na saradnju sa nemačkim organima u interesu srpskog naroda i Rajha. Vojvoda Bojović je nemačkom izaslaniku odgovorio:

„Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i vašu vojsku. Vaša vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati. Molim vas da mi učinite uslugu i obezbedite da dok okupacija traje prag moje kuće ne pređe nemački vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme neću iz kuće izaći."

Nije izlazio iz kuće, bio je u nekoj vrsti dobrovoljnog kućnog zatvora.

Poslednji period života Bojović provodi ponižen i uvređen, posebno nakon oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944.

Petra Bojovića je pretukla grupa partizana koji su došli da ga prinudno isele iz njegove kuće u Trnskoj ulici, u Beogradu.

Preminuo je 19. januara 1945. usled unutrašnjeg krvarenja i nije doživeo da vidi celu zemlju oslobođenu.

Ostalo je i zabeleženo da su komunisti zabranili prisustvo njegovoj sahrani, pod pretnjom da će biti uhapšeni i krivično gonjeni.

Petar Bojović sahranjen je bez vojnih počasti.

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Miodrag iz Peći
05.11.2018 - 17:40
Srpskom grehu nad vojvodom Bojovićem nikada kraja.
Vojvodu Petra Bojovića su tajno sahranili Kalenićki pijačari prekrivši njegov kovčeg džakovima paprika i krompira. Njegova lepa vila na uglu Krunske i Maksima Gorkog je do skora odolevala zubu vremena i nikada nije proglašena istorijskim spomenikom, pred samo rušenje je restaurirana i služila kao ordinacija nekog zubara. Pre neku godinu je i ona srušena da bi se podigla stambeno poslovna zgrada.