Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Uloga patke u srpskoj revoluciji

Vučić ne bi bio Vučić kada svojim konstantnim izlivima narcisoidnosti u mozak ne bi mobilisao tu kreativnu mladost. Ponekad mi se čini da on namerno izbacuje recidive šešeljizma iz sebe, kako bi ih podstakao na okupljanja, a potom preko svojih razglasa, likujući, saopštio pučanstvu kako je patka simbol smišljen u Lengliju, a potom uspešno prikazan u Brazilu, gde je sličnim aktivizmom suspendovana predsednica Dilma Rusef
Piše: Aleksandar Apostolovski
Datum: 17/06/2016

Uloga patke u srpskoj revoluciji

FOTO TANJUG / OKSANA TOSKIC

Vraćajući se sa prijema u ruskoj ambasadi, osećao sam se kao kada sam bio kod Amerikanaca. Kolona vozila bila je dugačka kao na svadbi u Homolju, s tim što su umesto austrijskih i švajcarskih, limuzine imale diplomatske tablice. I po sastavu zvanica i po organizaciji, Rusija je povratila status supersile, kako u beogradskoj čaršiji, tako i među beogradskom elitom. Siguran sam da je ambasador Aleksandar Čepurin mogao da bude zadovoljan dok je slao depešu u Moskvu, nabrajajući ko je sve gazio travu rezidencije u Deligradskoj ulici. Od Vučića i Tome, do patrijarha Irineja i Vuka Draškovića.

U istoj meri u kojoj se mogao izmeriti Čepurinov osmeh, siguran sam da su mogle da se izmere bore na licu Kajla Skota. Nekadašnji politički savetnik ambasade u Moskvi i politički savetnik Vilijama Montgomerija u ambasadi u Budimpešti odakle je vođena operacija rušenja Miloševića, oseća hladni dodir meke ruske moći mnogo senzibilnije nego svi ostali. Uostalom, zato je njegova misija toliko važna u Beogradu. On nije poslat da vozi bicikl i upozna prirodne lepote naše divne i uklete domovine, kako je najavio u prigodnom spotu koji je snimio kako bi se bolje predstavio Srbima.

Američki ambasador Kajl Skot je došao da Srbiju odvoji od Rusije i približi je NATO-u toliko blizu da kad Čeda Jovanović izađe na Kalemegdansku terasu, to učini u maskirnoj uniformi. Ali to sada čine ruske Modelsice u kratkim suknjama, maskirane u Zavetnice, što ostavlja utisak ne samo estetskog već i geopolitičkog preimućstva Moskve u prestonici koja se nalazi na oko 350 kilometara od Devesela. U tom seocetu na jugozapadu Rumunije, NATO je aktivirao raketni štit.

Suviše daleko od Amera, suviše blizu Srba!

Nešto kraće se putuje od Beograda do Niša, gde se nalazi Srpsko-ruski humanitarni centar izgrađen za akcije spasavanja u regionu.

Suviše daleko od Rusa, suviše u Srbiji!

Ko veruje u Deda Mraza, veruje i da su te dve strateške tačke Amerike i Rusije tek slučajno stacionirane tako blizu. I ko veruje kako je to rezultat sticaja okolnosti i tek puka slučajnost, taj veruje i da je Snežana ostala nevina i pored tolikih noći koje je prespavala sa sedam patuljaka.


Vučić se, uviđajući kako patka raste, odlučio na riskantan potez, udarajući direktno u Skota i Davenporta i demonstrirajući na jedan dan kako bi moglo da izgleda strateško menjanje spoljnopolitičkog kursa Srbije. To jeste bio blef, ali samo on zna šta su mu govorili Skot i Davenport tokom sastanka gde bi, da je stenograf bio Bukovski, neke od citata uvrstio u svoja sabrana dela

 

Voleo bih da bajke postoje i van kreativnog domašaja braće Grim, te da je Srbija samo zemlja Nedođija, u kojoj se za vlast bore Petar Pan i Kapetan Kuka, a ne, zaboga, opet Vašington i Moskva. I ne samo oni. Kupovinom Železare u Smederevu, Kinezi su ne samo preuzeli najvažniju stratešku srpsku fabriku već i ključno doprineli pobedi Aleksandra Vučića na izborima i zato, kada kineski predsednik Si Đinping dođe u petak u Beograd i provede ovde tri dana, što za jednog od trojice najmoćnijih ljudi na svetu simbolično znači da posle toga može da zatraži i srpski pasoš, postaćemo toliko zatrpani međusobno isprepletenim interesima triju najmoćnijih zemalja sveta, da već počinjem da se raspitujem prima li Papua Nova Gvineja sredovečne migrante i da li tamo debeljuškaste strance jedu za ručak ili za večeru.

