Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Sviđa mi se da ti ne bude prijatno: Šta će biti ako najglasniji pobede

Nije problem što devojčice izgledaju kao pevačice, problem je što urlaju pesme mizoginog korpusa bez svesti da je tu nešto pogrešno. U kom trenutku će generacija rođena posle 2000. godine iznedriti muzičku himnu dostojnu pomene? Da li će Taš zvrjati prazan ili će biti rezervisan za muzičku gerijatriju? Da li će i jedan urednik komercijalne televizije dati prostor onima koji iz senke stvaraju?
Piše: Jelena Paligorić
Datum: 14/06/2016

Sviđa mi se da ti ne bude prijatno: Šta će biti ako najglasniji pobede

Na izložbi Goranke Matić povodom trideset godina od početka novog talasa, na jednoj od fotografija bio je urednik Nedeljnika - Branko Rosić. Rosa je ufotkan u kafiću Fakulteta dramskih umetnosti, onom koji je bio žila kucavica urbanog Beograda i progresivne omladine.

U Beogradu je 11. juna 2016. održan protest protiv nasilničkih rušenja u Savamali, koncert Prljavog kazališta na obnovljenom Tašmajdanu, festival "Devet" u Ciglani, festivali elektronske muzike na terenima Kalemegdana, Mikser festival i "2000 late".

Paralelno sa tim događanjima u internet etar je pušten trejler za novi film Luke Bursaća, "Afterparti", posvećen upravo noćnom životu velegrada. Sigurno estetski i sadržajno, najintrigantniji filmski trejler ove godine, držaće nas u nestrpljenju još neko vreme.

Ono što je zajednično fotografiji Goranke Matić, žurci na kojoj se puštaju pesme snimljene dvehiljaditih, i trejleru za film "Afterparti" je umetnost, umetnici i određeni tretman prošlosti i njenih artefakata.

Osamdesete su podignute na nivo mita devedesetih, kada se zemlja raspala u paramparčad. Devedesetih je rokenrol scena bila živa i prepuna entuzijazma, u disproporciji sa vremenom nastaje predivna, romantična muzika Eve Braun i Velikog Prezira, dok Darkvud Dab stoji kao bastion intelektualne opozicione muzičke podloge.

Dvehiljaditih cveta pop scena sa zurlama i grčkim melosima, turbo folk je u zenitu jer sa pop obeležjima postaje moderniji, najšire moguće rečeno jedan deo hip-hop scene se udružuje sa narodnjacima pevajući o kolima, gaćama i utokama. Na svetskoj sceni rađa se Bijonse, Rijana, bezbroj haus hitova, Britni Spirs pred sunovrat objavljuje "Toxic". Željko Joksimović postaje balkanska muzička ikona. Godine raspleta dvehiljaditih na muzičkom nebu u Srbiji izgledaju žalosno - kada se Bajaga, Cane i Đule penzionišu niko više neće napuniti Taš. Internetom dominiraju razni derivati autotjuna praćeni preskupim spotovima. Fenomen muzike slušane samo u tinejdžerskim sobama i dijaspori - Rasta i Elitni odredi - ubila je tu muziku. Ne, nije je ubila, pucala joj je u nogu. Još gore.

A rokenrol scena je nepostojeća jer je jednostavno niko ne prati. To nikoga ne zanima. Amerikana - pre svega Ana Ćurčin i Stray Dogg - te nova alternativa koja već puni veliku salu Doma Omladine nije izložena podrobnijoj kritičkoj analizi. Njima se u tragovima bavi neko, jedino studiozno Žikica Simić.

Žurku "2000 late" prvi put sam uvom zakačila kada Francuskom ulicom nije moglo da se prođe od ljudi koji su čekali u redu. Red je bio do Doma Vojske. Sestra mi je pričala da su na žurci puštali muziku iz serije "Porodično blago".

Posle toga, baš kao i na nastup Mimi Mercedes, otišla sam iz znatiželje, jer me strašno zanima fenomenologija klupskog života grada. Kako Beograd raste i smanjuje se, i koja muzika se sluša.

U Barutani, te subote uveče pljušti kiša, niko se preterano oko toga ne potresa. Pesme sa lošeg ozvučenja idu po sistemu strofa-refren-nova pesma, uz horsko pevanje. Ljudi ima raznih - od onih koji su evidentno došli iz "treša", preko onih koji se suštinski dobro zabavljaju, do onih koji su došli polu-kostimirani kao iskreni zaljubljenici u epohu. Ništa ta muzika nije užasnija od sadašnje muzike sa nekog radija. Jedino je poražavajuća želja za dozom regresije.

