Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Komentar

U iščekivanju nove vlade: Treće poluvreme Vučića i Dačića

Zašto ni mandatar i lider socijalista nisu imali hrabrosti da se odreknu jedan drugog
Piše: Nenad Čaluković
Datum: 04/08/2016

U iščekivanju nove vlade: Treće poluvreme Vučića i Dačića

Srbija će konačno dobiti novu vladu. Ako se ostvare medijske spekulacije oko njene strukture i kozmetičkih personalnih promena - pošto sastav vlade zna samo jedan čovek - onda će se izgleda ispostaviti da su izbori praktično bili nepotrebni. Kao i onaj ceh za kampanju.

Ivica Dačić ponovo nije imao hrabrosti da sa svojim socijalistima ode u opoziciju. Mamac za fotelje bio je očigledno veći od liderske pozicije u opoziciji, posebno ako se ima na umu tanak stranački finansijski saldo. SPS će tako moći "svečano" da proslavi punoletstvo na vlasti od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, ali i da verovatno doživi još niz poniženja u naprednjačkom zagrljaju (šta mislite koliko će vremena proći od formiranja te vlade dok Zorana Mihajlović ne iznese ponovo neke optužbe na račun socijalista ili Dačića?). Čak i fraza - koje su se dosetili stari socijalisti - da je SNS stariji brat, a SPS mlađa sestra, deluje kao nemušto obrazloženje zašto bi taj savez trebalo da ostane na okupu. Ali, Dačićevu političku mudrost ne bi trebalo nikako potceniti.

Ni Aleksandar Vučić nije imao hrabrosti da se odrekne socijalista, iako ponovo ima većinu da bez njih formira vladu. Vučiću je SPS potreban kao neki vid paravana za (političke, možda još neke) propuste njegovog novog kabineta. Ojačaće, doduše, sa njima većinu u parlamentu koja je znatno okrnjena nakon ovog izbornog ciklusa, a razni izazovi će se nametnuti, promena Ustava je svakako najveći.

Vučić je verovatno procenio i da je bolje da Dačića zadrži u svom krilu nego da ga prebaci u opozicioni front, koji je u parlamentu sada daleko širi.

I dok je Zorana (delimično) promenila stavove o socijalistima, biće zanimljivo čuti kako će reagovati Branko Ružić - jedan od najvećih oponenata saradnje SNS-a i SPS-a - i obrazložiti "treće poluvreme" te koalicije (iza njih je ostao ciklus dva prepolovljena mandata). Hoće li Ružić nastaviti da šalje opaske, ili će se možda odlučiti za neki krupniji politički poduhvat? Da li bi Ružićev izlazak iz SPS-a bio pošteniji i politički korektniji nego medijske žaoke, pošto će Dačićev ulazak u vladu "cementirati" njegovu poziciju među stranačkim drugovima? Ili je za opoziciju ipak bolje da Ružić ostane u SPS?

A kao najveće iznenađenje među ministrima možda ne bude neko novo (ekspertsko) ime, nego bivši ministar odbrane Bratislav Gašić. Ako Vučić posluša stranku, posebno njen glas iz unutrašnjosti Srbije, onda se Gašić vraća u Nemanjinu. I to je najveća dilema mandatara kada je sastav vlade u pitanju - da li je spreman zarad poštovanja stranačkog raspoloženja da izdrži udare opozicione javnosti?

I na kraju, kad se podvuče crta aprilskog glasanja - ostaće utisak da bi Vojislav Šešelj, Saša Radulović, Čedomir Jovanović, Boško Obradović i Sanda Rašković Ivić trebalo da zahvale Vučiću što je uopšte raspisivao izbore. Da Vučić nije to uradio - još bi bili van parlamenta.  

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.