Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Sretenjski ustav: Događaji koji su menjali Srbiju (11)

Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to „zarazitelna konstitucija". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još stroži, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju
Datum: 20/12/2017

Sretenjski ustav: Događaji koji su menjali Srbiju (11)

Na Sretenje, 2. februara 1835. (po starom kalendaru, po novom je to 15. februara), na kneževim livadama u Kragujevcu svečano je donesen Ustav Srbije, jedan od najliberalnijih u svetu. To mu je bila i najveća prednost i najveća mana: ni Rusima ni Turcima nije se svidela srpska ideja demokratije i slobodoumnosti, a Miloš Obrenović je strane pritiske i kritike iskoristio da se obračuna sa „unutrašnjim neprijateljima".

Dimitrije Davidović, knežev sekretar, osnivač prvih srpskih novina i prvi srpski novinar, za dvadesetak dana napisao je tekst „Ustava Knjaževstva Serbije". Tekst je bio pisan po uzoru na slobodoumne ustave tog vremena: belgijski (1831) i francuske (1791, 1814. i 1830).

Izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima šest popečiteljstava: spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Popečitelji ne obrazuju kolegijalno telo - vladu. Za svoj rad su odgovorni knezu koji ih može smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnik je odgovoran za ono što čini i ne čini. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje Ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti.

Prava i slobode građana proklamovane Ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. Postoje članovi koji pokazuju na ostatke feudalizma, jer se navodi da je zabranjen kuluk, zagrađivanje seoskih šuma, te se proglašava sloboda raspolaganja zemljom. Ustav ne sadrži politička prava. Član 127 navodi da je zvaničan jezik u sudstvu i upravi srpski jezik.

Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to „zarazitelna konstitucija". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još stroži, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju. Bile su mu problematične i boje na srpskoj zastavi jer su iste kao i na francuskoj. Knez Miloš jedva je dočekao to odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja. A pisac Ustava, Dimitrije Davidović, prognan je iz Beograda u Smederevo. Miloš ga nije voleo ni živog ni mrtvog: vest o njegovoj smrti nigde nije bila objavljena.

Danas je Sretenje najveći državni praznik Srbije, u sećanje na donošenje Ustava.

 

≤ PRETHODNO

SLEDEĆE ≥

 

*Feljton iz knjige "100 događaja koji su promenili Srbiju"

 

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.