Kada govorimo o tumačenju određenih dekada i godina, uzimanje kao parametra mlade umetnike koji stvaraju danas i ovde, jeste ohrabrujuće. Luka Bursać je u svom filmu "Tmina" dao odličnu vivasekciju devedesetih i ratne frustracije učitane u maskulin karakter. Nikola Ljuca je u filmu "Vlažnost" skenirao post-tranzicionu generaciju koja je uspela u svemu, osim u ostvarivanju emocionalnih odnosa.

Tekovine dedevesetih i dvehiljaditih u intelektualnim krugovima se obično ismevaju, iako je taj pop kulturalni okvir direktno odgovoran za apatičnu omladinu koju jednostavno baš briga. Ili nasiljem rešava sve.

Ono što ostaje nejasno, tužno i pre svega poražavajuće je koju muziku slušaju mladi ljudi danas. Ako na žurci koju organizuju studenti umetničkih fakulteta gruva pesma "Varnice" Željka Joksimovića i trista ljudi pada u karasevdah, da bi zatim u sentiš modu pevalo uz Kneza koji je pevao uživo - da li je to dijagnoza nacije? Sigurna dijagnoza nacije je 70.000 devojčica, većinom maloletnih, koje iz mozga urlaju: "Ja bih opet bila tepih po kome ti gaziš".

Potrebno je vrlo dobro sprovesti razliku između kiča i treša, te simpatičnog koketiranja sa istim. Tako je, vest da je Katarina Jovanović operska primadona i profesor, objavila pesmu za koju je jasno da je šamar u lice upravo spiritus movens ekipi koja pravi užase za omladinu i emituje ih u prajm tajmu. Medijsko i internet obrušavanje na Katarinu je uz nepoznavanje elementarnih umetničkih teorija i neznanje. Sem što je operska diva i profesorka, Katarina Jovanović je pevala najbolji rokenrol koji je Beograd video na koncertu Tajanstveni voz. Njena "Rambling rose" se ne zaboravlja. Poigravanje u njenoj izvedbi je upravo to - šamar i urlik za razgraničavanje kiča i samozadovoljnog uživanja u užasu.

Medijski prostor sužen je do maksimuma, kada govorimo o značajnim muzičkim fenomenima. Beograd ima sve to u sebi, ali ne postoji prostor da se to vidi. Kada ljudi nešto vole, ubeđeni su da to vole. Direktna posledica toga je atmosfera svadbe mladenaca lošeg ukusa. Direktna posledica toga je samozadovoljno uživanje u onom što ne samo da je muzičko dno, već je ozbiljna mentalna regresija.

Ako Amerika ima Brusa Springstina, Balkan može da ima svog Zdravka Čolića i Džibonija. Ako Hrvatska na nacionalnom servisu ima emisije u prajm tajmu o omladinskoj kulturi, isto se očekuje od RTS-a. Ako klincima treba žurka na kojoj će da se padne u trans uz Koloniju i Gocu Tržan, ne očekujte da ti klinci izađu na izbore. Nije problem što devojčice izgledaju kao pevačice, problem je što urlaju pesme mizoginog korpusa bez svesti da je tu nešto pogrešno. Demokratija i pravo na izbor, te subote 11.juna je krasila Beograd, i to neka služi za ponos svakom građaninu i onom koji se tako oseća. Ono što ostaje kao pitanje jeste u kom trenutku će generacija rođena posle 2000. godine iznedriti muzičku himnu dostojnu pomene? Da li će Taš zvrjati prazan ili će biti rezervisan za muzičku gerijatriju? Da li će i jedan urednik komercijalne televizije dati prostor onima koji iz senke stvaraju?

Ako najglasnije pobede, na Ušće nam u goste nikada neće doći Black keys ili PJ Harvey. Ako najglasniji pobede, muzika je stvarno mrtva.

Ako najglaasniji pobede, ostaće samo onaj Kojin stih - Sviđa mi se da ti ne bude prijatno.

 

 


Ukupno komentara: 11



Sva polja su obavezna.



