Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nedeljnik

"U tem Denveru, svega na vodu...": Kako je Barkli Jokića uveo u visoko društvo

Činjenica da je među uticajnim novinarima i stručnjacima – među kojima su uglavnom bivše velike NBA zvezde – prvi put počelo da se govori o Nikoli Jokiću kao o „legitimnom kandidatu“ za titulu MVP-ja predstavlja svojevrsnu inicijaciju u visoko društvo, ulazak u elitu koji doživi jedva dvocifreni broj košarkaša u jednoj generaciji. Reč je o košarkašu kakvog na globalnom nivou – što je sinonim za NBA ligu – ni tako istorijom bogata košarka kao naša nikada nije imala
Piše Veljko Miladinović
Datum: 30/12/2018

"U tem Denveru, svega na vodu...": Kako je Barkli Jokića uveo u visoko društvo

Nikola Jokić je u razgovorima za MVP nagradu NBA lige.

Često se poslednjih dana može pročitati ovaj nezgrapni i bukvalni prevod izraza (conversation) koji američki mediji koriste kada neki igrač nastupima u tekućoj sezoni toliko zaseni ostale da se u izveštajima sa utakmica, kolumnama i televizijskim emisijama počne o njemu govoriti kao o kandidatu za titulu najboljeg/najkorisnijeg igrača sezone.

To ne znači da će taj igrač, u ovom slučaju naš Nikola Jokić, biti proglašen za najboljeg, ali sama činjenica da se među uticajnim novinarima i stručnjacima – među kojima su uglavnom bivše velike NBA zvezde – prvi put počelo da govori kao o „legitimnom kandidatu“ predstavlja svojevrsnu inicijaciju u visoko društvo, ulazak u elitu koji doživi jedva dvocifreni broj košarkaša u jednoj generaciji.

Ovi razgovori – precizinije bi bilo diskusije, razmatranja ili rasprave – uvod su u ono veliko što se od ovog momka iz Sombora može očekivati u njegovoj karijeri.

Okej, nisu to toliko duboke rasprave kao, recimo, šelingovske o slobodi, ali nisu ni toliko prizemne kao, recimo, one skupštinske o budžetu. Američke zaljubljenike u NBA ligu često zabavljaju bivši asovi u prepucavanjima o aktuelnostima u ligi, često se naglašeno – gledanosti radi – svađaju, ali nikada ne dozvoljavaju da kažu nešto za šta nemaju ozbiljan argument.

A pošto je u ove rasprave ušao Nikola Jokić, to nam govori da je reč o košarkašu kakvog na globalnom nivou – što je sinonim za NBA ligu – ni tako istorijom bogata košarka kao naša nikada nije imala.

Ta košarkaška NBA elita je, kao i svaka druga, zatvoreno društvo, pokondirenih i nadobudnih koji na „obične košarkaše“ gledaju kao na nedoraslu svetinu, u to visoko društvo se – kao i u svako drugo visoko društvo – ne ulazi lako. Kao što ne može teksaski trgovac naftom, sa kaubojskim čizmama na nogama, šeširom iz istovetne modne kolekcije i tompusom u zubima tek tako da uđe u Karnegi hol, tako se ni u visoko košarkaško društvo ne pada sa neba. Potrebno je mnogo retkog talenta, mnogo sreće i da se nađe neko ko ima dovoljno uticaja da vas u to društvo pozove.

Nikola Jokić ima mnogo retkog talenta, neke stvari su mu su poklopile (neke i nisu), a sada je i dobio specijalnu pozivnicu. Jokićeva „veza“ za društvo velikih je Čarls Barkli, koji je na nacionalnoj televiziji u emisiji, u društvu Redžija Milera i Kenija Smita, izgovorio to što je drugima zazvučalo skoro pa blasfemično – Nikola Jokić treba da bude glavni kandidat za MVP. Pored živih i zdravih Lebrona Džejmsa, Kevina Durenta, Stefa Karija...

 

 

To je odjeknulo, i uprkos protivljenju sagovornika u studiju, Jokićeva kandidatura je dobila „aferim“ koji je čini legitimnom. Neko je za to, neko protiv, neko misli da jeste nesporno veliki igrač ali da je rano govoriti o MVP nagradi... Jedno je sigurno, Jokić je konačno postao prava NBA zvezda.

Počeci Jokićeve karijere u NBA sadrže neke elemente koji su mu išli naruku, ali su istovremeno imali toliko ograničenja koja su njegove konačne domete u tom svetu stavljala pod znak pitanja.

 

Nikola Jokić poveo je svoj tim na čelo Zapadne konferencije, koja nikada nije bila toliko jača od konkurentske sa drugog kraja Amerike. I to u trenutku kada su najmanje petorica važnih igrača povređena

 

Njegov ulaz u NBA ligu bio je tih – odabir na draftu kao 41. pika nisu zabeležile kamere. Tada su išle reklame. Nije na samom početku, kao danas Luka Dončić, imao klub koji će kompletnu svoju infrastrukturu podrediti tome da od njega napravi superstara.

Dugo je bio anonimac koji je s vremena na vreme dodavanjima pokazivao da ima duha.

A toliko stvari u NBA karijeri treba da se poklopi da bi se o nekome uopšte raspravljalo.

