Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Sve te Sanje iz šestog A

Ne postoji nijedna kuća bez njegove zbirke, ali ne postoji ni ozbiljna odluka o obeležavanju trideset godina od njegove smrti naredne godine. Miroslav Antić je banalizovan internetom, i tu se jedino pojavljuje. Njegovi citati lepljeni su na kič pozadine parova koji se ljube i ružnog cveća. Zasad, ili dosad, grad Zrenjanin mu je posvetio izložbu u avgustu ove godine, a u Malom pozorištu "Duško Radović" premijerno je izvedena predstava "Plavi čuperak". I to je to
Piše: Jelena Paligorić
Datum: 06/03/2016

Sve te Sanje iz šestog A

Ima neke strašne romantike u tome što je bio građevinski radnik, bavio se raznim vrstama fizikalisanja, uključujući i ono na pristaništu, zajedno sa radom u novinama i pozorištu koje je kasnije usledilo. Nagrade ga nisu zaobišle, Goranova, Pulska arena, Sterijina. Ali Miroslav Mika Antić bio je voljen pre svega zato što je romantični marginalac. Njegovo postojanje u životnom prostoru bivših Jugoslovena bilo je neupitno. Iako je pre svega pesnik uz koga su deca odrastala, stizao je i da sa pićem i cigaretom bude naslonjen na klavir Arsena Dedića. Njegovo pesništvo izbijalo je kako iz dečaštva, tako iz kafane ali i iz rokenrola. 


Ne postoji nijedna kuća bez njegove zbirke, ali ne postoji ni ozbiljna odluka o obeležavanju trideset godina od njegove smrti naredne godine. Mika Antić je banalizovan internetom, i tu se jedino pojavljuje. Njegovi citati lepljeni su na kič pozadine parova koji se ljube i ružnog cveća, i masovno deljeni. Neretko, potpuno netačni. Neretko stavljeni u potpuno drugi kontekst. Liberalizacija tržišta interneta, gde je moguće sve okačiti i preoblikovati, od citata do fan fictiona, Miku je stavila u koš u kome nikako ne bi smeo biti. Zasad, ili dosad, grad Zrenjanin mu je posvetio izložbu u avgustu ove godine, a u Malom pozorištu "Duško Radović" premijerno je izvedena predstava "Plavi čuperak".


Postavlja se pitanje: koje to vrednosti Mika Antić nosi sa sobom a koje su vanvremenske? Da li je on dosadan današnjim tinejdžerima i deci, ili samo ne umemo da ga predstavimo kako treba?Poezija je, evoluiranjem, došla do klubova, slem takmičenja i internet knjiga, pa i Jutjub kanala. Njeno mesto je daleko više u govornom jeziku, živoj reči, nego na papiru. Ko još danas čita poeziju? Ko još danas čita -- uopšte? Mika Antić sinonim je za bubanje jedne pesme napamet, recitatorska takmičenja i sekcije, u kojim se lomi jezik ali i trema, pa se iz škole ponekad izostane. 

"Plavi čuperak" verovatno je jedna od pesama koja se najviše govori naglas, čak i ako imate kratku pamet, zauvek ćete se sećati početka, i jedne Sanje iz šestog A. Koliko smo ikad ozbiljno razmišljali o ovome? O tome koliko detinjstvo bez ove pesme ne bi bilo isto, bilo bi drugačije bojeno i sigurno bi imalo daleko manje smisla? "Plavi čuperak" je pesma koja razume, jer su sva ta prva zaljubljivanja beskrajno zbunjena i tužna, i svako ih pamti. Moje je bilo upravo tako, u petom osnovne, u jednog dečaka koji je svirao violinu, ostavljao mi ceduljice i napravio mi drvenu ogrlicu. 

Posle me je "ostavio" zbog jedne Drage, i sećam se da sam išla na odbojkaške treninge, plačući, sa tužnom muzikom u vokmenu. Tada niko ništa ne razume, i vrlo je važno mišljenje da su to najteži dani u tom trenutku. I zaista, jesu. Neodrasle godine u sudaru sa pubertetom, hormonima i mahom nesrećnim zaljubljivanjem nešto je o čemu se nikad nije dovoljno pričalo. Ovo je ovde Balkan, mesto gde se izgovaraju rečenice poput one: "Daće Bog da ti to bude najveći problem u životu." Ovde se na ljubavne probleme uvek gledalo sa podsmehom, zato što je svaka generacija živela neku bedu, glad, loše političare i ratove koji su sejali strah i smrt. A gde bismo bili da smo se više zaljubljivali... Ili samo cenili, da se stvari mnogo ne promene ni kad se ostari. Da uvek postoji neka Sanja, kao što uvek postoji beskrajna želja da nekog zagrlite i u tom zagrljaju ostanete. Da napravite dete kome će se čitati Mika Antić, a posle puštati nedavno preminuli maestro Dedić zajedno sa Džoom Stramerom i Bitlsima.

Taj kafanski panker sa cigarom, dečji pesnik sa srcem boema, voleo je da mu se izmišlja biografija. Zato što je znao da deca i odrasli bolje domaštavaju i tad su najlepši. Pa tako, naredne godine, moramo opet da domaštavamo. Da domaštamo aplikaciju za telefon u duhu njegove poezije, umesto što dreždimo nad malim glavama i preslišavamo. Da napravimo kratki animirani film, ako ne i dugometražni. Da predstava koja je napravljena ne bude usamljena. Mika Antić se bavio lutkarstvom, zaslužuje i jednu lutkarsku predstavu. Da se "Plavi čuperak" ne podrazumeva, nego da se grli. 

Dečja literatura na prostorima bivše Jugoslavije igrala je ključnu ulogu u vaspitanju i stvaranju osećaja empatije. Njeni autori nisu bili banalne persone koje se kerebeče, već ozbiljni umetnici, neretko sa boemsko-kafanskim bekgraundom. To im niko nije zamerao, naprotiv. To ih je činilo živima. Njihova margina od njih je pravila superheroje, veliki umetnici svuda na svetu često su marginalci, i to nije slučajno.

Mika Antić sada je aktuelniji nego ikad. Njegova poetika, koja decu tretira kao odrasle, nešto je što je neophodno ponovo iščitavati. Zato što se on ne bavi didaktikom, on probleme mladih tretira kao probleme odraslih. I zato je večno njihov prijatelj, onaj komšija sa sprata koji krijući da čašu piva ili pričuva kutiju cigareta.


Ako ti jave: umro sam,

ne veruj

to ne umem.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.