Lektor
15.06.2016 - 01:15
Nedeljnikov propust
\"Tako je vest da je Katarina Jovanović, operska primadona i profesor, objavila pesmu za koju je jasno da je šamar u lice upravo spiritus movens ekipi, koja pravi užase za omladinu i emituje ih u prajm tajmu.... Šta? Šta je učinila ta vest? I još mnogo toga nedopustivog. Previše ćoraka u jednom, prilično nepismenom, a napose pretencioznom tekstu. Devojčice, pusti kulturnu kritiku, idi niži negde bisere, ali se drži tih lažnih, pravi nisu za svakoga.
mila
15.06.2016 - 11:52
pohvala
S tim sto je Katarina Jovanovic \'\'diva\'\'. u principui Goca Trzan koja se fura na horoskope iitd. I sva ta fama oko nje, divljenje, povrsnost, banalnost je takodje sastavni deo ove jadne sredine u kojoj stalno ima tih nekih \'\'pametnih\'\' koji znjau sve. A u sustini malogradjanstina najcrnja sa obe strane. Sve u svemu ovo je vrlo neprecizan i povrsan tekst uopste. Tinejdzerski poludnevnik.
DIY
15.06.2016 - 13:48
A šta se napolju dešava?
Black Keys i PJ Harvey su teško nešto što bi se moglo okarakterisati kao primer dobre prakse. U stvari, dobre prakse nigde i nema, samo konzumerizam i cinični otklon od istog, i u tom smislu idemo u korak sa svetom.
Mina
15.06.2016 - 18:41
Elementarno nepoznavanje činjenica
Mislim da je gospođica Paligorić premlada, nedovoljno iskusna i bez elementarnog znanja da bi govorila o ovoj temi. I, slažem se, vrlo pretenciozno i nepismeno.
Nebitna
16.06.2016 - 02:40
Kulturfašizam
Citiraću anonimnog autora: \"Ne može se kulturfašizmom optužbama za provincijalnost i malograđanštinu\". A o pominjanju \"kritičkog pristupa\" u ovako površnom tekstu koji predstavlja neki mlitavi pokušaj analize trenutne kulturne scene i mentaliteta u Srbijii, a koji je zapravo ništa drugo do izrazito ograničen subjektivizam, neću ni govoriti. Sramota za Nedeljnik.
Meklejn
16.06.2016 - 11:39
Glupost
Kakav glup i pretenciozan tekst.
Juzna
16.06.2016 - 17:11
Tuga
Bespotreban tekst. Gospodjica je samo ukazala na svoju povrsnost. Ovo vise lici na poslednje jeceaje jedne ogranicene balavice nego na neki iole ozbiljan tekst o kulturi. Sramota za Nedeljnik.
Rosenrot
16.06.2016 - 17:11
Kredibilitet pre svega
Da bi jedna publikacija koja se oslanja na integritet i kredibilitet iste očuvala, potrebno je, valjda, da bira autore koji to mogu verodostojno da iznesu?! Ovaj tekst je fundamentalno promašen do te mere da se može čak dovesti u pitanje da li autorki treba dozvoliti da se obraća javnosti u tuđe ime ikada, a kamo li danas. Autorka je napravila niz kardinalnih grešaka predug da bismo sad deliberirali o tome u komentarima, ali suština je ista - najveća greška joj je što je ovaj lažni op-ed napisala kao puku pljuvačinu po ljudima koje treba obrazovati i kojima treba pomoći da spoznaju bolje od geopolitičke situacije ove države, i zaustavila se na tome, bez ikakve konstruktivne kritike ili znanja o mogućim rešenjima situacije. Pri tom je apsolutni hit da nije svesna da će kritičari ovog teksta biti netom ljudi dobrano kvalifikovaniji od nje za diskusiju o srodnim temama. Najviše mi je žao što mi je ukrala 10 minuta života. Molim vas da ubuduće pažljivije birate saradnike i kome dopuštate da se ispred vaše publikacije obraća čitaocima kao intelektualni autoritet. To vam je i obaveza.
janko
19.06.2016 - 00:02
bs
Šta očekivati od nkogako sa mamom ide na koncert Beogradskog sindikata koji smatra \'pokretom i stanjem svesti\'
Prijatelj
19.06.2016 - 14:04
Istina boli
Čim se poziva na broj lajkova, danas kada ljudi lajkuju i šeruju sadržaje, a da ih i ne pročitaju, uviđam da ipak barem jednim delom svesti shvata da tekst i nije tako sjajan, jer su oni poslednji dokaz da je nešto dobro. Ja ovde ne vidim vređanje, nego vrlo konkretne zamerke na pismenost i način razmišljanja, a da bi neko primetio da neko maši padeže i piše gluposti, on sam ne mora da zna da piše bolje, to je uobičajen kontraargument u nemoći. Ljudi na internetu su svakakvi, pa i dokoni i zlonamerni, ali kad je u pitanju kvalitetan tekst, uvek ima više pozitivnih komentara, inače bi i novinare Nedeljnika ljudi masovno vređali, umesto što im se dive, tako da ni taj argument ne stoji.
seo
22.07.2016 - 10:19
oooooozbiljno jelenice?
ko da slusam one tetke sto su isle na studentske demonstracije 90ih