Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Vučićev košmar

Kada bi Srbija bila naseljena po kvadratnom kilometru kao Britanija, imala bi dvadeset pet miliona stanovnika
Piše: Veljko Lalić
Datum: 09/03/2016

Vučićev košmar

Foto: Igor Pavićević

Najveći problem za Aleksandra Vučića na sledećim izborima nije opozicija, već izbeglice, jer zamislite jedan veći incident i reakciju njegovog glasačkog tela koje ionako misli da se on samo zeza s Evropom, a u stvari voli Rusiju i zapadne pare, kao Tito.

Dok se mi takvi kakvi smo dogovorimo da odemo u Evropu, Evrope više neće biti. Dva temelja -- evro i Šengen na veštačkim su plućima, dok onaj simbolički -- tolerantnost više ne postoji. Engleska je još jedino formalno unutra. Hrišćansku Evropu (u kojoj, uzgred budi rečeno, živi 6 odsto muslimana) opet brane Ugari. I malo Poljaci. Krstaši po tradiciji polaze iz Francuske.

Zbog svega toga italijanski premijer Mateo Renci u trenucima slabosti novinaru Džimu Jandleru, pričajući o rekama izbeglica, rekao je: "Ovo nije Evropa. Ovo je košmar."

Evropska unija dokazala se kao nedovršen projekat. Nastala pod američkim patronatom, polako se raspada povlačenjem Amerike. Politički i imperijalni vakuum nije uspela da nadoknadi Nemačka kojoj je Turska danas najvažnije unutrašnje pitanje.

Merkelova je ličnost godine u Tajmu zbog 1,1 milion izbeglica koje je primila. U nemačke škole ove godine upisano je novih 200.000 dece sa Bliskog istoka. Dakle, kao kada bi u Srbiji koja ima deset puta manje stanovnika krenulo u školu 20.000 mališana iz Sirije. Zamislivo? Nije.

Ali nije ni u Nemačkoj. Pređena je nemačka Mažino-linija. Njihov pokušaj da se ponovo podignu na emigraciji, koju je pozdravio direktor Mercedesa, aludirajući na Jugose šezdesetih, sada je ipak nemoguća. Geopolitičari su potcenili svoje građane. Potcenili su muslimane. Potcenili su nove medije.

Moderni svet nalazi se u novim tridesetim. Doba blagostanja donelo je da svako gleda svoje dvorište. Pa stan. Pa sobu. Opstala je samo najprimitivnija podela na konzervativce i moderniste, i njihov jedini rat ko će da arči državne pare naredne četiri godine.

Kod nas je situacija još gora, kao u Vučelinom Pečatu. Kod nas su nacionalisti ultralevičari, što već ne bi mogao da raščivija ni Veber.

Kako ćemo onda mi da reagujemo na problem izbeglica kada ga stvarno budemo imali. Dosada smo samo prevozili ljude na zapad. I za to im uzimali novac. Šta kad nastane pravi problem, ukoliko se ovde Natalija Dević sablazni zbog zabrađenih žena.

Onu ženu iz ministarstva svi su napali da je fašista kada je predložila da migrante naselimo u nenaseljenim delovima. Da li iko zna da upravo to radi Holandija. I Švedska. Da niko ne dobija azil u Amsterdamu. Stokholmu. Da te Amerikanci šalju u Arizonu, a Australijanci na Tasmaniju.

Da li neko ima predstavu da bi Srbija, kada bi bila naseljena po kvadratnom kilometru kao Britanija, imala dvadeset pet miliona stanovnika. I da bi samo tada bila razvijena.

Srpsko pitanje nije marginalno evropsko pitanje. Mi smo u prošlom veku uvek imali važnu ulogu. Ili smo za početak imali ulogu. Svoju. A ne tuđu. Bili smo na tromeđi puteva. I to koristili. Ili su koristili drugi. Danas gubimo 20 razlike u poslednjoj četvrtini. Košarka je naš sport. Naša jedina taktika je faul. I trojka. Ili će ovo biti kraj mita o dugačkim Srbima.

I tu ne mislim na basket. Već na izumiranje. I zato je prosto neverovatno što se mi bavimo time da li će da nas vodi ovaj ili onaj premijer u Vojvodini ili Srbiji. A nemamo odgovor ni na jedno važno pitanje. Nemamo ni tim. Raspao se. Ako ne verujete meni, verujte kapitenu.

Onom što skuplja ploče Studija B po kontejnerima. I pogađa uvek, o tablu.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.