Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Sve što je Jovica napravio i dalje radi. I ne valja ničemu

Sa Šešeljom sam oduvek imao problem kao i sa svim ostalim proizvodima Jovice Stanišića. Od stranaka do masona. Sve što je Jovica napravio i dalje radi. I ne valja ničemu... Uključujući i Bosnu
Piše: Veljko Lalić
Datum: 11/04/2016

Sve što je Jovica napravio i dalje radi. I ne valja ničemu

Dosta ljudi me je pitalo zašto se nisam umešao u raspravu Branka Rosića i Vladimira Kecmanovića oko Emira Hadžihafizbegovića. Neki malo luđi čak su merili koliko sam koji boost platio promovišući njihove kolumne na Fejsbuku.

(Kolumnu Vladimira Kecmanovića pročitajte OVDE, a odgovor Branka Rosića na OVOM linku)

Zaključujem da mi očigledno ne veruju da kolumniste uglavnom čitam u novinama, a još manje da ih ne cenzurišem.

Mira Adanja Polak udelila mi je najveći kompliment kada mi je rekla kako umem da operem ruke od novina koje uređujem, pa ako već mogu da zloupotrebim njene reči (s odobrenjem), onda baš tako doživljavam svoju uređivačku politiku. Za loš tekst, opremu, uništenu temu... Pad u koncentraciji... Grešku... Uvek hoću da odgovaram. I imao bih za šta... Ali za tuđ stav? Ne pada mi na pamet.

U ovom slučaju postoji i jedna nadstvar. A to je da je ovo bila rasprava dvojice Bosanaca, u kojoj je Rosić kolateral, a mene tema ni najmanje ne interesuje. Toliko da sam možda i mogao da pomislim da zamolim Kecmana da napiše nešto drugo, kao kad sam ga jednom zamolio da ne prenosi rat s Perom Lukovićem iz drugih novina u naše. On me je napao u sledećoj kolumni nazvavši me bahatim vlasnikom novina, što je meni bilo simpatično, pošto sebe ne smatram ni stoprocentnim vlasnikom sopstvenog života.

Ono što je meni s Emirom bio problem jeste što nisam pratio Emira. Što ne razumem te priče iz Bosne. Nikad nisam bio u Sarajevu. U Banjaluci sam prvi put bio prošle godine. Imam jednog prijatelja iz Sarajeva i jednog starog kuma iz Brčkog. To je ceo moj kontakt s Bosnom. Mrzim tu muziku, „Nadrealisti" su mi smešni koliko i „Kursadžije". Volim jedino Kusturicu, ali Sjećaš li se Doli Bel mi više izgleda kao strani film. Od svih domaćih knjiga, teško mi je da to javno kažem, najmanje me pogađa "Na Drini ćuprija".

Jednostavno, ne znam ništa o Bosni, iako mi je više puta odredila život. Mrzeo sam taj rat, više nego ijedan drugi. Sramota me je bilo bombardovanja Sarajeva, o Srebrenici ne znam ni šta da kažem. U stvari, jedini put kada sam hteo da se iselim iz zemlje bilo je dok se ubijalo po Bosni. U Kongresu verovatno i danas imaju moja pisma Helen Delić Bentli u kojima na lošem engleskom lažem kako samo što me ne ubiju komunisti na ulici, a pozivam se i na baku rođenu u Sent Polu, država Minesota.

Svega toga setio sam se prošlog četvrtka. Prvo ujutru kada je oslobođen Vojislav Šešelj, što je u meni izazvalo neko čudno odobravanje. Naravno, očekivao sam da oslobode čoveka koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog verbalnog delikta. Sud koji je oslobodio Gotovinu i Markača morao je i Šešelja. Ali sa njim oduvek imam problem kao i sa svim ostalim proizvodima Jovice Stanišića. Od stranaka do masona. Sve što je Jovica napravio i dalje radi. I ne valja ničemu...

Oslobađajućom presudom Šešelju (i ranije Perišiću) Srbija je amnestirana za rat u Bosni. Za zemlju koja je Republici Srpskoj uvela sankcije, a koju su u tom periodu predstavljali Dobrica Ćosić i Milan Panić, makar s pravne tačke deluje mi logično. Presudom su amnestirani i Vučić i Nikolić, zbog čega mi je najmanje jasno zašto je njih toliko pogodila.

Finale tog procesa, ipak, u mojoj glavi odigralo se tog istog četvrtka uveče kada sam otišao u Mikser da gledam „Žabu" Emira Hadžihafizbegovića. Bio je to moj prvi susret s Bosnom posle 20 godina. S ratom. Sa Sarajevom.

