Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Šta sve možeš u Osijeku kad si mrtav... pijan

Prilazi mi simpatični lik i pita: "Jesi li ti Branko Rosić? Po opisu bih rekao da jesi, a ja sam bivši specijalac hrvatske vojske i posao mi je bio da prepoznam ljude, a sadašnji posao mi je da te sprovedem do Džibonija"
Piše: Branko Rosić
Datum: 15/11/2016

Šta sve možeš u Osijeku kad si mrtav... pijan

U subotu na graničnom prelazu Bajakovo-Batrovci, u kućici s hrvatske strane, službenica pita: "Kuda idete?", a Zlatko Crnogorac, moj kamarad na asfaltu nekadašnjeg auto-puta "Bratstva i jedinstva", odgovara: "U Osijek, kad već Oliver neće kod nas." Službenica s kezom odgovara: "A već su mnogi prošli koji idu na Olivera i Džibonija."

Ova njihova zajednička turneja je, kako će reći moj saputnik, zapravo turneja kralja i prestolonaslednika. Ja idem kao gost Džibonija, a Zlatko se nada da će nam Oliver dati intervju s nogu.

I evo nas u Osijeku i drago mi je da vreme provedeno uz praćenje jugoslovenske fudbalske lige nije bilo uzaludno. Upravo ti sati i sati praćenja kombinovanih radio-prenosa u emisiji "Vreme sporta i razonode" moj su GPS sistem. Koncert je u hali Gradski vrt, a iz sećanja izvlačim da je stadion NK Osijek istog imena, pa moja mahovina, zvezde i kompas postaju reflektori stadiona koji svetle u slavonskoj noći. Ulazimo u halu, treba sad proći sekjuriti zid firme "Bilić i Erić". Uvek patimo od stare boljke, pa se u sebi pitam da li je taj Erić, kompanjon Bilića - Srbin.

Jeste da je nebitno, ali u tim sekjuriti vodama mi deluje da su neki branitelji, pa ako je Erić Srbin, onda se dobro on progurao. Ali ovo je koncert mira i ljubavi, nema prebrojavanja krvnih zrnaca. Prilazi mi simpatični lik i pita: "Jesi li ti Branko Rosić? Po opisu bih rekao da jesi, a ja sam bivši specijalac hrvatske vojske i posao mi je bio da prepoznam ljude, a sadašnji posao mi je da te sprovedem do Džibonija." Veliki je ovo koncert, na vratima garderobe piše "Gibonni", unutra su Vule, Peca i Lidija. Divan je Džiboni.

Ovo je splitski rukopis. Na bini velika stolica iz frizerskog salona, a to je "Velo misto", meštar, Boris Dvornik, Hajduk... Oliver je harizmatičan, u crnom, isporučuje hitove, natera publiku da proizvede zvuk šuma mora. To ti je ono da te stigne nostalgija za godišnjim odmorom. Džiboni vlada stejdžom, neprikosnoveni kvalitet, potenciranje na savršenstvu čitave produkcije. Posle mi kaže da bi on dao celog sebe i za deset ljudi u Dadovu, isto kao i pred hiljadama ovde ili na Ušću. Na kraju smo svi zajedno i isti uz slavonski kolektivni orgazam uz "Cesaricu". Ljubav cveta, kao i Bilić i Erić ako je Erić naš, a njihov, a zajedno su, jer Džiboni zahvaljuje Osijeku na svemu ali i na tome što su sjajno dočekali nas iz susjedstva.

A mi pijani dolazimo u hotel uz šinu koja savije, jer Osijek ima tramvaj baš kao što ga ima svaki pravi grad.

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Marija
16.11.2016 - 10:26
Gibo no.1
Top dogadjaj na mojoj listi, ove godine! Koncert u Osijeku! A broj 2 leto u Istri... Pozdrav iz NS
kako kada
17.11.2016 - 07:11
pitanje
I sto je pjesnik s ovim stivom htio reci???....ps.a sto se tice pijanstva u osijeku, ima se dobar primjer vladimir seks, za koga osjecani dobri poznavaoci, pricaju da je pre rata mrtav pijan se valjao ulicama...sto bi rekli neki \"pametnome dosta\"