Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Vetar, sunce i vatra

Prošla godina bila je daleko najtoplija otkako se vode podaci, što bi trebalo – ali neće – da ućutka one koji poriču klimatske promene i tvrde da je globalno zagrevanje stalo. Istina je da su klimatske promene sve strašnije; one su najvažnije političko pitanje na svetu.
Piše: Pol Krugman
Datum: 10/03/2016

Vetar, sunce i vatra

Profimedia


Šta je zapravo na kocki u ovogodišnjim izborima u SAD? Između ostalog, sudbina planete.

Prošla godina bila je daleko najtoplija otkako se vode podaci, što bi trebalo – ali neće – da ućutka one koji poriču klimatske promene i tvrde da je globalno zagrevanje stalo. Istina je da su klimatske promene sve strašnije; one su najvažnije političko pitanje na svetu. Ipak, ovi izbori neće mnogo uticati na tu temu ako nema izgleda za delotvornu borbu protiv preteće katastrofe.

No, stanje na ovom polju drastično se poboljšalo poslednjih godina jer smo sada bolno blizu sprovođenja revolucije obnovljive energije. Štaviše, za energetsku revoluciju nije neophodna politička revolucija. Potrebne su samo manje-više umerene promene politike – neke su već sprovedene, a neke se sprovode. Ali te promene neće se dovršiti ako na vlast dođu pogrešni ljudi.

Da biste shvatili o čemu govorim, morate znati nešto o trenutnom stanju klimatske privrede koja se poslednjih godina promenila mnogo više nego što je većina svesna.

Oni koji uopšte razmišljaju o ovom problemu verovatno smatraju da su za oštro smanjenje emisije štetnih gasova neophodne velike ekonomske žrtve. Taj stav je obavezna dogma desnice, gde nastaje nekakva druga linija odbrane protiv delovanja, za slučaj da poricanje klimatoloških dokaza i proganjanje klimatologa ne upale. Na primer, tokom poslednje republikanske debate Marko Rubio, ta poslednja i najveća nada republikanskog establišmenta, tvrdio je da bi program ograničenja emisije gasova i subvencija za prelazak na energiju iz obnovljivih izvora bio "poguban za našu privredu".

Da biste našli nešto približno na levici, morate da se udaljite od glavnih tokova, do aktivista koji tvrde da je borba protiv klimatskih promena nemoguća bez obaranja kapitalizma. Ipak, čini mi se da mnoge demokrate veruju da uobičajena politika nije dorasla ovom izazovu, da nam treba politički zemljotres koji bi omogućio ozbiljno delovanje. Često čujem da su napori Obamine administracije na zaštiti okoline bili toliko neznatni da ih ne vredi ni spominjati.

Međutim, stanje je zapravo mnogo bolje nego što se misli, zahvaljujući tehnološkom napretku u obnovljivoj energiji.

Brojevi su istinski zapanjujući. U nedavnom izveštaju investicione kompanije "Lazard" piše da je cena proizvodnje struje na vetar pala za 61 odsto u poslednjih šest godina, a cena solarne energije za čak 82 odsto. Ti brojevi poklapaju se s drugim procenama i pokazuju nagli napredak kakav obično očekujemo samo od informacionih kompanija i stavljaju obnovljivu energiju po konkurentnosti rame uz rame s energijom iz fosilnih goriva. Još postoje neke teškoće s energijom iz obnovljivih izvora, na primer, nije neprekidno na raspolaganju. Potrošaču energija može da zatreba i kad ne duva vetar i ne sija sunce. Ali ta nevolja gubi na značaju, delom zahvaljujući poboljšanju tehnologije skladištenja, delom zato što "odgovor na potrebe" – plaćanje potrošaču da smanji potrošnju tokom najvećeg opterećenja – može u velikoj meri da je umanji.

Šta je onda neophodno da se sprovede veliki prelaz s fosilne na obnovljivu energiju, prelaz s vatre na sunce i vetar? Finansijski podsticaji, i to ne naročito veliki. Poreske olakšice za stvaranje obnovljivih izvora energije bile su deo Obaminog plana stimulacija, sadašnji budžet ih je proširio i već su mnogo pomogle ubrzanju energetske revolucije. "Plan čiste energije" Agencije za zaštitu okoline koji će, ako se sprovede, pružiti snažne podsticaje za odricanje od uglja, doprineće mnogo više. A ništa od svega ovoga ne zahteva nove zakone. Možemo imati energetsku revoluciju čak i ako ludaci zavladaju Kongresom.

Sumnjičavci, naravno, mogu da kažu da ni sve ovo, ako se desi, neće biti dovoljno samo za sebe da spase planetu. Kao prvo, govorimo samo o proizvodnji električne energije, koja igra važnu ali ne i jedinu ulogu u klimatskim promenama. Kao drugo, govorimo o samo jednoj zemlji, a problem je sveopšti.

No, ja tvrdim da bi napredak koji nam je nadohvat ruke mogao da bude prekretnica u pravom smeru. Kada obnovljiva energija postane očigledno uspešna i, da, moćna interesna grupa, protivnici će početi da gube politički uticaj. A energetska revolucija u Americi omogućiće nam da stanemo na čelo globalnog pokreta.

Spas od klimatske katastrofe je, ukratko rečeno, nešto čemu se možemo realno nadati, i to bez političkih čuda. Međutim, sasvim je moguć i neuspeh. Sve lebdi na ivici.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



dosenz
11.03.2016 - 05:14
co2-metan
ima pametnih ljudi koji su lepo objasnili sta znaci prelazak na tu obnovljivu energiju korak po korak , i da je vazno da sacuvamo sto vise drugih vrsta, jer je granica (za covecanstvo) predjena odavno i nikakvo cudo ili tehnologija vise ne pomaze