Kinezi su, kupivši Železaru, poručili Vučiću da im je dužan za ubedljivo dobijene izbore, ali je još jedna poruka upućena još jednom čoveku. To je Majkl Davenport, koji je posle te transakcije pokazao da je prvo Englez, pa tek onda šef misije EU u Beogradu.

Velika Britanija je, suočena sa padom cena čelika i otpuštanjima radnika u siromašnom Velsu, gde su samo valjda bogata dva čoveka - Geret Bejl i Rajan Gigs - upravo pregovarala sa Kinezima o prodaji velikih čeličana. Zato je, pošto su Kinezi odustali od dila sa Britancima i sklopili ga sa Srbima, Davenport tako žestoko opalio po ulasku žutih ljudi koji će se napiti vode sa Dunava, kako je u poetskom zanosu rekao Toma Nikolić.

Da li se to Toma kandidovao za Tarabića? Šta ako predsednik Kine zaista donosi investicije od deset milijardi evra? Da li se sve ovo događa zato što veliki svet ne može da razume, te zato neće da dozvoli da predsednik Kine boravi u Srbiji van svih ranijih protokola ostavljajući čak i Angelu Merkel da bez njega prošeta Pekingom?

I, konačno, iznenadnim putovanjem u Moskvu gde ga je primio Putin - a uzgred, Vučić volšebno, uoči svakog formiranja vlade, nestane tajnovito u Moskvu gde ide kod dvojice ljudi - kod lekara i kod Putina - suptilno pokazuje kako Srbiju sve više privlači Istok. Odmah posle te posete, u Moskvi najavljuju pregovore o priključenju Srbije Evroazijskoj uniji, što je, uzgred, ekipa moćnija od Evropske unije. Evropljanima preti britanski secesionizam, desničari, migranti, dužnička kriza i Van Rompejeva sklonost žestini.

Kako Amerikanci sve to savršeno dobro vide, i kako osećaju da Vučić sve više prima odlike Vuka Isakoviča, primaju Kosovo ne samo u UEFA i FIFA, već će ih uskoro primiti i na Mesec. A pre toga, dok Hašim Tači ne savlada silu gravitacije, primiće ih u Ujedinjene nacije.

Otuda je uloga patkice, te nevine životinjice u srpskoj revoluciji, briljantno sredstvo za disciplinovanje Vučića. Kako sam se dosta družio sa bivšim liderom Otpora Srđom Popovićem - šta ću, simpatičan je momak - posmatrajući tu divnu, razigranu mladost koja pleše, peva i napada režim salvama duhovitosti, primetio sam sve skrivene tajne strategije nenasilnog otpora koje su sklonile mnoge autoritarne režime. Kao i u slučaju rušenja Slobe, kada je Otpor marširao na čelu kolone sa stisnutom pesnicom, a iza njih se šunjali lideri DOS-a, tako iza patkice i mladih neukaljanih aktivista i grupe intelektualaca, hodaju lideri prozapadne opozicije koji su se samoubili na izborima.

Noćnom akcijom grupe idiota u Savamali tokom postizborne noći, ta akcija je holivudski izbrendirana, kao da ju je smislio producent Džastina Bibera. Samo da se setimo. Kada je zvanično otvoren projekat "Beograd na vodi", tek je nekoliko stotina građana demonstriralo protiv Vučićevih zvanica, a patkica je tužno gakala. Sada demonstranti moraju da uzmu pojačalo, a patkica se naduvava.

Ali Vučić ne bi bio Vučić kada svojim konstantnim izlivima narcisoidnosti u mozak ne bi mobilisao tu kreativnu mladost. Ponekad mi se čini da on namerno izbacuje recidive šešeljizma iz sebe, kako bi ih podstakao na okupljanja, a potom preko svojih razglasa, likujući razglasio pučanstvu kako je patka simbol smišljen u Lengliju, a potom uspešno prikazan u Brazilu, gde je sličnim aktivizmom suspendovana predsednica Dilma Rusef.

Vučić iz 1998. godine je sa čitavim trustom Slobinih mozgova, srušen akcijom Otpora i pesnicom. Ali ovaj Vučić je 18 godina stariji i namazaniji, te bih, da je postojala kladionica sa kvotama o Vučiću i patkici, sada zgrnuo silne pare. Naime, kada sam video koliko je bila dugačka patka koja je pre oko dve nedelje šetala Beogradom, rekoh prijatelju da je pitanje dana kada će Vučić otići da izmeri pritisak u Moskvi. Dok su članovi opozicionog Patkovgrada, njih desetak hiljada, prolazili Beogradom, on je već bio u Rusiji.

