Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Razumem da Ćuruviju nisu upozorili, ali zašto nisu Kašogija: Kolumna Ljiljane Smajlović

Kako to da niko iz američkih službi nije obavestio kolumnistu Vašington posta da ne ide u konzulat? Da niko nije šapnuo njegovom glavnom uredniku da mu u Rijadu rade o glavi?
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 23/10/2018

Razumem da Ćuruviju nisu upozorili, ali zašto nisu Kašogija: Kolumna Ljiljane Smajlović

Foto: Nedeljnik

Sebe je smatrao patriotom. Želeo je da o njemu mislimo kao o "nezavisnom novinaru koji svoje pero koristi za dobrobit svoje zemlje".

U Srbiji će ove reči Džamala Kašogija zazvučati poznato, čak vrlo poznato. Sudimo li po tome kako novinari kod nas o sebi govore i misle, ovde drugačijih reportera i nema. Niko od nas vam nikada neće reći da radi za vlast ili za opoziciju. Niko neće priznati da valja propagandu, niti da promoviše ideje svojih finansijera. Da populariše ovdašnji režim, ili pak vladajući svetski poredak. Da na oba oka žmuri kada naiđe na činjenice koje mu protivreče.

Svi za sebe tvrdimo da smo nezavisni, ali Džamal Kašogi je imao debelo pokriće za svoje tvrdnje: oštrio je pero u jednom od najprestižnijih listova sveta, legendarnom Vašington postu. Ko bi sporio nezavisnost privilegovanom Postovom kolumnisti? Ko bi ga podsećao da je igrao važnu ulogu u nekoliko dvorskih klika u kući Sauda? Da je bio ključni medijski savetnik šefa ozloglašene obaveštajne službe? Da je imao neograničeno poverenje u reformatorske vizije represivne saudijske monarhije, sve dok njegova klika nije izgubila premoć u vrhu kraljevske kuće? Da u Rijadu nije dizao glas protiv egzekucija miroljubivih političkih disidenata i pripadnika verskih manjina?

Zar bi ga Post uopšte uzeo za kolumnistu da nije bio neustrašiv borac za istinu?

Naravno da bi ga uzeo. Stare veze, stara poznanstva. Poput konkurentskog Njujork tajmsa, i Vašington post je uvek bio pun apologetskih komentara i analiza u korist Saudijske Arabije i njene srednjovekovne monarhije. Dve godine saudijskih ratnih zločina počinjenih američkim oružjem u ratu protiv Jemena jedva da su narušile tu idilu. I nisu samo Amerikanci meka srca na saudijske milijarde: isto je i sa Britancima, Nemcima i drugim Evropljanima, onim koji prodaju i onim koji ne prodaju oružje. Čitam kako Angela Merkel kaže da su nemačko-saudijski odnosi i nestanak novinara dve "odvojene stvari". Zbog sličnog "nesporazuma" iz oblasti ljudskih prava Nemci i Saudijci su se pre šest meseci bili nešto ljutnuli jedni na druge, ali sad ljubav i posao opet cvetaju.

Sve to odavno znamo, ali novost je da možete nekažnjeno "tranžirati" kolumnistu Vašington posta. Kažem nekažnjeno, iako se priča nije rasplela do kraja, zato što mi se čini da će Kašogijeva posthumna rola biti još uzbudljivija i punija obrta od one koju je igrao za života. Javlja mi se da će odnosi Donalda Trampa, njegovog zeta Džareda i svemoćnog saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, kom u Vašingtonu tepaju MBS, ostati nepomućeni, baš kao i američko-saudijsko vojno i političko savezništvo. Da će se odnosi turskog predsednika Erdogana i Donalda Trampa bitno popraviti. Erdogan je maestralno odigrao ovu sekvencu sa Saudijcima, koje je prisilio da ga opet poštuju. Evo, reći ću i da je Kašogijeva užasna smrt na kraju ispala odlična vest za sve glavne aktere ove po mnogo čemu srednjovekovne intrige, osim Kašogija. MBS je zastrašio rivale i njihove simpatizere, Tramp je delovao poput "boga iz mašine" i prvi je svetu objavio kako MBS lično ne snosi nikakvu krivicu za smrt novinara ali će kazniti odgovorne koji su se "oteli", a Erdogan im je obojici pokazao kako ga je nezgodno imati za protivnika, a divno za prijatelja. (Više se uopšte ne čudim Aleksandru Vučiću što prekida sve što radi, ama sve, čak i tokom "istorijske" posete severu Kosova, čim mu kažu da Erdogan želi lično da se čuje sa njim.)

Ovo je neki novi svet, u kome se kolumnista Vašington posta sme nekažnjeno tranžirati na komade u saudijskom konzulatu u Istanbulu, a da to čak i ne poremeti odnose Vašingtona i Rijada. Američke kolege su zbog toga iskreno zgranute i ogorčene. Za utehu im može biti to što bi sve bilo drugačije da je kuća Sauda od Putina kupila oružja u vrednosti od sto milijardi dolara. E tada bi platili za Kašogijevu smrt! Ne bi im pomogla ni sva nafta ovog sveta. MBS ne bi oprali ni Persijski zaliv ni Crveno more.

Samo jednu stvar ne razumem. Zašto niko od kolega na Zapadu ne pita zbog čega je Kašogi žrtvovan? Uopšte ne sumnjam u pouzdanost izvora kolega iz Vašington posta koji su od američkih obaveštajnih službi saznali da su Saudijci prisluškivani i snimani dok su spremali Kašogijevu otmicu. Amerikanci su znali, a mislim da ne može biti nikakve sumnje da su i Turci sve unapred znali, čak i to da na dan Kašogijeve unapred dogovorene posete saudijskom konzulatu stižu profesionalci sa testerom za kosti, direktno iz Rijada.

Razumem da Slavka Ćuruviju nisu upozorili. On nije hteo da se skloni ni u Crnu Goru, a kamoli da sa zelenim kartonom sedi u Vašingtonu.

Ali kako to da niko iz američkih službi nije obavestio kolumnistu Vašington posta da ne ide u konzulat? Da niko nije šapnuo njegovom glavnom uredniku da mu u Rijadu rade o glavi?

To je sudbina insajdera kad postanu autsajderi. Sudbina malih igrača u velikoj igri.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.