Predstava je fenomenalna. Emir još fenomenalniji. Al Paćino, koliko smo mi svi zajedno Amerika. Dokaz da bez velike zemlje ne možeš da imaš ni velike predstave. Ali meni je opet, valjda pod utiskom Šešelja, u svemu tome bila nejasna jedna stvar. Nije mi bilo jasno ko je napao Bosnu. Kako neko može da te napadne iznutra? Ili zašto želiš sa svojim krvnicima da gradiš državu?

Ne pričam o predstavi, koja ne bi smetala ni Ratku Mladiću, već o onome o čemu sam razmišljao na kraju tog dana. Pričam o osnovnoj niti koju je pogodila ta predstava, ili sam je makar ja tako shvatio. Pričam o tome koliko smo svi mi ovde sjebani. I to zbog zemlje zbog koje sam pre 20 godina želeo da promenim kontinent. I zbog koje mi je pre sedam dana prvi put bilo žao što nisam...


Ukupno komentara: 5



Sva polja su obavezna.



Виктор Кос
11.04.2016 - 22:28
Део историје Босне и Сарајва, за почетнике
\"Агресија изнутра\" је већ прва лаж - намерно одступанје од истине, јер је јендоставно немогућа, а заправо у оваквим рационалним азменама теза које временом по методолошкомпринципу сталног понављања прихватамо, чинимо највеће грешке. Јер, не ради се о слободи мишљења, о томе да треба дати живот и онда када се са снечијим ишљењем не слажеш, да има право на слободу говора и мисли, већ се ради о стварању догми, које увек изнова затврају криг криза и таргедија, као и ове псоледње и оне предпоследње. како да разумемо последњу, када не знамо ни ону прву: http://novi.ba/clanak/64169/sarajevo-u-ndh-vrijeme-kad-se-kafa-pila-na-obali-adolfa-hitlera-a-setalo-musolinijevim-setalistem
Aleksandar Jevtić
12.04.2016 - 08:37
Sujeta
mi je nahranjena time što imam isti stav o Bosni, o Jovici Stanišiću i o vlasništvu nad sopstvenim životom.
Dušan
12.04.2016 - 10:59
Rat u Sarajevu
Sarejevo je u maju 1992. bilo podeljeno na srpsko i muslimansko. Kad su započele borbe, linija front je bila na svega 500 metara od Skenderije. Srbi su držali 173 centra Sarajeva. Zato je odvratna priča o \"opkoljenom Sarajevu\" i \"Srbima koji sa Trebevića tuku grad\". Ko iole zna Srajevo, ne može Grbavicu (Srbi su je držali sve do kraj rata) podvesti pod \"čuku sa koje četnici granatiraju Skenderiju\". Srbi su kontrolisali Ilidzu, Jevrejsko groblje, Stupove (posle povlačenja i poraza Hrvata u hrvatsko-muslimanskom sukobu), Rajlovac, Vogošću, Vrace, Žuč, Hadziće, delove Novog Sarajeva... Mit o Srbima na brdima oko Sarajeva treba razbiti, što pre, jer će nam navući još neki \"genocid\" i \"urbicid\". O \"nestanku\" 8000 sarajevskih Srba samo jedno pitanje - sve ih pobi \"četnički snajper\"?
Katarina
12.04.2016 - 10:59
Osama
Kako je ovo dobar tekst. Kako sam se isto tako osećala za vreme tog rata, ali moram da priznam i pošto sam pročitala Kecmanovićev roman \"Osama\".
Nebojša
13.04.2016 - 16:22
Terra incoginta Bosnia
Gospodin Lalić ne zna ništa o Bosni a ipak zna da ju je napravio Stanišić.Ipak smatram da ponešto i zna o toj zemlji sa kojom nismo ratovali.Od koga su bežale stotine hiljada mladića da ne bi bili upućeni na front?Šta su tražile vojne i paravojne formacije u drugoj državi,gde su generali VRS primali platu i penzije,gde su se lečili?Zbog Bosne ste hteli da menjate kontinent?Pa svaki je grad u toj zemlji bio opsednut,Sarajevo najduže,ali i Mostar,Bihać,Goražde,enklave u Podrinju...Sve to ne bi bilo moguće bez podrške iz Srbije koju amnestirate iako ne znate ništa o Bosni.Podela Bosne nije više nikakava tajna,a ponešto se zna i o tome da je Tuđmanov šef kabineta Šarinić bio tih ratnih godina vrlo često u Beogradu.Mnogo stvari nećete da znate a to već nije neznanje već jasna agenda.