Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Komentar

Predsednikovanje Tomislava Nikolića: Godine koje je pojeo prvi potez

Počeo je mandat sa "briselskom slikom" a završio s ikonom sa njegovim likom u bajčetinskoj crkvi. Sve između...
Piše: Nenad Čaluković
Datum: 31/05/2017

Predsednikovanje Tomislava Nikolića: Godine koje je pojeo prvi potez

"Roberte, molim te, neko mora da pođe sa mnom pošto ja ne znam kako on izgleda", požalila se Ketrin Ešton svom savetniku Robertu Kuperu, dok je užurbano izlazila iz kancelarije da dočeka tek izabranog predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je stigao u svoju prvu posetu Briselu. Ali ne lezi vraže, ni Kuper - to je onaj što je bio posrednik u kosovskom dijalogu Borka Stefanovića i Edite Tahiri - nije znao kako izgleda Nikolić.

"Ko zna kako on izgleda", panično je već molila Eštonova svoje pomoćnike.

"Imam ja njegovu sliku", dobacila je na kraju drame jedna od njenih saradnica i tako prekratila muke Ketrin, tadašnjoj šefici diplomatije EU.

Prošlo je pet godina od te briselske anegdote i Nikolićevog useljenja na Andrićev venac. Po čemu ćemo se kao nacija sećati dojučerašnjeg predsednika?

Izvesno je da je ceo mandat proveo u senci svog naslednika. U sferi domaće politike ostaće verovatno najviše upamćen po svom prvom potezu - kada je odmah po stupanju na dužnost predsednika podneo ostavku na lidersku poziciju u SNS-u. Procene su, međutim, da je upravo tim gestom Nikolić znatno umanjio svoj politički uticaj, koji je uostalom na kraju rezultirao njegovim odustajanjem od kandidature za drugi predsednički mandat.

Kao vrhovni komandant, vojsku je držao pod kontrolom, oslanjajući se na načelnika  Ljubišu Dikovića. Uvek kad je dolazio u nezgodnu poziciju, odlazio je na kanabe kod patrijarha. Napisao je platformu za Kosovo koja je ostala mrtvo slovo na papiru. U Srebrenicu nije išao.

Spoljnu politiku bazirao je isključivo na okretanju ka Moskvi i Pekingu, tako da je prirodno što će svoj politički život nastaviti kroz Kancelariju za saradnju s Rusijom i Kinom. U Brisel je odlazio samo kada je morao, ali ostaće zabeleženo da se slučajno ili protokolarno sreo sa gotovo svim vodećim svetskim liderima, uključujući i Baraka Obamu. Odličja koja je 72 sata pre odlaska s funkcije podelio ruskom i beloruskom ambasadoru, međutim, jasno govore o spoljnopolitičkim težnjama koje je zastupao.

Svoju "prepoznatljivost" sticao je upravo deljenjem ordena, koji su često bili sa sjajem prošlosti, dakle, ljudima iz Miloševićeve ere. Retko se na tom spisku nagrađenih nalazio neko sa Zapada, razumljivo. U medijima je zbog toga bio izložen kritikama, ali statistika govori da nije rekorder i da taj primat i dalje drži Vojislav Koštunica.

Ostaće upamćen po gafovima, a najkarakterističniji njegov ispad je pominjanje žutih ljudi u razgovoru sa premijerom Kine.

"Pre 200 godina bio je kod nas jedan mudar ali nepismen čovek, a bio je prorok. Nikada nije čuo za Kinu, ali je rekao: 'Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave", komentarisao je Nikolić mimo svih diplomatskih normi Kremansko proročanstvo, a u lepezi sličnih skandala ostaće zabeleženo i da je pisao kraljici Elizabeti II - na ćirilici.

Najupečatljiviju izjavu na "domaćem terenu" dao je kada se osvrnuo na značaj društvenih mreža.

"Znate, društvene mreže služe za kritiku. Ja još nisam video društvene mreže, izuzev organizovanih, koje bi hvalile. Čak i ove koje kritikuju su organizovane. Pošto ponekad sedim sa prijateljima i kažem: 'Hajde da damo negde neki komentar' i uopšte ne možemo da dobijemo telefonski kontakt kad se kaže šta želiš da kažeš."

Pod sumnjom dela javnosti ostaju humanitarne aktivnosti koje je organizovala njegova supruga Dragica, zbog tajnosti donatora. Dragica je neretko bila na meti tabloida zbog skupocenih "krpica". Baš kao što je i Nikolić bio na udaru medija kao "najslabija karika" SNS režima.

Nikolić je služio i poklanjao gostima svoju rakiju "Tomovača", prvi je šef države od Drugog svetskog rata koji je uneo badnjak u zgradu Predsedništva Srbije, a za kraj je u zavičaju u Bajčetini - od koje je napravio hermetički zatvoreno selo - otvorio crkvu čiji je ktitor.

Počeo je, dakle, mandat sa "briselskom slikom" a završio s ikonom sa njegovim likom u bajčetinskoj crkvi. Sve između... 



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.