Sada ih je najmanje dvostruko više, te se na osnovu političkih parametara mogu izvući i neke zakonitosti. Na pumpanje patke, kao simbola otpora protiv Vučića, on diže kontrapatku, pripremajući kontramiting protiv demonstranata koji se protive smenama na RTV. On neće dobiti nagradu za umetnički dojam, ali ko mari za umetnost, kada je u pitanju očuvanje vlasti?

Postoji još jedna sitnica, koja život znači. U Slobino vreme i doba Borisa Jeljcina, Vučić bi se u Moskvi samo navukao na votku. Potom bi ga kagebeovci potapšali po ramenu i ispratili iz Kremlja, znajući da ga vide poslednji put.

Šta zna ovaj Vučić, za razliku od onog Vučića, i šta znaju ovi kagebeovci? Da će ga i te kako videti još mnogo puta. Dovoljno je Vučiću da pogleda ka jugu i da vidi Nikolu Gruevskog. Do pre deset godina, sirotom Nikoli ne bih dao ni gram šansi za opstanak na vlasti još jedan dan. Sada Nikolu ne mogu da sruše ni sve makedonske bojice i čitava raznobojna mladost, iako se on formalno povukao sa vlasti.

Zato se Vučić, uviđajući kako patka raste, odlučio na riskantan potez, udarajući direktno u Skota i Davenporta i demonstrirajući na jedan dan kako bi moglo da izgleda strateško menjanje spoljnopolitičkog kursa Srbije.

To jeste bio blef, ali samo on zna šta su mu govorili Skot i Davenport tokom sastanka gde bi, da je stenograf bio Bukovski, neke od citata uvrstio u svoja sabrana dela.

Saga se nastavlja. Vučić preko Pinka i Informera ispaljuje antizapadne plotune a njegovo biračko telo diže ruke uvis, kao kad sluša Mitra Mirića, dok za to vreme ministar policije Nebojša Stefanović piše tvitove uplašen da Aleksandar ne završi ko Muamer. Ali iskustvo je pokazalo da čim u Srbiji pomeneš balkansko proleće kao aluziju na arapsko, odmah se javljaju slike Tunisa, Libije, Egipta ili Sirije, gde se osećaju blagodeti širenja pustinjske demokratije.


Kao i u slučaju rušenja Slobe, kada je Otpor marširao na čelu kolone sa stisnutom pesnicom, a iza njih se šunjali lideri DOS-a, tako iza patkice i mladih neukaljanih aktivista i grupe intelektualaca, hodaju lideri prozapadne opozicije koji su se samoubili na izborima

 

Učeći od najboljeg, Vučić dobro zna šta znači mobilizacija masa. Kontramitingom je Slobodan Milošević sebi kupio nekoliko godina vlasti tokom zimskih protesta 1996/97.

Kontramitingom je, bar za neko vreme, sebe nedavno stabilizovao Mile Dodik, dodatno zaštićen energetskim oklopom sveprisutnog klasika Mitra Mirića.

Uvidevši da je antivučićevska prozapadna partijska struktura doživela izborni poraz, pače se sada naduvava iz nevladinog sektora i mladih intelektualaca koji treba da prerastu u, recimo, Savez za promene. Dakle, iako je Vučić maznuo demokratama njihovu prozapadnu politiku, isti taj Zapad kao da više ne veruje Vučiću.

Pitanje je samo da li je Vučić znao da će mu prokletstvo kad-tad zakucati na vrata, kao u romanima Stivena Kinga. I ono će ga zapitati - hoćeš li sa nama ili sa njima. Niko u Srbiji ne zna koji je odgovor spasonosan i niko nije umeo da odgovori na njega u poslednja dva veka. Osim, možda, uglednog šibicara Džeja Ramadanovskog:

"Ni na istok, ni na zapad, na sever ni jug...", pevao je Džej. Ali to je ljubavna a ne geopolitička balada. Džej je ipak u pravu. Ipak se vrtimo ukrug.

Srbija ostaje privržena Zapadu, mada to sada već podseća na brak dvoje supružnika koji spavaju u različitim sobama. Hoće li Vučić izdržati tu samoću i hoće li Amerikanci dozvoliti da mlada pobegne od kuće i upadne u zagrljaj njihovim strateškim neprijateljima? Hoće li patka spasti taj brak ili će najaviti predaju papira za razvod? Ako se to dogodi, razvod neće biti sporazuman.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



sneyana
17.06.2016 - 16:11
Šunjali se,
Šta je proisteklo iz Vašeg šunjanja?!