Dobra početnička sezona koja bi na njega skrenula pažnju javnosti, jedna je od stavki koje svakako pomažu. Poseban status u klubu koji bi od njega napravio „dugoročni projekat“ gotovo je neophodan. Posle prvog ruki ugovora neophodno je i da dođe do „velikog ugovora“ sa mnogo nula, što je takođe nužni uslov da liga i javnost počnu da ga cene. Jer, ako te ne cene u sopstvenom klubu, zašto bi te cenili van kluba? A NBA je, ipak, jedan veliki biznis u kom je cifra glavno merilo vrednosti.

Do svega toga Jokić je došao zaobilaznim putem.

U ruki sezoni je pokazao Denveru koliko je sreće imao na draftu – i sami priznaju da nisu znali kakav talenat su izabrali – i izabran je u prvu ruki petorku. Mnogi naši košarkaši su birani u „drugu ruki petorku“, što nije mala stvar, ali samo su dvojica bili među pet najboljih: Divac i Jokić (iz bivše SFRJ još je samo nedavno biran Dario Šarić i ove godine će gotovo sigurno biti Luka Dončić).

Foto Profimedia
Foto Profimedia

Nagetsi su u hodu promenili strategiju i budućnost kluba odredili prema Jokiću, čime su se stvorili uslovi za njegov košarkaški razvoj. Ali za status velike zvezde potrebno je još nešto, što Nikola Jokić nije imao – potrebno je da igrač nastupa u klubu sa „velikog tržišta“. Denver Nagetsi to svakako nisu. To je ekipa koja ne izaziva pažnju nacionalnih američkih medija, pogotovo u fazi u kojoj se pojavio Jokić, kada dugo nisu igrali plej-of.

Zapravo, Denveru je teško da skrene pažnju i lokalnih novina. Denver je grad Bronkosa (američki fudbal), Denver je grad Avelanša (hokej), Denver nije grad Nagetsa. Ili, nije još uvek.

I u lokalnom „Denver postu“ Jokić se pojavi tek kada obori neki rekord Vilta Čemberlena da bi mu poklonili malo više pažnje nego Bronkosima.

A ako ne mogu da se probiju u lokalnim medijima, kako će u nacionalnim? I tako će biti dok Denver ne postane kandidat za titulu. A ove godine im se, doduše, i to smeši.

 

Denver je grad Bronkosa (američki fudbal), Denver je grad Avelanša (hokej), Denver nije grad Nagetsa. Ili, nije još uvek. I u lokalnom „Denver postu“ Jokić se pojavi tek kada obori neki rekord Vilta Čemberlena da bi mu poklonili malo više pažnje nego Bronkosima

 

Većina uspešnih košarkaša sa ovih prostora su imali sreću da zaigraju u velikim gradovima gde su svetla NBA pozornice bila uperena u njih. Da li bi Vlade Divac kao smešni momak sa lošim engleskim snimao reklame da je igrao, na primer, u Minesoti, a ne u Lejkersima? Da li bi Kukoč imao takvu karijeru da ga nisu doveli Čikago Bulsi, na šta se nadovezao i povratak Majkla Džordana? Možda ni Dino Rađa ne bi bio u Kući slavnih da ga nije angažovao klub sa najvećom tradicijom u NBA?

Nagetsi, pre svega njihov trener Majk Meloun, često su se žalili kako se njihovom klubu, a pre svega Jokiću, ne poklanja pažnja.

Zato je bilo moguće, pre koji dan, da igrač Oklahome Stiven Adams (Novozelanđanin poznat po sličnosti sa jednim likom iz „Igre prestola“) na pitanje šta misli o Nikoli, začuđeno slegne ramenima.

 

 

„O kome?“

„O Jokiću.“

„Aaa, Jokić. Nisam znao kako se zove...“

U Denveru su ubeđeni da je taj život u zapećku jedini razlog što Jokić još nije dobio poziv za „Ol-star“ utakmicu.

Priča o Jokiću se prethodne dve godine polako probijala, kada bi iskočila neka njegova fenomenalna partija ili serija ludačkih asistencija, takozvani punditi lomili su jezik zbog njegovog prezimena.

S druge strane, ono što nama izgleda kao otežavajuća okolnost, za Nikolu Jokića – to je zapravo bilo nešto najbolje što je moglo da se dogodi.

Za američke aršine mali grad, Denver je upravo ono što je zaljubljeniku u konje i tihu ravnicu potrebno. On i kada je u Srbiji, Sombor ne bi menjao za tri Beograda.

„Joka je u Denveru našao svoj mir, a on je inače tako povučen i mirniji tip i čini mi se da je njemu Denver idealno legao“, rekao nam je Teodosić.

Nikola Jokić poveo je svoj tim na čelo Zapadne konferencije, koja nikada nije bila toliko jača od konkurentske sa drugog kraja Amerike. I to u trenutku kada su najmanje petorica važnih igrača povređena.

To je glavni argument iza kog je i Čarls Barkli stao.

Najdalje u tim individualnim priznanjima među igračima sa ovih prostora otišao je Predrag Stojaković koji je tri puta bio „ol-star“ i jednom drugi najbolji strelac lige. Tada je bio i u drugoj najboljoj petorci lige i četvrti u glasanju za MVP.

Ako Jokić i ne bude MVP ove godine, biće neke naredne. Barkli je „brbljivac“. On priča mnogo, ali ne priča glupo.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.