Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Razjareni bik

Kažu da nema nacije koja toliko navija za Trampa kao naša. Razumljivo, iako nam možda prvi put u istoriji, i u ekonomskom i u nacionalnom smislu, više odgovara predvidivost
Piše: Veljko Lalić
Datum: 29/09/2016

Razjareni bik

Više od sto miliona Amerikanaca pratilo je uživo prvu debatu Hilari Klinton i Donalda Trampa. Navio sam i ja sat, mislim prvi put od kada je Holifild dozvolio Tajsonu revanš. Nisam pogrešio. Uostalom, to je obaveza svakog novinara koji želi da se bavi političkim novinarstvom, kao što bi trebalo da bude svakog političara, iako se plašim da su naši tada mirno spavali ili pevali u kafani.

Bio je to sudar dva teškaša. I njihovih neverovatnih timova. Hilari spremnija nego ikad. Školski primer kako treba da izgledate na debati. Kada da se nasmejete, kada da upadnete u reč. Mediji su proglasili njenu pobedu i izveštavali kako je Tramp pokazao svoje pravo lice. Upravo ono što je on hteo. A mejnstrim mediji su već stvarno preterali koliko su na njenoj strani.

Setio sam se naše debate, onog predstavljanja na RTS-u u kojem je ostalo zapamćeno da Šarović nije pružio ruku Martinoviću. Setio sam se naših analitičara koji iz tabloida zaključuju da Amerika nikad nije imala ovako loša dva kandidata, kao da nikad nisu gledali dokumentarac o Mitu Romniju ili se ne sećaju da je Džordž Buš bio predsednik.

"Meni je najbolje da pustim Trampa da sam priča", bila je najbolja uvreda koju je izgovorila Hilari napadajući ga kako krije porez jer nije bogat koliko priča.

Najjača rečenica večeri, ipak, bila je ona Trampova.

"Senatorko Klinton, zašto ste čekali 30 godina da sve ovo promenite?"

Kakav udarac u establišment. U politiku kao takvu.

Neka verzija izbora 2012. za koje je Ljilja Smajlović rekla da su preteča svetskih trendova. A gde je jedina poruka bila, iako nisu znali da je tako formulišu, "Kaznite Tadića".

Nipodaštavanje Trampa zato meni liči na nipodaštavanje Bregzita. I zato i mislim da će tako da prođu na izborima. Nije ovo više ni samo Tramp. Umešala se u izbore ona nevidljiva ruka američkog establišmenta koja je dovela Obamu kada je trebalo počistiti Bušove brljotine (pa onda vezati Obamu). Danas oni imaju dva izbora -- da li da nastave da glume superimperiju (izaberu njeno zaštitno lice -- Hilari Klinton) ili da prihvate nove okolnosti (pronađu biznismena koji treba da ih izmiri sa svima -- Donalda Trampa).

Na prošlim izborima, sa Bušovim nasleđem i "Čajankom" izgledalo je da su republikanci izgubljeni za mnogo godina. Čitao sam ozbiljne autore koji su im predviđali decenije pre nego što se vrate u Belu kuću. Danas, ukoliko padnu Klintonovi, pada cela demokratska nomenklatura.

Republikanci se spremaju za vladavinu od 20 godina, uverava me moj prijatelj iz SAD. Plan je, kažu, da se Tramp povuče na pola mandata -- ima mnogo godina i mnogo voli da igra golf -- da bi ga zatim nasledio guverner iz Indijane koga su mu nametnuli, Majk Pens. Pensov zamenik bi postao nada konzervativne Amerike Pol Rajan. I eto nove Amerike. Samo im na putu stoji žena koja se za ovo spremala celog života. Pre nekoliko meseci napisao sam da ćemo, ukoliko pobedi Tramp, dobiti veliki rijaliti, a Hilari veliki rat. To bi, da produbim svoju teoriju, bilo ozvaničenje stanja u kojem svet podseća na veliki rijaliti, a Treći svetski rat je počeo s "arapskim prolećem", samo još nije zvanično objavljen. I red je da ga objavi žena koja ga je i započela.

Hilari će sigurno dobiti u broju glasova, ali da li će stići do 270 elektora, u to niko nije siguran. Ogromna podrška manjina sada joj već malo znači pošto će osvojiti ubedljive pobede u Kaliforniji i u Njujorku koje bi osvojio i Tramp da ide ispred demokrata. S druge strane, Tramp koji je onoliko vređao Latinoamerikance unapred je dobio Teksas, gde ga je sad podržao i Ted Kruz, a očigledno će da osvoji i Floridu, gde je najpopularniji Marko Rubio. A kada je Florida crvena, crvena je i Bela kuća.

Tramp je zato u prvoj TV debati samo pominjao Ohajo i Mičigen. I to posebno Mičigen gde je brojna emigracija Poljaka i Srba. Kažu da nema nacije koja toliko navija za Trampa kao naša. Razumljivo, iako nam možda prvi put u istoriji, i u ekonomskom i u nacionalnom smislu, više odgovara predvidivost. Tramp je čovek koji jednog dana može da ustane i kaže: "Pa ovi Srbi su naši, što im ne damo dvadeset milijardi i pola Kosova", ali može i da se naljuti na Melaniju, pa nam ukine Republiku Srpsku.

Ne uzimajući u obzir bombardovanje, kad poređaš koliko je u Klintonove i ekipu uložio albanski lobi poslednjih godina, znaš da Hilari ne može da ustane na dobru nogu. I zato meni do danas nije jasno šta je Vučić radio na konvenciji Klintonovih, iako bih povod, njegovo izlaganje, i sve ostalo, odmah potpisao. Srpski premijer i svi ostali političari, zato, narednih dana ne treba rano da ustaju, već da kasno ležu. Izbori su u Americi. I to veoma važni. Da ne padne opet neki Berlinski zid, pa to shvatimo tek za 20 godina...


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



jerome
30.09.2016 - 13:39
koment
Bas cudno da smo zaTrampa. Mogli smo i mi napraviti spomenik Klintonu.